ДЕШАВА СЕ...

СРПСКИ ЈЕ БИО ЈЕЗИК ДИПЛОМАТИЈЕ И ВОЈСКЕ, И СУЛТАН ЈЕ ГОВОРИО СРПСКИ


Веровали или не: У Турској живи 9 милиона Срба!

18.12.2011.

DRUSTVO-SRPSKO-TURSKOG-PRIJATELJSTVA-INAT

Srka grb

Аутор: Друштво српско-турског пријатељства „Инат“

Апсолутно су свесни свог порекла, са невероватним поносом то истичу, сматрајући себе почаствованим због тога што су им корени у Србији! Пазите, некима од њих су преци још пре 300, па и 400 година населили те просторе, али они и дан-данас говоре српски и свако од њих зна које је презиме породица носила и која је крсна слава куће била… – открива Драган Милосављевић, председник Друштва српско-турског пријатељства „Инат“

Још је краљ Александар Карађорђевић изјавио да су Срби измирили све рачуне са Турском 1912, па убудуће са њима можемо бити само пријатељи. То, ипак, нико није узео за озбиљно до пре пет година. Теза да је 500 година дуг принудни брак Срба и Турака оставио за последицу предрасуду да су нам Турци највећи непријатељи, била је инспиративна за Милосављевића, чије изјаве преносимо ин виво, у целини целости.

КО ЈЕ КОГА ЈАХАО:
Једном сам рекао једном професору из Анкаре да је довољно што су нас јахали више од 400 година, а он ми је одбрусио: „Питање је ко је кога ту јахао, ви Срби сте имали извршну власт као велики везири, какви султани!“ Тако је само у периоду од 1543. до 1612. Године, Србија допринела вођењу царства с 13 великих везира, седам њихових заменика, 23 везира, осам адмирала (капудин-паша), бројним гувернерима провинција и с безброј великих дефтердара (шефова финансија) и највиших административних службеника.

ДУШЕК ЗА КАШИКУ:
У Србији никад раније није постајала ни назнака да би овакво Друштво пријатељства било могуће. У Београду живи око 1.000 Турака, а претпоставља се да их на Косову и Метохији има још око 30.000, мада су многи од њих поделили судбину комшија Срба. У српском језику има око 8.000 турцизама, а у турском 1.000 србизама. Док смо ми преузели од Турака: инат (чврсто веровати), орган, душек, („тузла“ на турском значи „со“), Турци су од нас наследили речи: кашика, душман…

ТУРСКА ЈЕ ЗА СРБЕ БИЛА – АМЕРИКА:
У 15. и 16. веку у Србији није била толико развијена свест о нацији. Српски великаш никако није мусавог и дроњавог кмета доживљавао као брата по крви! Вера се мењала као што се данас мењају политичке странке, а у ислам је масовно прелазило ситно племство. У средњем веку Турска је била исто што и данас Америка. Турска царевина је у свом саставу имала 32 земље, никад није спаљивала вештице, а Јевреји су ту налазили спас. Прва велика миграција Срба у Турску одиграла се у време Берлинског конгреса.

ЧЕТИРИ ЈЕЗИКА ЗА ИМПЕРИЈУ:
Наша историја прећутала је да су на просторима турске империје у службеној употреби била чак четири језика: турски (за свакодневне разговоре), арапски (језик религије јер је њиме написан „Куран“), затим персијски (књижевни језик) и – српски, као језик дипломатије и војске. И султани су говорили српски јер се сматрало да само необразовани не говоре овај језик.

ШТА РАДИ СРПСКО МИНИСТАРСТВО ЗА ДИЈАСПОРУ:
У Министарству дијаспоре само знају где има добре јагњетине! Ови наши амбасадори нису ниједну визиткарту донели, а камоли да су склопили неки добар посао. Хрвати су подигли своју текстилну индустрију захваљујући Турцима, а ми смо ту шансу пропустили. И то због виза. Нико не зна да Турчину за долазак у Србију треба гарантно писмо и још да га чека пријатељ на аеродрому, иначе ће га наши вратити. Визе су уведене деведесетих за време рата, а њихово укидање влада још није стигла да стави на дневни ред. Ма чак и Турчину који има Шенген треба транзитна виза кроз Србију. Замислите колико Србија губи, око три милиона Турака ради у западној Европи. Кад би само милион прошло кроз Србију на путу за отаџбину, зарадили бисмо више него да имамо нафтовод. А да не причам да споразум о слободној трговини с Турском стоји на разматрању већ 10 година.

