АУТОРИ

ИЗ ИСТОРИЈЕ НАШЕГ ФУДБАЛА: ЛАСТИШИ ТРЕНЕРА БЕБУЛЕ….


Аутентичне приче о индивидуалном раду у фудбалу

5 децембар 2012, ФБР, пише: Бранко Гајић (спортски уредник)

ЗАШТО JE TРЕНЕР БЕБУЛА НАРУЧИО РАЗНОБОЈНЕ ЛАСТИШЕ У ФК „ЧЕЛИКУ“ ИЗ ЗЕНИЦЕ

  Драгољуб-Бебула Милошевић у средини.Десно: Др Поповић, лево: Вујадин Бошков

Септембра 2006. године исприча ми једног дана чика Миленко Бајић (1936), дипломирани правник у пензији, бивши секретар ФК „Челик“ из Зенице и краће време пред пензију и ФК „Мачва из Шапца, следећу причу. Легла прича као кец на једанаест…

„Једног дана улети економ Исмет у канцеларију секретара ФК „Челик“ из Зеднице и повика:

–          Шефе, Бебула тражи 40 метара

ластиша разних боја. Ја не знам јели он

нормалан. Сви ми имамо ластише у гаћама и не требају нам.

–          Купуј Исмете и ћути. И све друго

што тражи, подај му.

Копка и мене шта ће Бебули ластиши, али издржах. После неколико дана

сиђем ја на терен и видим да то Бебула ради индивидуално са новим голманом Душком Алемпићем. Затегао Бебула десетак ластиша разних боја у шеснаестерцу и када он крене са лоптом према голу, Душко мора да се постави и крене тачно линијом обележеном ластишом одређене боје… Касније сам видео, по први пут у животу, да Бебула показује Душку боксовање лопте контра руком…Аман, струка је струка…“

… И потече прича о старим добрим временима, јакој југословенској лиги, судијама, тренерима и играчима. Ја стално враћам чика Миленка на причу о индивидуалном раду и некаско причу приведосмо жељеном циљу.

Чика Мића каже да је са играчима највише радио Драгољуб-Бебула Милошевић. Радио је Абдула Гегић, касније Вишњевац, Герум итд, али Бебула је пионир индивидуалног рада са играчима. Он је по цео дан проводио на терену са играчима. Стално је измишљао неке вежбе и неке справе и радио на њима.

Бебула је рођени Ваљевац а играо је фудбал у Ваљеву, Шапцу, Црвеној звезди, Суботици и којекуда. Био је голман а у Шапцу се као центарфор надавао голова. Као тренер водио је много клубова. Био је и тренер једне „Валенције“ у Шпанији. Завршио је ДИФ – одсек фудбал. Био је врло образован, речит, радан. Поред редовних тренинга, заказивао је посебне тренинге за индивидуални рад са играчима. Био је специјалиста за рад са голманима. Имао је посебне шутерске тренинге. Ово што сада зову „шутинг бокс“ Бебула је измислио давно пре Енглеза и Немаца… У возу, приликом путовања, сваком играчу је објашњавао индивидуалну тактику а линијама у тиму и групну тактику. Пред у такмицу, у свлачионици је говорио о колективној тактици.

Бебула је од анонимних играча правио врхунске играче.

Слободан Сантрач, центарфор ОФК „Београда“ „Партизана и репрезентације Југославије је један од првих његових играча које је он створио.

Мома Вујачић, голман, дошао је из Сутјеске из Никшића. Био је низак растом али се добро постављао. Две године је био голман са најмање примљених голова у првој лиги.

Душко Алемпић је дошао из зворничке Дрине, зонског лигаша БиХ. Био је то просечан играч у тој лиги. Ништа није знао. Био је висок и имао руке дуже од колена. Бебула је од њега направио прволигашког голмана. Касније је прешао у ФК „Осијек“.

             Раде Радуловић је 1973. године доведен у „Челик“ по препоруци Влатка Коњевода, из Модриче, републичког лигаша БиХ, да замени Јосипа Лалића који је продат „Динаму“ из Загреба. Раде је тада имао 21 годину. Радило се о рођеном техничару, дриблеру, пакеру, снажном и стабилном играчу нижег раста, просечно брзом. Бебула је са њим цело лето посебно радио кратки и дуги пас, центаршут и шут на гол, технички и тактички. Раде је одмах обезбедио место у тиму, успешно заменио Лалића, играо у оној чувеној „Челиковој“ навали: Мићић, Радуловић, Ренић, Гавран, Буза и био један од најбољих играча у тиму. Касније је отишао у Олимпију из Љубљане, где је и завршио каријеру.

Марин Блоудек, центархалф, дошао је у „Челик“ из друголигашке екипе „Рудара“ из Какња и успешно заменио Јасмина Хајдука, опет захваљујући Бебулином ударничком раду.

Ето. Када се на једном месту и у једном времену нађу учитељ који зна, уме и хоће и ученик који хоће и може, ето напретка, ето берићета од тог, давно заборављеног индивидуалног рада са играчима.

х х х

            Није довољно само натакарити „Звездин“ и „Партизанов“ дрес, па и других клубова, већ треба у „Звезди“ и „Партизану“ нешто научити, нешто увежбати, нешто усавршити, за нешто се оспособити. Јер, аматеризам и рекреација су прошлост а професија и такмичење су садашњост и будућност играча. А када се обезбеди ангажман у неки инострани клуб, цена трансфера треба да је еквивалент и да претежно садржи новостворену вредност играча насталу из потока проливене зноји а не само бренд клуба и његовог дреса.

            Абдулах Гегић, доктор фудбала, професор на факултету у Анкари, тренер чувених Партизанових „беба“ је пред крај живота предлагао „Партизановом руководству и струци формирање „сервиса за брзу дораду играча“. Међутим, старог експерта нико није послушао…

Ако у нашем врхунском фудбалу не дуну неки нови ветрови, брендови ће се брзо излизати а грана на којој седе клубови, продаја играча у иностранство, ће пући.

                Бранко Гајић