БАРИКАДЕ

ОБИЧНА ПРИЧА ОБИЧНОГ ЧОВЕКА – СА БАРИКАДА… Х. Анћелић


Христина Анђелић

ПРИЧА СА БАРИКАДЕ

Дужином од неколико стот…ина метара од села Рударе па до краја где се, пут који га сече, калеми са Звечаном и стапа у магистралу – препречени камиони, шљунак, дрвене палете и балвани. Ту, између свих тих препрека лагано се провлачи висок, старији човек обучен у традиционалну српску ношњу. Шајкача, рукави откопчане антерије висе са рамена док су руке за леђима, ситно везена кошуља, чакшири, опанци са кљуном… Као да се цео свој живот баш тако облачио.
Не обазире се готово ни мало на симпатичне шале својих сабораца. (Ако се људи који мирно седе, без икаквог физичког ангажовања, уопште могу међусобно тако назвати). „Ово је једини начин да се супротставимо злочиначком, нацистичком уму …“ одговара старина на сумњичаве погледе „придошлица“.
Присутни кажу да се овај симпатични старац, Мирољуб, од првог дана барикада тако појављује. „Хитлер је био мали за овај Запад какав је сада заједно, нормално, са шиптарским терористима“ – наставља он.
„Ово до девесточетрнаесте није било, Албаније није било уопште. Није постојала“. Са зачеља стиже до главног „бедема“. Мирољуб седа крај чесме посвећене „свим српским жртвама на Косову и Метохији“. Спонтана али врло симболична ситуација. Јер иако „саборци“ сви ови људи су пре свега – жртве.
Из неког разлога романтичарск…е природе он се, баш у овом тренутку, нада некој врсти „савеза првенствено Православних земаља, и свих оних правих људи у читавом свету и да нам помогну у овој битци где ми гледамо а они нас газе тенковима и кажемо им „хвала што нас газите“. Не можемо друго ништа да учинимо. Позивали смо многе Православне земље и нашу браћу Русе, Грке, Румуне… све оне који знају шта је слобода и ко је онај који ту слободу жели да уништи и како се борити против њега. Позивали смо их да дигну свој глас и да зауставе овај терор над нама…“. Иако нема основа за веровање у туђу „пуну кашику у својим устима“ Мирољуб се нада некој општој правди: „Ми их никада нисмо нападали, нисмо јуришали ни на кога, нисмо чак ни мост прелазили. Ми и даље желимо да живимо заједно али на овакав начин како они мисле да могу да нас малтретирају, да нам мењају име и презиме, да нам мењају земљу у којој живимо, да не будемо више Срби него косовари? То неће моћи! Радије ћемо изгинути сви и да знамо где смо остали. На Светој српској земљи, на Косову и Метохији, српском Јерусалиму. Јер ми смо овде због наших предака који су гинули и пре 1389-е, и касније. Балкански ратови, па Први светски рат, па Други светски рат… до данас. Много је овде крви пало за слободу и протеривање џихада и светских невољника. Били смо препрека, бранили смо целу Европу тиме што смо водили све те битке. Нисмо морали да се боримо али знајући да је ово земља која је Србима Богом благословена јер је Бог знао да Србин верује и да поштује. Међутим, изгледа да нам је сада и Бог окренуо леђа јер је много зла међу људима. Народ, црква, сви се делимо. Ту се највише умешала Америка али надам се да ће и њој брзо доћи крај. Ево и малом детету је јасно да су американци највише учинили да се владика Артемије протера. До сада је Владика Артемије био добар сад одједном не ваља? Јел зато што није примио оног идиота Бајдена, нацисту? Па ко би га у Србији примио? Ко би примио Вокера? Ко би примио Мадлен Олбрајт? Али ето, Теодосије их прима. Мора, како му кажу… Првенствено је Америка ту умешала прсте, па Енглеска, нажалост и Француска, за Немце да не причам уопште, они су ти који су нацисти, који разним методама праве пометњу овде и саветују шиптарске терористе шта треба да раде како би нас отерали одавде. Све је жешћи и жешћи притисак са Запада. Што они више тону, то гледају да нас што више упропасте. Ја им желим да што пре пропадну и финансијски и свакако“ одмахује руком као да би то значило опште олакшање.

1 reply »