БЕОГРАД У ИСТАНБУЛУ:
Изгледа да је бивши амбасадор Туске у Београду Хасан Октем био у праву кад је, предајући акредитиве тадашњем премијеру Војиславу Коштуници, у шали рекао да је инат најпознатија турска реч у Србији. Док Србија не хаје за бројну дијаспору у Турској, њени потомци нису заборавили завичај, па се код Истанбула простире Београдска шума на 6.000 хектара, а град се дичи црквом Београдске Богородице. Док Београд има Стамбол капију, у Истанбулу је подигнута Београдска капија!

БОСФОР ПРЕ ЧИКАГА:
Мит о Чикагу као највећем „српском“ граду после Београда опстао је само захваљујући чињеници да је деценијама било политички некоректно рећи да та титула заправо припада Истанбулу. Јер, на обалама Босфора живи чак три милиона људи пореклом са ових простора, које смо вековима пежоративно називали „потурицама“ Наравно, није реч о класичној емиграцији коју су деценије за нама потерале у печалбу, већ о исељеницима који су стотинама година тамо, исламске вере и турских имена, али чврсто везани за шаку земље са које су им прадедови отишли…

Верујте, чак и чвршће од многих од нас који још стојимо на њој! Апсолутно су свесни свог порекла, са невероватним поносом то истичу, сматрајући себе почаствованим због тога што су им корени у Србији! Пазите, некима од њих су преци још пре 300, па и 400 година населили те просторе, али они и дан-данас говоре српски и свако од њих зна које је презиме породица носила и која је крсна слава куће била…

ДЕВЕТ МИЛИОНА У РЕЗЕРВИ:
Ако вам је фрапантна бројка од три милиона у Истанбулу, шта рећи на податак да је то тек трећина од укупног броја колико их је у Турској?! Говоримо о девет милиона душа, а то није моја претпоставка, већ податак, нешто о чему се овде ћути. Говоримо о „армији“ у најмању руку великих пријатеља Србије, који би и те како могли да нам помогну. Што је најважније – то и желе. Међутим… Е, то „међутим“ је управо оно што нас је кроз историју скупо коштало! За овдашње власти ти људи никада нису били сматрани српским исељеницима због догме да су Срби само они православне вере. Зато што је то и даље табу тема и јеретичко питање, данас и имамо нацију Бошњака. Можда би и карта Хрватске данас била драстично другачија да је дозвољено изјаснити се као Србин католик?!

КАРАЏИЋ У БАЈРАМ ПАШИ:
Обилазећи својевремено једну од највећих истанбулских општина Бајрам паша и разговарајући са људима који у њој живе, а 90 одсто од 350.000 колико их има је нашег порекла, пришао ми је човек да ми поносно каже да су се његови некада давно презивали Караџић и да зна коју су славу славили, да са генерације на генерацију преносе српски језик и да му никада неће бити јасно због чега не може да буде оно што смо поменули – Србин муслиман?! Разговарао сам са људима који потенцирају да су из: „Аски Србистана“, што у преводу значи: Старе Србије. Питам их знају ли одакле су тачно пореклом, а они углас: „Скопље“ – наставља да нас шокира наш саговорник.

ВЕЗИРИ, ЕКОНОМСКА ШАНСА:
Корпусу потенцијалних лобиста, јаких привредника спремних да улажу, уопште људи који су више него вољни да на сваки начин помогну држави у којој су им корени. А, 95 одсто наших Истанбулаца су у најмању руку добростојеће занатлије и успешни привредници, чија предузећа запошљавају и по неколико стотина људи. Колико су тамо цењени говори и податак да се део Истанбула, омиљено излетиште, зове „Београдска шума“. Једна од свега четири капије на некадашњем бедему око града носи име „Београдска“, али… А шта ћемо са чињеницом да је чак 13 великих везира било са наших простора?!

