ВЕРА

Давор Мандић: Демонизација као облик злочина


Давор Мандић: Демонизација као облик злочина

22.01.2012.

Демонизацијом као једним начелом и механизмом зла, на нашем простору, а и шире бавио се и још увек се бави професор Емил Влајки. Он је описао у својој књизи “’Демонизација Срба“ функционисање таквог механизма. Зато је демонизација почетна тема и овог списа.

Заправо демонизација, сликовито гледано, јесте бацање камена на одређену особу. Поставља се питање кривца. Ко је кривац за бачени камен? Бацач или прималац? Свакако бацач. Прималац може бити у неком смислу одговоран за бачени камен, али не може бити кривац. Кривац је онај који баца.

То је у конкретном смислу демонизација, као бачени камен на неку особу или заједницу. Демонизација је, духовно гледано, нека врста бацања камена на некога с намером да га повредимо. Демонизација је општеприхваћени концепт у планетарној политици. Да би сте одређени народ, особу или групу могли да “поправљате“, морате прво да га демонизујете. Када то учините ви онда са  тачком коју сте демонизовали можете да радите шта хоћете.

Када се на нашем простору вршила демонизација Срба, па и автодемонизација, правио се погодан основ за уништење тог народа. После „хиљаду“ медијо-манипулистичких кампања према Србима створио се темељ, највише  у западњачкој јавности, који описује Србе као саме ђаволе. Створила се и испројектовала, у јавном мнењу, претпоставка: “Па овај народ је ђаво!“ Из те претпоставке извучен је закључак: “Ако је овај народ ђаво, онда он не треба ни да постоји.“ И тако сe обликовалa јавност у два правца: у правцу гнева и правцу равнодушности. Они који се усмеравају у правцу гнева залажу се да тај народ треба уништити, а они у правцу равнодушности показују крајњи немар према судбини тог народа. Просто је свеједно шта ће бити с тим народом, свеједно је да ли ће опстати или нестати. Ту слику смо имали деведесетих  година на планетарном нивоу. Према Србима Запад је био агресиван (гневан), а Исток равнодушан и немаран према судбини Срба. И тиме је демонизација медијски заокружена. И извршен је медијско-манипулистички злочин, а да никоме није пала ни длака с главе. Али, одмах после тога су почеле да падају главе у смртоносном хаосу.

Ту негде и лежи расплет свих тих зала која су се посејала на нашем тлу и која су са собом однела мора људи једним ђаволским поступком. Ђаволозовањем једног народа, па и једног простора, у овом случају Балкана, заправо се дошло до једног обрнуто пропорционалног поступка који у себи садржи једну јеванђелизацијску поруку оличену у деветом блаженству Беседе на Гори, а која звучи овако: “Блажени сте кад вас људи омрзну и када вас одбаце и осрамоте, и разгласе ваше име као зло због Сина Човечијег. Радујте се у онај дан и играјте, јер гле, велика је ваша плата на небу. Јер су тако чинили пророцима очеви њихови (Јев. по Мат. 6, 22, 23).“ И Господ даље говори: “Ако су домаћина назвали Веелзевулом, колико ће пре домаће његове (Јев. по Мат. 10, 24, 25).“ Што би значило ако је неко и самога Господа назвао Ђаволом, па шта је онда остало за народе и за људе? И то постаје семе свакога зла које односи људске животе у недоглед, нека врста интердемонизације мађусобних оптуживања и осуђивања која сурвава у пакао злочина. А коју, зарад живота, морамо што пре надићи.

„Илустрација – Медуза, Каравађо:

Каравађо је насликао две слике Медузе. Прва је била 1596. а друга 1597. Прва је позната као Муртула.  Друга  није потписана. У Грчкој митологији Горгон Медуза је претварала ратнике у камене статуе, а Персеј, познати херој, одсекао јој је главу. Медуза Муртула пронађена је у Каравађовом атељеу након његове смрти. Горгонина глава представљена је тако да изгледа као да крв из њеног врата пада на под.“ (извор: Википедиа)

Давор Мандић
affiliate_link
Disclosure: We are a professional review site that receives compensation from the companies whose products we review. We tested and reviewed the web hosting sites ranked here. We are independently owned and the opinions expressed here are our own.