АУТОРИ

Човек опхрван страхом није слободан Човек; и никада не може бити Човек од Истине, Човек од Светлости, Човек од Духа Стварања…


Страх влада Србијом

 Драган Симовић

Ако желиш Вечан Живот,

Онда живи овај Тренутак!

(Песник Румених Облака) 

Хајде да будемо у Истини, да сведочимо Истину, и да живимо Истину. Само оно што живимо, то јесмо и бивамо, и то имаде смисла за нас. Залуд нам Вера, ако је не живимо; залуд нам Знање, ако га не живимо!

Хајде да будемо у Истини, и да се Истином запитамо; да свако од нас упита самога себе, и сви да се између се пропитамо:

Ко влада Србијом?

Србијом влада Страх. Србија је поробљена Страхом. Србија нестаје у Страху. И, на концу, Страх је у Србији већи и од саме Србије!

Страх је наш најподмуклији, најгнуснији и најстрашнији непријатељ!

Човек опхрван Страхом престаје бити Божанско Биће.

Човек опхрван Страхом постаје Сенка и Утвара.

Човек опхрван страхом није слободан Човек; и никада не може бити Човек од Истине, Човек од Светлости, Човек од Духа Стварања.

Страх се увукао у Србију оног тренутка, кад је Србија престала да верује у Србију!

Србија која не верује у Србију, нема ни прошлости, ни садашњости, ни будућности.

Она никога и ничега нема.

Она има само бриге и страхове!

Ко је одговоран за то, што Србија не верује у Србију,

и што Србијом, толико дуго, Страх влада?

Одговорни смо сви ми скупа, и одговоран је свако од нас понаособ.

Не размишљајмо о непријатељу извана (он, заиста, није битан!); не расипајмо узалуд своје Божанско Дејство; усредсредимо се на подмуклог и гнусног непријатеља у нама самима!

Тог подмуклог и страшног непријатеља мораће свако од нас, понаособ, да савлада и победи. Али, та борба са непријатељем у нама, води се из часа у час, из дана у дан; без престанка, све до Свршетка Без Свршетка.

Колико будемо веровали у себе, толико ћемо успеха и имати!

Не можемо бити успешни, ако не верујемо у себе успешне.

Не можемо се ослободити ропства, ако не сневамо и не живимо Слободу!

Сневати и живети Слободу, значи бити у Великом Духу Стварања, значи бити у Истини, значи бити на Путу Светлости.

Поробљен ум никада не може бити Ум Који Ствара!

Чега се то ми, и кога плашимо?

Плашимо се Сенки и Утвара.

Да, Сенки и Утвара које смо ми сами створили.

Али се ми не плашимо само Сенки и Утвара, већ смо почели и самих себе да се плашимо.

Да се плашимо властитог Живота, да се плашимо властите Истине, да се плашимо властитог Језика, да се плашимо властитих Предака, да се плашимо својих Потомака, да се плашимо властитог Имена.

Дошло је дотле, да се Срби у Земљи Србији плаше и од саме Србије!

Зашто се Срби у Земљи Србији плаше и од саме Србије?

Зато што Срби више не верују у свој Језик, не верују у своје Претке, не верују у своју Прошлост, не верују у своју Садашњост, не верују у своју Будућност.

Зато што Срби више не верују у Србство, не верују у своје Богове, не верују у своју Родину.

Они који не верују и не знају, бришу се из Свете Књиге Живота!

Хајде да савладамо и победимо страх, и да као Слободни Људи и Слободне Личности ускликнемо пут Небеса:

Хоћемо Србију Слободних Личности!

Хоћемо Србију у Истини и Светлости!

Хоћемо Србију којом ће владати Љубав и Доброта!

Хоћемо Србију без брига и страхова!

Хоћемо Србију ни на Истоку ни на Западу, већ тамо где је Пупак Света, Срце Васељене!

И тада ће, тек тада! Да нас благослове и Богови и Велики Преци!

Драган Симовић, за ФБР, 21 новембар 2011

1 reply »

  1. Још један корак па да већина Срба ово прочита и промјени курс размишљања. У супротном ова дивна порука остаје усамљена на вјетрометини безнађа.

    Свиђа ми се