Замислите колико Србија губи, око три милиона Турака ради у западној Европи. Кад би само милион прошло кроз Србију на путу за отаџбину, зарадили бисмо више него да имамо нафтовод. А да не причам да споразум о слободној трговини с Турском стоји на разматрању већ 10 година – прича Милосављевић, чије друштво свакодневно добија понуде за пословну сарадњу с турским фирмама.

Изгледа да је бивши амбасадор Туске у Београду Хасан Октем био у праву кад је, предајући акредитиве тадашњем премијеру Војиславу Коштуници, у шали рекао да је инат најпознатија турска реч у Србији. Док Србија не хаје за бројну дијаспору у Турској, њени потомци нису заборавили завичај, па се код Истанбула простире Београдска шума на 6.000 хектара, а град се дичи црквом Београдске Богородице. Док Београд има Стамбол капију, у Истанбулу је подигнута Београдска капија!

извор: блог vestinet.rs, припремио Срка 08. септембра 2011.

14 replies »

  1. …ако су нам браћа, онда нека се тако и изјасне! Мени брат муслиманске вере не треба – нити смо исти – јер тај брат нам убоде нож у леџа! Тај брат игра ногомет са српским главама … и наговара народ да преџе у муслиманку веру …не, хвала! Онај, који ме хтео убијати пре пар година, неможе да би данас буде БРАТ. Онај који сматра Турску као своју домовину, неможе да ми буде брат.Шта је свама? Ако је неко Србин, нека каже да је Србин – нека се не моли Алаху и нека не обећава како ће убити Србина за своју веру. Не зањима ме, какви пријатљи можемо бити у мирним временима … зањима ме више, шта су спремни да раде, да обнове своје турско у српској земљи.Да постанемо степенито поново османска држава? СВЕ ИМА СВОЈЕ ГРАНИЦЕ! Зато и јесу били ти ратови, што паметни Срби прелазе у туџе – што се они тако нису осећали у прошлим ратовима- као наша браћа? Или-или!

    Свиђа ми се

  2. Sramota je koliko neki ljudi nemaju pojma o istoriji. Treba ispraviti ogromnu nepravdu koja je naneta Srbima muslimanima za vreme Balkanskih ratova. Srbi pravoslavni, Srbi muslimani i Srbi katolici su braća, isto u svakom pogledu. Sve je to isti narod. Ja sam na primer u Nemačkoj upoznao čoveka koji je govorio srpski kao da je iz Srbije, a nikada u svom životu nije ni prošao kroz Srbiju. Rodjen je u Turskoj, oženjen je Turkinjom, a jezik je naučio od od svog dede koji je kao musliman morao da ode u Tursku posle Balkanskih ratova. Njegov deda je umro u Turskoj žaleći za Srbijom, i unuka je naučio Srpski zbog ljubavi prema svojoj domovini.

    Свиђа ми се

  3. По крви, сви људи на планети су браћа и сестре јер су настали од Адама.
    По вери, брат ми је само онај ко ми је брат у Христу.
    По злочину, браћа су они који газе овај и све друге народе широм света, а све у име правде, демократије, братства, једнакости, хуманости и најгоре од свега у Име Христово!
    Што се тиче наших свештеника, ако сматрамо себе православним Хришћанима, помолимо се за њих, да би се вратили на пут Јеванђеља, пре него да их се одрекнемо или да их кунемо.

