ДЕШАВА СЕ...

ОРЛИЋИ СУ ИЗРАСЛИ У ОРЛОВЕ СПРЕМНЕ ДА БРАНЕ СВОЈЕ


Рафали у ноћи нам убили сан

11. 11. 2011.   19:30

Косовска Митровица – Косово је реч која се свакодневно чује у медијима, у различитим контекстима… Актуелна дешавања која некима изгледају нестварно. Окупиране територије су нешто што се дешава далеко од њих. Оно што је њима друга страна света која се њих не тиче јесте наша реалност. Реалност која нам не дозвољава да маштамо и одлутамо… Да животу дамо ону ружичасту нијансу којом су обојена очекивања наших вршњака. Која нам не да да имамо снове, да излазимо… Да ли нас околности чине зрелијим од наших вршњака… Да ли су то околности које чине нашу свакодневицу оивичену Косовским заветом… Где је нестало право једнакости… Зашто немамо права као млади на било ком другом месту на свету, као у Москви, Њујорку… Београду…Већ дуги низ година гледамо и слушамо неке ствари које сваким даном постају нејасније. Неодговорена питања постављају нова. Зашто неко жели да нас раздвоји од народа коме припадамо? Зашто није „ин“ бити патриота? Зашто је истина толико неприхватљива? И ето нас у нашој стварности… Наоружани војници, неподношљива бука хеликоптера у ниском лету, наши школски часови које ометају звуци сирене и рафали испаљени у ноћи. Све око нас опомиње нас и тргне, све су то окрутни звуци који не дају безбрижној мисли на ум јер ни сутра неће бити боље.Али пркосни народ се и даље бори, родитељи нам сан чувају на барикадама, охрабрују нас и кажу да ће одбранити наше куће и нашу слободу… Заборављају да смо ми у међувремену одрасли и да смо се променили. Да бринемо за њих, јер шта бисмо без њих? Не знају да су њихови птићи постали птице жељне великог лета… Ова деца која су порасла поред бодљикаве жице више од страха него од сна знају да је сила ударила, да сила утире нашу културу и нашу веру. Не знају да смо ту и да смо спремни да их заменимо на барикади јер разумемо њихову борбу и њихов бол… Просто није „кул“ смарати окупираним територијама и шта бисмо ми радили негде другде…. Смехом покријемо страх и идемо даље, јер су нас наши родитељи, преносећи нам наслеђе, показали стазу којом треба ићи.Придружите нам се, ми ћемо се сигурно једно јутро пробудити овенчани славом.

Извор: Васељенска тв

Категорије:ДЕШАВА СЕ...