Разбијмо режимски медијски мрак – будимо сви ФБ репортери

Мучки напад МУП-а Србије на голоруке косметске Србе


Већином маскирани „фантомкама“, са исуканим ножевима и упереним дугим цевима, припадници Жандармерије – како су се представили – у глуво доба ноћи насрнули су на чуваре барикаде Божин крш поред Јариња, у незапамћеном инциденту који су режимски медији спремно прећутали

05.03.2012. извор Печат, пише Миодраг Зарковић

Када је Срђан Миливојевић, најпричљивији посланик скупштинске већине, у узаврелој парламентарној расправи последњег дана фебруара, рекао да Европска унија не вреднује речи, већ само дела, те да ће ЕУ управо због деловања садашње српске Владе доделити Србији статус кандидата, могао је да се стекне утисак да је владајућа коалиција спремна да се наглас хвали свиме што је урадила на такозваном „европском путу“. Ипак, једно од тих дела, можда и најпресудније за добијање кандидатуре, власт упадљиво прећуткује, тачније сакрива од  јавности.

„ВИ СТЕ СРБИ, МИ СМО СРБИ“

Реч је о ономе што се у ноћи између среде и четвртка, 22. и 23. фебруара, догодило на српској барикади у близини Јариња, а о чему ниједно гласило наклоњено београдским властодршцима – дакле, телевизије са националном фреквенцијом и најтиражнији дневни листови – није јавило ни слово. Те ноћи је на Србе, који су дежурали на поменутој барикади, у два наврата и током више сати насртало на десетине припадника српских полицијских снага, односно Жандармерије. Већином маскирани, лица сакривених иза популарних „фантомки“, али са хладним и упереним ватреним оружјем, жандарми су уз претње, псовке и увреде на крају разбуцали поменуту барикаду и отерали Србе са ње, после чега су се вратили одакле су дошли – а дошли су из правца уже Србије, територије чија се политичка врхушка толико пута заклињала да ни против једног страног непријатеља неће користити никакву силу, али је зато овом приликом против својих грађана и сународника прибегла управо огољеном насиљу.
Све је почело, како су за „Печат“ испричали очевици, тачно у поноћ, у тренутку када се на поменутој барикади, названој Божин крш, налазило пет момака, махом припадника СНП „1389“. Један од њих, Милан Решетар из Даниловграда, као држављанин Црне Горе релативно је заштићен од какве полицијске репресије,  проистекле из ових његових изјава. Зато је под пуним именом и презименом рекао шта се све догађало на Божином кршу поменуте ноћи:
„Када су се појавили, у том првом тренутку, представили су се као да су дошли да нас подрже, да нам помогну“, сећа се Решетар. „Нормално, нисмо насели на то, одмах смо видели да нешто није у реду: били су обучени као хулигани, да тако кажем, били су у тренеркама, имали су јакне са капуљачама, а лица су им била покривена ‘фантомкама’. Тако не долази подршка. Али, они су свеједно у почетку тако причали. Обратили су нам се са: ‘Где сте, браћо, па ми смо исто патриоте’. Убрзо су, међутим, потпуно променили став. У року од неколико секунди почели су да се понашају дрско. Да нам прете. Наређивачки су нам рекли да барикада мора да буде склоњена. Затражили смо да нам се представе, да покажу неке исправе, нека документа. Један међу њима, ваљда главни, који није носио ‘фантомку’ већ качкет и шал, рекао нам је да су из Жандармерије. А онда су постали још дрскији и осионији. Рекли су нам да купимо ствари и да бежимо одатле. Почели су да нас псују. Оно, класичан репертоар: ‘Јебаћемо вам мајку свима, марш одавде’ и слично томе. Упитао сам их зашто се тако понашају према нама. ‘Ви сте Срби, ми смо Срби, да ли знате шта ово радите?’, рекао сам им. Одговорили су ми претњом: ‘Немој да се курчиш да те не бисмо бацили у Ибар’!“
Решетар каже да су маскирани припадници Жандармерије почели да вичу на њих, да ће их КФОР ионако отерати одатле, па да ће им зато бити боље да се сами склоне: „Ми смо, међутим, остали упорни и нисмо хтели да се померимо. Знали смо да КФОР не може да нас отера. Е, онда су они повадили ножеве и почели су да нам кидају шатор. Исекли су га муњевито и изгурали су нас преко административне линије, на територију Космета“.

