Љиљана Татић

Прошлост, садашњост и будућност постоје истовремено! (О научном открићу Николаја Козирјева)


Древни мудраци су знали о времену и временима СВЕ, што се могло знати у овом Космосу. Концепт времена је толико релативан, тако да чак и на Марсу, нама најближој планети, земаљско време је бесмислено. Тако каже древна мудрост. Она такође учи да оно што је на Земљи садашњост, у универзуму може бити – будућност, а прошлост може бити – садашњост.

Древни Закон аналогије (Хермесов закон) тврди да се у свету све одражава на све- „Како горе, тако доле“. И за мале и за велике космички закони су исти- нема ни малог ни великог. Као и физичари, који изучавају ултра мале објекте у свемиру који су открили суптилни и суперсуптилни свет (у којима, како се испоставило, нема ни времена ни простора), тако и астрофизичари проучавајући гигантске објекте у Свемиру, експериментално су доказали да је време уједињено.

Ово изванредно откриће астрофизике открио је у Пулковској опсерваторији, која се налази у близини Санкт Петребурга (у то вријеме Лењинграда), истакнути совјетски научник Николај Козирјев.

У почетку, Козирјев је усмерио телескоп на тачку на небу, где је била видљива звезда. Уређај за очитавање, ухватио је зрачење звезде, и наравно, снимио сигнал. Али то није била реална звезда! То је била само …илузија! Посматрајући звезде, ми их заправо не видимо, већ видимо само светлост која долази од њих. Физичка светлост се не распростире тренутно. Тренутна позиција било које видљиве звезде у простору – је само њезина прошлост. У ствари, звезда, где је усмерио свој телескоп Козирјев, одавно није била на том месту у простору где је сада видљива.
Наравно, астрофизичар је то знао. Према његовим прорачунима, та звезда данас би требало да се налази у другој тачки пространства. И Козирјев је усмерио телескоп на ту тачку коју је израчунао – на „празнину“. Одатле, светлост још није дошла на Земљу, а и посматрачи физичким очима(телескопом) још нијесу видели звезду, иако је она већ одавно ту светлила.
Око не види звезду, али осетљиви инструмент прима сигнал њезиног зрачења. Дакле, сигнал који емитује „празан простор“, забележен је!

Сада је Козирјев усмерио телескоп на место где ће се према прорачунима иста звезда налазити у далекој будућности. То јест, телескоп је усмерен на ту тачку у простору, где ће се звезда налазити у време када до ње дође светлосни сигнал са Земље, послат у тренутку посматрања. Уређаји опет региструју сигнал. А тамо још увијек није се налазила звезда! А то значи она није емитовала ни један зрак! Али уређаји су показали: зрачења има! Будућа звезда сада је ту! И управо се налази на том месту, које су тачно израчунали земаљски научници! Непостојећа звезда – постоји, и она већ сија.

Закључак научника је заиста фантастичан за материјалистичку науку: „Прошлост, садашњост и будућност постоје у исто вријеме!“

Дакле, супротно свим законима класичне физике, може се ступити у контакт са прошлослошћу и будућношћу?

Конструкција Универзума, изграђена на строго материјалистичкој науци, пукла је тако, да је већ било јасно, да још један додир са „мистицизмом“ и она ће потпуно распасти.

Експерименте Николаја Козирјева је брижљиво тестирала група И. Јеганове под вођством академика М.Лаврјентјева. Резултати су се поклопили. Године 1991, резултате експеримената Козирјева су потврђени експериментима А. Пугача (Украјинска академија наука). У другим земљама, Козирјевљеви експерименти су много пута потврђени са истим позитивним резултатом.

Зна ли се о овом изузетном астрофизичком открићу у школама? „Авај, не!“ Али откриће о којем говоримо, у светској науци је као земљотрес од 12 степени, као да река тече узводно. То је, ревизија погледа на свет, али не делимична, већ принципијелна. Таква открића су једнака шоку када атеиста изненада промени своје убеђење на супротно, постане одани теиста. При том, не онај који слепо верује у хуманоидног Бога. Образовани човек двадесетог века почео је да се приближава источном пантеизму, који тврди да, постоји јединство прошлости, садашњости и будућности.

Али, као што се десило у свим временима, и овај пророк двадесетог века по имену Николај Козирјев није поштован у својој земљи. Не само то. Захваљујући свом открићу, које мирише застрашујућим источњачким мистицизмом, велики научник је постао дисидент, човек непожељан.

Неки део великих открића Николаја Козирјева, совјетска јавност је сазнала тек након његове смрти 1983. године.

Лариса Дмитријева (одломак из књиге)
Николај Козирјев „Цијелог живота су му помогале звијезде“

извор: http://www.babyblog.ru/community/post/Roerich/541579