ДЕШАВА СЕ...

ПЕТ МОДЕЛА ЗА КОСМЕТ: СЕВЕРНА ИРСКА, ЈУЖНИ ТИРОЛ, ОЛАНДСКА ОСТРВА, ХОНГКОНГ И ДВЕ НЕМАЧКЕ


ОГЊЕН ПРИБИЋЕВИЋ: ПЕТ МОДЕЛА ЗА КОСМЕТ – од Северне Ирске до две Немачке

27. 11. 2011.
Последњих година неколико различитих модела аутономије, као и Уговор о основама односа две немачке државе из 1972. најчешће су спомињани као могућа решења за проблем Косова и Метохије.

Наравно, велико је питање колико је уопште било који од ових модела сада могуће применити у нашем случају? Сваки од њих је настао у различитим друштвеним, верским, економским, географским и временским оквирима. Чини се да је управо време оно што данас највише Србији недостаје у њеном покушају да разреши тегобни косовски проблем. С једне стране, превише времена је потрошено претходних деценија а да ништа није учињено, а с друге стране, данас је Србија приморана да практично у наредних неколико недеља и месеци решава проблеме за које су други користили године, па и деценије.

СЕВЕРНА ИРСКА

Један од најпознатијих етничких и верских проблема у Европи је онај у Великој Британији између протестантске већине и католичке мањине у Северној Ирској. После више деценија преговарања и неуспелих договора, коначно је мировним споразумом из 1998. Северна Ирска добила владу са широком аутономијом, а заузврат католичка парамилитаристичка ИРА се одрекла насиља као начина за решавање спорова између католика и протестаната. Споразум је потврђен референдумима у Северној Ирској и Републици Ирској. Током овог дуготрајног конфликта католици су покушавали да припоје Северну Ирску Републици Ирској, а такозвани унионисти, односно протестанти – Енглеској. У Северној Ирској католици чине око 44 одсто становништва, а протестанти, чији је број у константном опадању, око 52 одсто. За нас је овај пример користан јер представља још једну потврду да је могуће мирним путем и компромисом решити конфликт који је по многим својим карактеристикама тежи и свакако дуготрајнији од српско-албанског.

ЈУЖНИ ТИРОЛ

Проблем је настао након Првог светског рата и одвајања Јужног Тирола од Аустрије и припајања Италији. Након тога дошло је до насилне асимилације немачке мањине. После Другог светског рата Париским споразумом дата су широка права немачкој мањини која су се с временом и новим споразумима под међународним покровитељством увећавала. Тако је уведена равноправност оба језика, настава на матерњем језику у основним и средњим школама, двојезично обележавање топографских назива. У Јужном Тиролу живи око 35 одсто Немаца и око 60 одсто Италијана. Дакле, сасвим другачија етничка структура од оне на Косову. Такође, за разлику од веома пристрасне улоге Албаније, Италија је прилично кооперативно сарађивала с Аустријом и међународном заједницом у формулисању аутономије за становништво које је говорило немачким језиком. С друге, позитивније стране треба рећи да и пример Јужног Тирола показује да се тешки међуетнички конфликти и терористичке акције до којих је долазило шездесетих година могу превладати уз високу аутономију, конструктивну сарадњу заинтересованих држава (у овом случају Италије и Аустрије) и активно учешће међународне заједнице. Иначе, Јужни Тирол је данас једна од регија Италије за коју кажу да има најквалитетнији живот.

ОЛАНДСКА ОСТРВА

Модел Оландских острва један је од најчешће спомињаних. Након рата са Шведском, 1809. године, Русија је Оландска острва припојила Финској. Након проглашења независности Финске, 1917. године, 96 одсто пунолетног становништва на Оландским острвима потписало је петицију за припајање Шведској, која није прихваћена. У парламенту Финске Оландским острвима је 1920. додељена широка аутономија. Лига народа 1921. одлучује да Оландска острва остају под суверенитетом Финске. Острва имају своју владу и парламент, сопствену заставу, пошту и полицију. Међутим, суверенитет припада Финској и упркос широкој аутономији, Оландска острва нису независна. Оландска острва имају око 30.000 становника – 95 одсто су Швеђани, а Финаца – који су мањина у мањини – има свега око хиљаду. Иако један од најчеће помињаних, модел Оландских острва је тешко примењив изван свог окружења зато што је везан за ограничену територију (острво) и реализује се у оквирима врло високог животног стандарда и посебних односа који владају међу нордијским земљама.

ХОНГКОНГ

Модел две Кине, односно Хонгконга, један је од најзанимљивијих примера широке аутономије. Хонгконг је 1997. враћен под суверенитет Кине, после 155 година британске власти. Већинско становништво у Хонгконгу чине Кинези (95 одсто). После враћања под суверенитет Кине, Хонгконг је постао посебна управна област, са високим степеном аутономије у свему осим у спољним и одбрамбеним пословима. Тако Хонгконг има самосталне трговинске, финансијске, монетарне, саобраћајне, комуникационе, туристичке, културне и спортске односе с другим земљама. Поред осталог, Хонгконг има 33 привредна представништва у другим државама. Друге земље су у Хонгконгу представљене до нивоа генералних конзулата. Он има сопствену царину, валуту и централну банку. У области искључиве надлежности има законодавну власт, али Свекинески национални конгрес може укинути законе које доноси Законодавни савет Хонгконга. Такође, Хонгконг има потпуно независан судски систем. Пример Хонгконга је посебно занимљив јер обезбеђује изузетно широку аутономију у области судства, трговине, финансија, па и међународног представљања. Оно што модел чини специфичним јесте то да и у Кини и у Хонгконгу живи исти народ.

ДВЕ НЕМАЧКЕ

Сличан хонгконшком јесте и тзв. модел две немачке државе у којима је живео исти, немачки народ. Уговором о основама односа из 1972. нормализовани су односи тадашње прозападне Савезне Републике Немачке и проруске Демократске Републике Немачке. Тим уговором је предвиђено да ће две државе развијати добросуседске односе, као и неповредивост међусобних граница. Такође, каже се да ће обе стране поштовати независност и самосталност сваке од двеју држава. Овим уговором предвиђено је да две државе склопе низ споразума ради унапређења односа у областима привредне сарадње, културе, здравства, телекомуникација, спорта. Иако се у споразуму нигде изричито не говори о међусобном признавању две државе, чињеница је да он спомиње и неповредивост граница и добросуседске односе и поштовање независности држава. Такође, чињеница да су и у бившој Источној и у бившој Западној Немачкој живели Немци које никада није напуштала нада да ће једном поново живети у истој држави, чини овај споразум мање интересантним за наш случај. С друге стране, споразум се спомињао током српско-албанских преговора 2007. због тога што представља пример како две државе могу да нормализују односе упркос свим разликама и међусобном непризнавању.

ИЗВОР: БЛИЦ