Балкан

„ФБР“ ФЕЉТОН: ЕКСКЛУЗИВНО – УРАНИЈУМ ЗА СРБЕ 4,5 МИЛИЈАРДИ ГОДИНА(7/8)…


Biljana Dikovic

‎АМЕРИЧКИ НОВИНАР РОБЕРТ ПАРСОНС ОБЕЛОДАНИО „ВЕСТИМА” САКРИВЕНИ ИЗВЕШТАЈ УН

(7) МИЛОСРДНО – УРАНИЈУМ ЗА СРБЕ 4,5 МИЛИЈАРДИ ГОДИНА

***
Шокантан текст Сенегалца Бакари Кантеа, шефа мисије програма УН из 1999. о стравичним последицама бомбардовања Србије никада није објављен
* ДЕЦА СЕ ИГРАЛА НА ОЗРАЧЕНИМ ТЕНКОВИМА
Да би минимизирали налазе о последицама које доноси бачени уранијум на Србију, дозвољен приступ погођеним местима. Роберт Парсонс, амерички новинар, имао је бројне непријатности због обелодањивања извештаја УН, који је сакривен од јавности, а у коме се износе непобитне чињенице о стравичним последицама бомбардовања Србије муницијом пуњеном осиромашеним уранијумом.

Саговорник „Вести“ сећа се једне од непријатних сцена у ходнику палате УН у Женеви када је 8. октобра 1999. дошао у седиште Балканске радне групе (БТФ), која је имала задатак да направи дефинитиван извештај о еколошким последицама бомбардовања.

Послу ове групе претходила су шокантна сазнања Сенегалца Бакари Кантеа до којих је дошао Парсонс и објавио их у швајцарском листу „Курије2.
Он је тог 8. октобра дошао у палату УН у Женеви како би добио копију извештаја Балканске радне групе пре објављивања. Лично га је у ходнику дочекао Роберт Бисе, портпарол и „десна рука“ Клауса Топфера, генералног директора УНЕП-а (Програма УН за заштиту животне околине), чије су маказе дебело цензурисале овај извештај. Бисе је том приликом Парсонсу забранио сваки контакт са екипом Пека Хависта, који је био на челу Балканске радне групе.

Написан у стилу „да, али…“, овај званични извештај УНЕП-а садржи сасвим супротне закључке од оних који се могу прочитати у „забрањеном” Кантеовом извештају.
„Наши налази говоре да сукоб на Косову није изазвао еколошку катастрофу која је погодила област Балкана. Ипак, детектовано загађење је на неким одредиштима озбиљно и могло би да угрози људско здравље“.
Наводе се Панчево, Крагујевац, Нови Сад и Бор као места у којима је утврђено загађење због бомбрадовања, али се наглашава да је део тог загађења настао „пре бомбардовања“ због дугорочних пропуста у складиштењу опасних отпадака. Још се каже да је „у загађеним областима неопходно предузети мере заштите околине и чишћење како би се избегле штетне последице по људско здравље, као и дугорочне штете у животној средини“.

Врхунац конфузије је препорука да треба онемогућити прилаз контаминираним местима после које се наводи да контаминирана места нису могла да буду идентификована. При том, мисија УНЕП-а није са терена донела ниједан узорак тла или прашине са тенкова ЈНА на којима су се судећи према фотографијама западних агенција деца слободно играла.

/приредила Б.Д./
наставља се…