ДЕШАВА СЕ...

ХАГУ СЕ ЖУРИ ДА ОСУДИ МЛАДИЋА КАД ВЕЋ НИСУ МИЛОШЕВИЋА ДОК ЈЕ БИО ЖИВ?!!


Процес над генералом Ратком Младићем – „Можда се вама жури“

10.12.2011. (vostok.rs)

GENERAL MLADIC

У Међународном трибуналу за бившу Југославију је одржана још једна рунда судског претреса случаја команданта ВРС генерала Ратка Младића.

Судија Алфонс Ори планира да започне процес против генерала већ 27.марта. Одбрана Младића је упозорила да неће успети да се припреми за то време. А генерал Младић је рекао хашким тужиоцима: „Можда се вама жури. Мени се не жури и време ми ништа не значи.“

Да подсетимо да је ове недеље МТБЈ скратио списак конкретних случајева који се приписују генералу Младићу. Више их није 196, већ 106. Али број тачака оптужнице је остао исти, као и сама суштина. Генерал Младић се оптужује за геноцид, злочине против човечности, кршење закона и обичаја вођења рата. Смањење броја „злочина“, изјављује МТБЈ, је учињено у интересима праведног и брзог правосуђа – јер тужиоце брине здравстено стање оптуженог. Званичних информација о стању Младића је недовољно, међутим, постоје све основе да се претпостави да је генерал озбиљно болестан, говори историчар-балканолог Михаил Јамбајев:
„Према речима његовог адвоката Милоша Шаљића, Младићу је мало боље, али све до сад је десни део тела паралисан – то су последице два мождана удара. Питање је како ће се одразити на здравље недавна пнеумонија. МТБЈ стрепи да Младић једноставно може да умре у ћелији, и да не доживи пресуду. А осудити генерала је неопходно, да би се формално утврдило да је у Сребреници био геноцид над муслиманима.“
Да подсетимо да су догађања у Сребреници – овако или онако, главна тачка оптужнице против генерала Младића. Према верзији Трибунала, 11. јула 1995. године Војска Републике Српске под командом генерала Младића убила је у том месту више од 7 000 ненаоружаних муслимана. Ипак теорију о геноциду у Сребреници не потврћују многа историјска истраживања и закључци патолошке анализе – подсећа историчар-балканолог Михаил Јамбајев:
„Долази се до закључка да, као прво, наређење да се убију заробљени муслимани није дошло од Младића. Друго, апсолутна већина погинулих су наоружани муслимани, који су учествовали у борбама. Подаци есхумације говоре да су гинули од рана задобијених у борби, гинули на минама. Нема речи о некаквим масовним стрељањима.“
Дакле, МТБЈ треба да пожури. У Хагу знају како се то ради. За само три године је призната невинст једног од вођа косовско-албанских сепаратиста Рамуша Харадинаја, на чијој су савести мучења и крваве расправе над Србима, Ромима и чак Албанцима, под сумњом да су сарађивали са српском војском. Истини за вољу треба рећи да људи Харадинаја нису успели да уплаше и ликвидирају све сведоке, зато је 2010. године одбачена оправдавајућа пресуда и процес је поновљен.
Уједно МБТЈ уме и да развлачи време. Процес против лидера српских радикала Војислава Шешеља, оптуженог пре свега за распиривање међунационалне мржње, траје већ осам година. Процес се вештачки наставља на рачун сумњивих оптужби за непоштовање суда, јер Хаг нема озбиљне аргументе. Али изазива питање чињеница да хашки тужиоци знају да Шешељ има озбиљне проблеме са срцем.
Такве је проблеме имао и бивши председник Југославије Слободан Милошевић, коме Хаг у току пет година није могао да представи озбиљне доказе кривице. Зато је суд отежавао околности процеса, рецимо, дајући одбрани три месеца за припрему, кад су сарадници Трибунала радили мукотрпно више од годину дана на доказима тачака оптужнице.
Завршило се тако да је Слободан Милошевић преминуо у затвору, што је веома наљутило бившег главног тужиоца МТБЈ Карлу дел Понте, како је она сама признала. Али Трибунал се нашао у непријатној ситуацији – онај који се сматрао за злочинца број један није доживео да буде осуђен.
Сада своје даље постојање пред западним спонзорима Хаг може да оправда само осудом, да се тако изразимо, злочинца број два, Ратка Младића – и што је могуће пре. Истовремено МТБЈ припрема „резервно оправдање“. Ових дана генерални тужилац Серж Брамерц је рекао да Србија не чини довољно да би открила оне који су све те године помагали Младићу да се крије од правосуђа.
Не сме се искључити вероватноћа да, ако Младић умре у затворској ћелији – кривица за то ће бити пребачена на задоцнелу Србију.