ВЕРА

НОВИ УДАР МОНТЕНЕГРИНА НА СРПСКУ ПРАВОСЛАВНУ ЦРКВУ, ПРОТЈЕРУЈУ СВЕШТЕНИКЕ СПЦ ИЗ ПЉЕВАЉА, НЕЋЕ ИМАТИ КО ДА ВРШИ СЛУЖБУ БОЖИЈУ!!!


Протјерали седам свештеника са породицамa!!!

15. 12. 2011.

Mинистарство унутрашњих послова Црне Горе одбило је захтјев за добијање дозволе о привременом боравку у Пљевљима седморици свештених лица Српске Православне Цркве. Они, њихове породице, али и још неколико монаха и монахиња биће протјерани из Црне Горе. 

Муп је одбио захтјев за привремени боравак прот­ојер­е­јима Огњену Перко­ви­ћу, Ни­к­оли Олићу, Милан у Сто­ји­­љ­к­овићу, Саши Јањ­ићу, Да­рку Јов­ићу, Бор­ив­оју Пан­тићу и арх­им­­а­нд­риту Лео­ни­ду.
Њихов захтјев је одбијен уз образложење да нијесу доставили ваљане доказе о постајању поменуте цркве у пљеваљском крају.

У образложењу, достављеном пљеваљском свештенству и монаштву, наводи се да је захтјев о привременом боравку морао бити одбијен јер није испоштован Закон о вјерским заједницама, који је донесен 1977. године и предвиђа да оснивач неке вјерске заједнице достави податке, најкасније петнаест дана од времена оснивања.
– Како подносилац захтјева и у накнадно омогућеном року није доставио исправу којом би пријављивање вјерске заједнице, њеног органа или организације сходно Закону о правима положају вјерских заједница доказао, нити је исту по службеној дужности успио прибавити, то подносилац захтјева није могао доказати оправданост захтјева за привремени боравак – наводи се у достављеном рјешењу које је потписао начелник Подручне јединице Пљевља Миомир Боровић. 

Свештеници против овог рјешења могу упутити жалбу Министарству унутрашњих послова у року од осам дана.

У пљеваљској општини, која по територијалној подијељености Српске православне цркве припада Епархији милешевској, тренутно борави шест свештеника и нешто више монаха и монахиња, али нико од њих нема држављанство Црне Горе, и сви су држављани Републике Српске и Републике Србије. Ови свештеници најмање по десет година живе са својим породицама у граду на Брезници.

Уколико се спроведе у дјело одлука црногорских власти, за коју правни заступних свештеника адвокат Јосиф Мићковић тврди да је неправедна, у пљеваљском крају неће бити служби у храмовима а вјерујући народ први пут у историји неће имати свештенство.
– Очигледно је да се погрешно тумаче и примјењују прописи члана 2. Закона о правном положају вјерских заједница. Може се извести закључак да се ови прописи односе само на новоосноване вјерске заједнице, које су грађани имали намјеру оснивати након ступања на снагу овог закона, тј. од 1977. године. Наравно, те одредбе се не могу односити на вјерске заједнице које су биле основане прије доношења поменутог закона, посебно не на оне које су основане вјековима прије, као што је случај са Српском православном црквом – казао је Мићковић у изјави за „Дан“.
Он је појаснио да је закон јасан и да предвиђа да оснивачи у року од петнаест дана пријаве вјерску заједницу. Тврди да се тај закон не може односити на новоосноване заједнице или на заједнице чији се рад опет обнавља, па према томе и очекује да МУП Црне Горе прихвати жалбу свештеника на издато рјешење.

Министарство унутрашњих послова, односно министар Иван Брајовић, нема ваљане доказе за тврдњу да Српска православна црква не постоји у Пљевљима, као ни основа да од свештеника тражи да они то доказују. 
Остаје да се види да ли ће свештеници у данима пред Божић морати да напусте Пљевља или ће Министарство унутрашњих послова уважити жалбу коју је адвокат Мићковић упутио.

Непожељан и старјешина манастира

У непосредној близини града налази се манастир Света тројица, чији је старјешина такође добио одбијеницу за привремени боравак. Ризница овог храма по драгоцјености докумената и црквених предмета трећа је у Српској Православној Цркви. Поред овог манастира, који је на темељима ране средњовјековне светиње обновљен у петнаестом вијеку и у коме су се донедавно чували рука и штап Светога Саве, налази се на десетине цркава и манастира, црквишта и других материјалних доказа који свједоче о постојању и животу Српске Православне Цркве на простору Пљеваља.

Извор: Dan online

2 replies »

  1. „Ко ће коме ко свој своме!“ Лакше се било бранити од Турака или Немаца него од палих, бивших, Срба Црногораца. Шта ли ће њихови синови бити? Монтенегрини? Хоће ли они протеривати Црногорце? Сигурно! Имају на кога да се угледају, од кога да уче. Српски одроди су највећа српска несрећа. То је јединствена најсрамнија појава у свету која разара српско биће и којој нема лека. Јадни су они а и ми с њима, Само нам Бог може помоћи. Љиљана Ћуић

    Свиђа ми се