ЦЕВИ УПЕРЕНЕ  –  „ПО СВАКУ ЦЕНУ“

Навикли на свакојака зла, Срби са севера окупиране покрајине одавно су повезани и организовани на завидном нивоу. Тако се вест о нападу „српске“ Жандармерије на српску барикаду брзо проширила и изазвала повратну реакцију локалног становништва. Становништва које је, том приликом, схватило да ипак није било спремно баш за свако зло, зато што нико није могао ни да претпостави каква ће се сила и неправда сручити на њих са једине стране са које би требало да су безбрижни.
„Док се то дешавало, вест да смо нападнути се проширила. И даље смо се расправљали са њима, када је нама стигло појачање. У помоћ су нам притекли углавном људи из околних насеља, њих педесетак, колико је могло да их се окупи за тако кратко време у глуво доба ноћи“, закључује Решетар.
Шта је даље било, прича Раде из Лепосавића. Пошто је он српски држављанин, самим тим и лако доступан овим истим органима који су напали барикаду – тачније, ничим заштићен од њих – нећемо му наводити презиме, иначе познато редакцији „Печата“. По свој прилици, овакав опрез уопште није узалудан. Нажалост.
„Та прва група, њих петнаестак, била нам се пришуњала и изненадила нас. Држали су се и понашали као разбојници, са све маскама на лицу. Али, са њима бисмо некако можда и изашли на крај када нам је стигло појачање. Ипак, убрзо је и њима стигло појачање. У више возила дошло је њих више од 20, можда чак и тридесет полицајаца. Сви су били униформисани, за разлику од прве групе. Али, и ови нови су имали фантомке преко лица. Не сви, додуше, неколико њих није се крило, али већина је била маскирана. Међу овима који нису били маскирани, био је и тај који им је командант, пуковник М. Новаковић, тако му је писало на плочици на униформи. Човек је средњих година, 40 до 45. Е, та нова група је очигледно имала озбиљнија наређења од оних првих. Лепо се видело да једноставно морају да нас уклоне, да ће нас уклонити по сваку цену.“
Како изгледа то „по сваку цену“, запрепашћени косметски Срби ускоро су јасно спознали, када су се нашли наспрам уперених цеви, у најнапетијем тренутку целе ове надреално мучне епизоде:
„За разлику од прве групе, која је била наоружана само хладним оружјем, ножевима којима су искидали шатор, ови други су били са ватреним оружјем. И деловали су као да су спремни чак и да га употребе. Понављали су све оно што су нам већ претили они претходни. И ми смо исто одговарали. А када се расправа заоштрила, подигли су цеви и уперили су их у нас! Нема јаснијег примера класичне полицијске бруталности: они су ватреним оружјем претили нама – цивилима  потпуно ненаоружаним. На крају, када је већ свитало, потпуно су уклонили барикаду, разбијајући је својим оклопним возилима“.
Утиске о овом незапамћеном догађају сумирао је Срђан, још један момак коме не наводимо пун идентитет, зато што је настањен на Косову и Метохији:
„Када је све прошло, када су урадили то по шта су и дошли, и отерали нас са барикаде, остао нам је само шок, неверица. Сви смо били запањени тиме што се догодило. Могао бих да разумем да се НАТО војници понашају тако према нама или шиптарски специјалци. Али, да нас малтретирају и да нам прете припадници српске Жандармерије, за то стварно немам речи. Много ме је погодио овај инцидент. Не само мене, све нас. Како да нас и не погоди?! Па, држава у коју се ми заклињемо, у чије име протестујемо, у чије име стојимо већ месецима на барикадама, та држава послала је своју Жандармерију да нас отера, и то на овакав начин! Згрожен сам, само то могу да вам кажем. Људи испрва нису могли да верују, сви су нас питали да ли је могуће да се то десило, да је Београд послао полицајце да нас вређају, понижавају, псују, да нам прете, да нишане цевима на нас. Али, десило се. Ма колико невероватно звучало, то је стварно било овако како смо испричали“.
Списак невероватних ствари везаних за ову акцију снага под командом Министарства унутрашњих послова Србије, ипак се не завршава са наведеним потресним сведочењима. Једнако несхватљива, мада нимало изненађујућа, јесте реакција већине београдских гласила. Тачније, недостатак било какве реакције, већ поменут на почетку овог текста. Тешко је и замислити да би у било којој другој земљи света могло да се догоди да полиција овако брутално дејствује према грађанима који ненасилно протестују, а да ниједан од најгледанијих и најчитанијих медија не пренесе чак ни најосновнију информацију. Овде, при том, није реч о тек још једном, мање-више уобичајеном протесту, већ о барикадама које буквално чувају присуство српске државе на Косову и Метохији, што су до пре неколико месеци признавали чак и београдски властодршци. Ипак, вест о нападу маскиране Жандармерије на косметске Србе објављена је само на неколико сајтова, као и у малобројним медијима наклоњеним опозицији, док су водећа гласила – међу њима и тзв. „Јавни сервис“ – остали неми.

Categorised in: ВЕСТИ, ДРУШТВО, Издаја, КОСОВО И МЕТОХИЈА, Мишљење, Нато, Окупација, ПОЛИТИКА, СРБИЈА

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

СРБски ФБРепортер - Медијски глас родољубиве и слободне Србије

Поздрављамо преузимање и дељење садржаја са СРБског ФБРепортера (обавезно навести извор - линк до текста)

Напомена: Мишљење аутора не мора да се подудара са ставом редакције.

facebook2 twitter2 youtube2

Прати

Добијте сваки нови чланак достављен у ваше поштанско сандуче.

Придружите се 7.874 других пратиоца

%d bloggers like this: