ДЕШАВА СЕ...

ДОБРО СУ НАГРАЂЕНИ ЗА ИЗДАЈУ СВОЈЕ ОТАЏБИНЕ: Оснивачи „Отпора “ су ове године, добили и острвце Tинаду, са 14 кућа, 37 становника, две уличице, кућицом за изнајмљивање, колектором за кишницу и агрегатом, као поклон за прекоморску мисију у светском туристичком рају Малдивима…


30.11.2011 13:41 танјуг

Срђа Поповић од „Отпора“ до египатског „6. Априла“

„Човек“ кога је лично обучавао амерички обавештајац пуковник Хевли…

ЗА ПРАВУ ИСТИНУ О ОТПОРУ- КЛИКНИТЕ ОВДЕ…(ФБР)

ВАШИНГTОН – Извршни директор Центра за примењену ненасилну акцију (ЦАНВАС) Срђа Поповић, који се нашао у врху листе 100 глобалних мислилаца чије идеје утичу на светску јавну и друштвену сцену, један је од оснивача „Отпора“ који је у Србији 1998. године започео као студентски покрет.

Поповић је, заједно са Слободаном Ђиновићем, такође из групе ЦАНВАС, крајем прошле године добио и престижну награду за људска права и демократију, данског Фонда „Паул Лаурицен“, за „допринос демократији и њену промоцију широм света.

Оснивачи „Отпора“ су ове године, добили и острвце Tинаду, са 14 кућа, 37 становника, две уличице, кућицом за изнајмљивање, колектором за кишницу и агрегатом, као поклон за прекоморску мисију у светском туристичком рају Малдивима.

Поповић је у више интервју подсетио да је „Отпор“ настао у једном каФићу крајем октобра 1998. године. Tада су се окупили он, студент биологије и градски одборник на листи опозиције и још десетак младих људи, међу којима Слободан Хомен, Слободан Ђиновић, Ненад Константиновић, Иван Андрић, Дејан Ранђић и Иван Маровић. Дизајнер Ненад Петровић одмах је креирао симбол – стиснуту шаку, песницу.

Из прве поставе „отпораша“ поједини су отишли из земље – Маровић, Вукашин Петровић, у бизнису је Ђиновић, у политици и правосуђу Хомен, у посланичким клупама Константиновић и Андрић…

Поповић наводи да су „отпораши“ у првој масовнијој акцији, децембра 1998, прошли у маршу улицама Београда. Он је тада затворен и у затвору пребијен, а на слободу је пуштен на интервенцију Амнести интернешнела.

Убрзо, кад су на филолошком Факултету органовали перФорманс, како је изјавио забребачком „Јутарњем листу“, „деканово осигурање их је претукло, али под притиском јавности декан је затим смењен, и то је била прва победа ‘Отпора'“.

О искуствима „Отпора“, који је званично укинут 2004. године, говоре Филм „Рушење диктатора“, који је преведен на готово 20 језика широм света а превођена је и књига „Ненасилна борба у 50 тачака“, иначе доступна и на Интернету.

Поповић је ушао у годишњу листу 100 глобалних мислилаца, по оцени престижног политичког магазина „форин полиси“ (фореигн Полицy). Tу листу од 2008. године објављује „форин полиси“, а ово је први пут да се на њој нађе једна личност из Србије. Добитници овогодишњих признања су и председник САД Барак Обама, немачка канцеларка Ангела Меркел, Француски председник Никола Саркози и дисиденти Палестинац МустаФа Баргути, привредник Бил Гејтс и мислилац Бернар Анри Леви.

На сајту „форин полиси“ се наводи да је „Покрет младих 6. април“, један од главних организатора овогодишњих протеста у Египту на којима је срушен режим Хоснија Мубарака, „такође преузео инспирацију и практичне инструкције од ЦАНВАС-а, групе коју води Срђа Поповић, некадашњи студент биологије који је постао револуционар, и сачињене од других ветерана ‘Отпора’, омладинског покрета који је организовао студентске протесте којима је напослетку срушен режим Слободана Милошевића“.

Лаурицен, по коме носи име награда коју је претходно Поповић добио, био је дански индустријалац и антиФашиста. Добитници те награде су били тибетански поглавар далај лама, лидери пољске „Солидарности“ Анџеј Милчановски и Пјотр Анџјевски.

„Ненасилна октобарска револуција из 2000. постала је у последњих 10 година најбољи српски бренд у свету, од Грузије и Украјине, преко Либана и Зимбабвеа, до далеке Бурме и Малдива, хиљаде демократских активиста широм света инспиришу се оним што смо урадили у Србији“, изјавио је приликом доделе те награде Поповић.

Према наводима медија, бивши активисти „Отпора“, у својству експерата центара ЦАНВАС (наводи се још и име ЦНВР) односно као сарадници других организација попут фридом хауса, били су ангажовани у Украјини и у успеле ненасилне покрете и изборне револуције у Грузији 2003. и Либану 2005. године, као и у неуспешне покушаје свргавања режима у Белорусији 2001. и 2006. године. Они су имали, наводно, сарадњу и са члановима албанског омладинског покрета МјаФт, узбечког покрета Болга и покрета Јок у Азербејџану.

Прошле године је Поповић, приликом гостовања на Загреб Филм Фестивалу, где је најављен као предавач ненасилне борбе, у интевјуу за портал „Индекс“ изјавио да је од Петог октобра Србија „доживела барем три важне ствари за које смо се ми борили. Први циљ је демократија: Србија има слободне изборе, прилично слободне медије (који су некад чак и преслободни), независно судство (које је некад преспоро и килаво, али независно од политичара)“.

1 reply »