    Свиђа ми се

  4. Vesni… Vesna, najpre pricate o necemu sto je apsolutna laz. U vreme najtezih okrsaja u prvom srpskom ustanku upravo je taj isti ruski car povukao svoju vojsku iz Srbije prepustivsi je na milost i nemilost, tim istim Turcima, sa kojima je sklopio mir. Ako ste vec dobro obavesteni onda bi trebalo i to da znate. Sta su to Rusi osim onoga sa Hajduk Veljkom u Srbiji oslogodili i gde nam to i kada pomogse? Recite, pomogli su nam tada i tada u tome i tome. Ja ne lupam, ja odlicno znam sta pisem. Odlicno sam obavesten i odlicno poznajem istoriju mojeg naroda, ali ne onakvu kakvu su mi u skoli i nafakutletu predavali. De, sada, budite ljubazni, pa mi navedite konkretne primere, kada i gde su to nama Rusi pomogli. Dovoljno je dva primera, onda ste u pravu.

    Свиђа ми се

    • Склопљен је мир по коме је Србији остала аутономија. Склопљен је како би Русија повукла трупе са Балкана и одбранила себе. Акерманска конвенција је уобичајени назив уговора закљученог између Русије и Османског царства 25. септембра 1826. године у тврђави Акерман у јужном делу Бесарабије под називом Буџак (данас у Украјини). Чланом 5. Акерманске конвенције је Србији (тада провинција у оквиру Османског царства) дата аутономија и враћене су јој територије које су јој одузете 1813. године. Кршење Акерманске конвенције које је почињено по налогу султана Махмуда II је довело до Руско-турског рата (1828–1829). Дакле, Милош је добио Хатишерифе, тек након рата између Русије и Турске.
      У лето 1876. године генерал Михаил Черњајев долази у Србију са неколико хиљада добровољаца, где добија српско држављанство и постаје главнокомандујући српске војске на Моравском фронту.
      Први светски рат је почео тек након што је 28. јул – Аустроугарска објављује рат Србији. Русија објављује мобилизацију. Велики рат почиње. Након одлуке о мобилизацији Немачка објављује рат Русији. Само је Русија ушла у рат директно због Србије.

      Свиђа ми се

      • Još jedna gomila neistinitih istorijskih podataka. Naročito poslednja, o mobilizaciji u Rusiji, nakon napada Austrougarske na Srbiju. Da li znate kada je tačno, kojeg datuma sprovedena mobilizacija u carskoj Rusiji? Apsolutna i totalna je neistina i glupost da je Rusija ušla u rat zbog Srbije.

        Свиђа ми се

      • Манифест Цара Николаја
        Највиши манифест

        Божијом милошћу Ми, НИКОЛАЈ ДРУГИ,
        Император и Самодржац Сверуски,
        Цар Пољски, Велики Кнез Фински
        и друго, и друго, и друго.

        Објављујем свим верним Нашим поданицима:

        Следећи историјским својим заветима, Русија, један (народ) по вери и крви са словенским народима, никада није посматрала на њихову судбину незаинтересовано. Са пуним једнодушјем и посебном снагом пробудила су се братска осећања руског народа према словенима последњих дана, када је Аустро-Угарска објавила Србији очигледно неприхватљиве захтеве за Државу. Презревши уступљиви и мирољубиви одговор Србске владе, одбацивши добронамерно посредовање Русије, Аустрија је журно кренула у оружани напад, почевши бомбардовање незаштићеног Београда.

        Прунуђени услед насталих услова да донесемо неопходне мере предострожности, Ми смо наредили да се доведу армија и флота у ратно стање, али, стрепећи за крв и имање Наших поданика, улагали смо све напоре ка мирном исходу започетих преговора. Услед дружествених односа, савезница Аустрије Немачка, упркос Нашим надама на вековно добро суседство и не верујући Нашим уверавањима, да донете мере никако немају према њој непријатељске циљеве, почела је тражити хитно њихово укидање, и добивши отказ у том требовању, изненадно је објавила Русији рат.

        Сада предстоји већ не заступати се за неправедно окривљену родну Нама земљу, већ оградити част, достојанство, целовитост Русије и њен положај међу Великим Државама.

        Ми непоколебиво верујемо, да ће у заштиту Руске земље дружно и самопожртвовано устати сви верни Наши поданици.

        У грозни час искушења нека буду заборављене унутарње распре. Да се укрепи још тешње јединство Цара са Његовим народом, и да одбије Русија, подигавши се као један човек, дрзки напад врага.

