ДЕШАВА СЕ...

„ЗАПАД“ У РЕЦЕСИЈИ А „ИСТОК“ НАПРЕДУЈЕ! КАД ЋЕМО СЕ ВИШЕ ОПАМЕТИТИ И ОКРЕНУТИ НА ПРАВУ СТРАНУ?!!


ДА БИСМО ПРЕЖИВЕЛИ КРИЗУ, МОРАМО ШТО ПРЕ ДА СЕ ОКРЕНЕМО КА НОВИМ ТРЖИШТИМА!!!

26. 11. 2011.

Да би што безболније преживела кризу која потреса саме темеље Европе, Србија мора да се окрене тржиштима ван ЕУ, пре свега Русији, Белорусији, Кини, Казахстану, Турској и Бразилу, поручују нам домаћи економисти, али и стручњаци Светске банке
Како кажу експерти, то су огромна тржишта, привреде тих земаља бележе константан и велики раст, а Србија са поменутим државама углавном има повољне трговинске споразуме.
Шеф канцеларије Светске банке у Србији Лу Брефора оцењује да је шанса српске економије управо на источним тржиштима.
– Србија је у трговини веома зависна од Европе, што је логично, јер је у питању велико, богато и географски блиско тржиште, али ако оно успорава, требало би тражити шансу на Истоку, посебно у земљама са којима Србија има уговоре о слободној трговини, као што су Русија, Белорусија, Казахстан… Њихове економије брзо расту, а проценат извоза Србије у те државе врло је низак и оставља велики простор за пласман српских производа. Србија свакако треба да настави да извози у Европу и упоредо да тражи шансу да повећа присуство у Русији, Казахстану, Кини, Бразилу и другим земљама које имају висок раст – препоручио је Брефор.

Мада Србија са поменутих тржишта више увози него што извози, економиста Мирослав Здравковић каже да то није препрека, већ предност, и подсећа да са њима имамо склопљене уговоре о слободној трговини.
– Ради се о брзо растућим и великим тржиштима на која се може продати било шта што се производи у Србији. Међутим, да би се знатно повећао извоз, посебно у Кину, Казахстан и Бразил, неопходан је кластерски, заједнички наступ. То значи да је потребно удруживање истих или сличних произвођача да би заједно наступили и тако смањили трошкове маркетинга и транспорта. Груписани преко, на пример, привредне коморе, произвођачи намештаја, наменске индустрије, воћари, као и прехрамбена индустрија, имали би светлију будућност – објашњава Здравковић.
Он наводи да су „Ју-Ес стил“ и НИС водећи корисници споразума о слободној трговини са Турском. Шанса је, каже Здравковић, и Пољска, која је велико тржиште, а тамо такође имамо мали извоз.
– То што смо у дефициту у трговини са источним земљама није негативан сигнал јер тај минус можемо да елиминишемо. Дешавања у Европи већ утичу на нас, зато што пада извоз у Италију и питање је тренутка када ће таква тенденција почети и у трговини са другим земљама. Поменуо бих још и Саудијску Арабију, која је велики извозник нафте, али је у страховитом дефициту са храном – наводи Здравковић.
Зависи и од политике

Сарадник Економског института у Београду Иван Николић процењује да су шансе за пласман робе на неискоришћена тржишта велике, али да реализација зависи од политичке одлуке државног врха.
– Наступи на свим тим тржиштима захтевају политичку припрему и договоре, јер без тога не можете спровести привредни заокрет. На пример, у земљама Блиског истока воле да им се поклони пажња у односу на тржишта Европе. Тамо очекују да им дође комплетна политичка делегација, плус привредници. Питање извоза резултат је нечега што претходно мора да се заврши на унутрашњем плану, почев од повећања инвестиција до привредно-системских решења. Не можете да кажете ‘сад ћу да променим локацију’, па ћу више да извезем. Морате да знате шта ћете да извезете и колико више – наводи он.
Бразил
Највеће тржиште Латинске Америке и економија са најбржом стопом раста. Недавно прескочио Велику Британију и постао шеста економија света. Попут Кине, није погођен првим таласом кризе, прогнозе кажу да је сигуран и од другог удара.
Кина
Од 2009. највећи је индустријски произвођач на свету. Пројекције показују да ће у 2016. постати већа економија од САД и ЕУ, мерено куповном снагом валуте. Највећи светски извозник робе, а од 2013. постаће и највећи светски увозник. Србија са Кином има потписане споразуме о стратешком партнерству, енергетици…
Русија
Спајају нас слична новија историјска искуства (распад земље и протеривање из новонасталих држава), слични демографски проблеми старења и концентрисања становништва. Србија има огроман дефицит у трговини са Русијом, али стручњаци сматрају да га је могуће уравнотежити у року од десет година. Имамо Споразум о слободној трговини и низ споразума о стратешком партнерству.
Турска
Дијаспора у Турској као потенцијал за повезивање и убрзани опоравак Србије. Споразум о слободној трговини и географска близина могу да утичу на релативно највећи раст извоза у наредним годинама. Турска има амбиције да економски буде знатно присутна у региону.
Белорусија и Казахстан
Споразуми о слободној трговини и интеграција ових земаља са Русијом гарантоваће и у будућности високе стопе економског раста и велики увоз из разних земаља, па потенцијално и Србије.

 

Ивор: Press online

Категорије:ДЕШАВА СЕ...