ДЕШАВА СЕ...

ДАНИ И ЗЕЛКО: У тим осећањима данас нема политике, она су потпуно људска!


Золтан Дани: Пријатељство јаче од мржње

СРБИЈА | 25. ДЕЦЕМБАР 2011. | 0:59

БЕОГРАД – Вест коју су 27. марта 1999. године објавили готово сви светски медији гласила је: „Током НАТО бомбардовања Србије оборен је чувени невидљиви авион Ф117А, понос америчке авијације“. Авион, чија је олупина пала у сремско село Буђановци, оборили су припадници 3. дивизиона 250. бригаде Војске Југославије, којим је командовао пуковник Золтан Дани.

26pilot01После документарног филма „21 секунд“ режисера Жељка Мирковића, који говори о том догађају, на помолу је и нови филм „Други сусрет“, у којем се срећу бивши непријатељи, официр ВЈ Золтан Дани и пилот обореног авиона Дејл Зелко. Дани, у интервјуу за „Правду“, каже да се идеја за тај сусрет појавила још пре четири године, како би се прича о том догађају употпунила.

– Пошто смо на интернету погледали изјаву пилота Дејла Зелкоа, у којој он описује како се осећао када је оборен на небу изнад СР Југославије, син Атила ме је упитао шта бих рекао када бисмо се једног дана срели. Одговорио сам да не бих имао ништа против тога да се сретнемо, а рекао бих му: „Хајдемо на по једно пиће“. Касније се на том сусрету много радило и, ето – остварило се.

Каква је осећања у вама пробудио тај сусрет и да ли су могућа пријатељстава са бившим непријатељима?

– Био је то несвакидашњи, врло необичан сусрет. Истовремено, имао сам осећај као да сам са комшијом кога виђам сваки дан. А на крају је било и више од тога. Током покушаја да дође до сусрета, постепено се јавио осећај да је то, ипак, нешто посебно, и за Зелка и за мене. У тим осећањима данас нема политике, она су потпуно људска. Са свим позитивним странама. И зашто, онда, не би била могућа? За пријатељство је потребно двоје и ако су они сагласни у већини ставова, онда нема препрека. Препреке ми сами стварамо, у нашим главама. Увек је боље дружити се и разговарати, рецимо, о позитивним вредностима породице и друштва, него ратовати. Зар не?!

Која је суштинска порука овог филма?

– Сада смо у новим улогама – помирења и зближавања наше две породице. На тај начин желимо да истакнемо потребу за зближавањем и помирењем међу народима и државама.

Пошто сте војничку каријеру завршили пре времена, чиме се сада бавите?

– Војничку каријеру сам завршио пензионисањем на лични захтев, када сам схватио да тамо више нисам потребан. Била је то тешка одлука. Али, уз мене је у потпуности била породица. Сада могу да им пружим много више. После пензионисања покренули смо породични посао, бавимо се пекарством и сеоским туризмом. Сада нам је најбитније да наша деца – Атила, Тибор и Ирена – што пре стану на своје ноге и самостално крену у будућност. Како су они способни млади људи, с новим идејама, отварају се и нове могућности за, како кажу, бољи посао.

Владимир Недељковић – ПРАВДА

1 reply »

  1. Уз дужно поштовање за Вашу војничку част, мислим да је теорија једно, а пракса сасвим друго. Сложио бих се са виђењем да је лепше пријатељство а не рат, само није реч о филозофском разматрању, него о -убици- који је дошао у нашу земљу да убија и невину децу. Разорили су нам земљу,уназадили за десетине година, сејали смрт као да се играју са неба.
    Зато нема опроштаја,ако Ви можете, ја не могу и нећу.

    Свиђа ми се