ВЕРА

ПРИЗРЕНСКА ПРИЧА: Последњи „чувар“ последњег Српског детета, у граду из кога су швабе и шиптари „почистили“ све Србе…


Муслиман који се вратио у православље брине о једином српском детету у Призрену

уторак, 15 новембар 2011 21:57 ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ
Најплеменитији подвиг: Осамдесетједногодишњи Адем Мујовић који је примио православље и на крштењу добио име Адам брине о  једином српском детету у Призрену. Уз девојчицу и њену мајку Евицу као  заштитник иде у пошту, цркву, продавницу…

Деда Адем свакодневно Милицу изводи у град       ИМАМ петоро унучади, али Милица ми је најдража, мада није моје крви –  прича осамдесетједногодишњи Адем Мујовић, док га шестогодишња девојчица,  једино српско дете у Призрену, вуче за рукава и не одустајући понавља:  „Ајмооо! Ма, ајмо деда у град!“

Милица без Адема не напушта кућу. Не  сме. Она нема другаре. Са њом се, сем њене мајке Евице и Адема нико не  игра. Њој је деда Адем најбољи друг…

Девојчица и њена мајка живе саме у Призрену. Без родбине су и без  пријатеља, окружене подозрењем и ненаклоношћу комшија и суграђана  Албанаца. Да није доброг и племенитог деде Адема никада не би ни изашле  из свог стана…    А деда Адем сваки дан већ готово шест година, откако се Милица родила у  граду у коме те 2005. више није било Срба, са другог краја града пешачи  најмање двадесет минута да дође до своје мезимице. Онда заједно иду  напоље – да се играју и нешто купе, каже Милица.

Бригу о девојчици, о њеној безбедности и безбедности њене мајке, преузео  је Адем Мујовић оног момента када је преко пријатеља Евичиних покојних  родитеља сазнао да је млада жена остала сама у родитељском стану и да је  пошто се вратила из базе Кфора, изложена терору бројних суграђана. У  почетку је било најтеже. Али ни данас није лако.

„Ми из стана не излазимо без њега, каже Евица. Са њим смо једино  сигурне. Он са нама иде у продавницу, у пошту, у парк али и на  литургије… Иде уз нас као наш заштитник, да нам не би добацивали, да  нас не би неко напао … Адем разуме како је тешко живети у страху и  одгајати дете у окружењу где нема друге деце“ – прича Евица о човеку који  без предрасуда и страха да ће га окружење осудити, помаже Српкињи и  њеном детету.       А Адему, за Милицу ништа није тешко.

„Нема шта ја не бих урадио за њу. Мало сам је и размазио. Везала се и  она за мене, а ја, опет, уживам да будем са њом, да је водим у град“ –  смеје се овај добронамерни и хумани Призренац.

О претњама и пребацивању Албанаца, деда Адем не жели да говори. Каже да  је то његова ствар и да само жели да заштити беспомоћну жену и њену  девојчицу. Зато Милица и њена мајка кажу да не знају како би живеле без  њега. Осим што би остале затворене у стану, ни Евица врло често не би  имала са ким да поприча, да се посаветује, а Милица да се поигра.

„Пошто је врло често Милици са мном досадно, јер ја нисам увек  расположена да се с њом играм, одмах ми каже да позовем деда Адема, јер  њему ништа није тешко када је у питању моја девојчица. Са њим се игра  лопте, учи да пише и црта, али и игра разне игре… Ето, синоћ није  могао да дође, а Милица је хтела да плеше. Ја сам нешто радила, а она ме  прекорева: „Да је деда Адем ту, он би плесао са мном“ – објашњава Евица  колико овај човек значи њој и њеној девојчици.

„Не знам шта бисмо  радиле да није деда Адема… Он је наш херој и заштитник. Уз њега се  осећамо сигурно. Знам да кад би требало да би и живот дао за нас. И  сада, упркос годинама и болести, често, као и када је била мала, узме  Милицу у наручје да је понесе када се умори од ходања…

Милица Кума на крштењу

Чика Адем нас је увек о празницима пратио до  манастира Светих  архангела удаљеног неколико километара од града, али и  цркве светог  Ђорђа у самом центру Призрена, на службе и литургије, и  стрпљиво чекао  испред светиња. А, на светог Илију 2008. године решио је  да се крсти и  да прими православну веру, па сада са нама одлази и на  литургије –  прича Евица. А на крштењу, када је уместо дотадашњег имена  Адем, узео  име Адам, свом омиљеном другу кума је била, ко би други, до  Милица.

3 replies »

  1. Да је среће да се више бошњака врати Православљу,правој Вери предака,јер је раније било погрдно некога звати бошњаком.БОГ да чува деду Адама и Православце!

    Свиђа ми се