        Ево, са дубоком вером у исправност Нашег дела и смиреном надом на Свемогући Промисао, Ми молитвено призивамо на Свету Русију и храбру војску Нашу – Божији благослов.

        Дано у Санкт-Петербургу, у двадесети дан јула, у лето од Рождества Христовог хиљаду деветсо четрнаесто, а Царствовања Нашег двадесето.

        На оригиналу Сопственом Императорског Величанства руком подписано: „Николај“.

        21. 07. 1914

        http://romanovisrbija.wordpress.com/%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0/%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D1%80%D1%88%D0%BA%D0%B0-%D1%86%D0%B0%D1%80%D0%B0-%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%98%D0%B0/

        Свиђа ми се

  5. Odgovod Goranu, Slažem se da treba naše ljude prihvatiti, posebno u ovoj situaciji kakva je sada, ali te molim da više ne lupaj, ako nešto ne znaš ili si neobavešten . Ta prč;a da nam Rusi nikad nisu pomogli, čak su nam odmagali, je sramota za svakog ko to kaže i ima sigurno zlu nameru.
    Da nije bilo Rusa i cara Nikolaja, danas Srba ne bi bilo ni za oplodnju. To je fakat! Čak i pijani Jelcin nije hteo da nas napusti, ali alkoholičar je rasprodao zemlju, pa nije mogao da nam pomogne. A što se tiče braće, Rusi si nam isto toliko braća kao i ovi ljudi u Turskoj. Prema tome, jedno ne isključuje drugo!

    Свиђа ми се

  6. Ovo je nesto sto sam znao, mada nisam imao predstavu da toliki broj NASIH ljudi zivi tamo. To i jesu nasi ljudi, a normalno je da su primili islam kao veru. Tvrdnje ovog Blaze mi lice na tvrdnje onih neo-srbo-fasista koji pokusavaju da moj narod predstave fasistickim. Pa nije tako, moj narod nije faisticki, niti je bio. Ako ti ljudi zele da budu sa nama braca, sto fakticki i jesu po krvi, nemamo prava da ih odbacujemo i negiramo. Nasem narodu je to velika sansa. Nemojmo sami sebe lagati, da ce nam pomoci braca Rusi ili ti braca Kinezi. Nama Rusi nisu nikada pomogli, vec, kada god im je to odgovaralo, prodavali nas u bescenje. Zato, sto da ne, braco, izvolite u Srbiju.

    Свиђа ми се

  7. Nek se izjasne kao Srbi i nek budu i muslimani i katolici i ateisti. I ako se bore za zajedničke srpske inerese ja ih čekam raširenih ruku. Malo konkurencije našim popovima nebi bilo loše, jer su postali nezasiti nadobudni. Umesto da se bogu mole i za sebe i za nas, da budu primeri nama običnim rabima božijim.
    Raspamećeni nosaju tapije na zemlju i nekretnine koje im država vraća, a onda to iznajmljuju kriminalcima i tajkunima. Samo kritike nemaju kritiku ne prihvataju ili rečnikom podrinjaca „obraza nemaju , a guzici se ne boje“. Čast izuzetcima da ih ne nabrajam ipak ima i njih toliko da postoji još nada da će oni uz božiju pomoć nadvladati te srebroljupce i grešnike. Ili ih vratiti na pravi put ili izbaciti iz crkve svetog Save.

    Свиђа ми се

  8. Постоји и покајање. Акожеле да их признамо за своје, дочекајмо их раширених руку. одслужили су казну, вековима испаштања отуђења, презира. Заслужују наш братски загрљај. „Брат је мио које вере био!“ Љиљана Ћуић

    Свиђа ми се

  9. Нека хвала!
    Потурица гори од турчина, није то за џабе речено. Чим се србин одрекне Православља, постаје највећи душманин србима. Ако прими римокатоличку јерес постаје шокац или хрват, ако прими ислам постаје бошњак, потурица, а ако се одрекне Бога постаје атеиста, некад знан као комуниста а данас као европљанин.

    Свиђа ми се