ДРУШТВО

КОРУПЦИЈА: Напад на Београдску тврђаву…


Напад на Београдску тврђаву

Пише Маријана Милосављевић

6 фебруар 2012, за ФБР припремио Владимир Петровић

Скупштина Града Београда недавно је једним огласом обавестила грађане да као „заинтересована лица“ могу извршити јавни увид у Нацрт плана детаљне регулације блока између улица Дунавске, Тадеуша Кошћушка и Булевара војводе Бојовића и доставити писане примедбе до 20. септембра 2011. Примедбе ће моћи да бране на јавној расправи 27. септембра у 13 часова. А заправо је одлука већ донета. Градиће се згуснут (треба искористити сваки педаљ) и седам спратова висок стамбени блок, који ће у потпуности нарушити визуру и затворити поглед на Београдску тврђаву у ширем потезу са северне, дунавске стране а нарочито са саме реке. Што је у супротности са основним вредностима и значајем Београдске тврђаве, „споменика културе од изузетног значаја за Републику Србију“. Тако је поменути оглас тек изговор како би званичници могли да кажу да је јавне расправе било. Градска телевизија Студио Б оглас није емитовала ни једанпут, као што то уосталом ни раније није чинила када се прекројавао Београд по жељи инвеститора блиских онима на власти. Затвореност и нетранспарентност градских и републичких институција онемогућавају ширу стручну јавност да се укључи у размарање и решавање најзначајнијих проблема Београда, као што су саобраћај, заштита културног наслеђа, заштита животне средине, инвеститорски урбанизам, дивља градња… „Актуелним предлогом измена Детаљног урбанистичког плана (ДУП) мења се његов основни концепт: зелена површина предвиђена за игру деце и шетњу одраслих између улице Тадеуша Кошћушка и бедема – замењује се изградњом нових око 100.000 метара квадратних, хотелско-стамбеног комплекса и тржног центра. Овом изградњом формирају се нови бедеми испред бедема и потпуно се уништава силуета Београдске тврђаве, што је недопустиво. Зато је потребно хитно зауставити поступак измене и допуне ДУП-а“, тврди позната архитекта Александра Саша Бановић (значајан део каријере остварила је радећи у Урбанистичком заводу а део као директорка Завода за заштиту споменика културе Београда).

„Цео простор Београдске тврђаве мора се решавати јединствено, а не парцијално према захтевима појединачних инвеститора. Држава која законом не обезбеђује средства за очување споменика културе практично прихвата њихову факултативну заштиту. А то није заштита споменика културе“, категорична је Александра Бановић, један од аутора ДУП Калемегдан, документа који је још увек на снази. Она за Пиштаљку тврди да је онај ко је купио некадашњу фабрику Беко (локација предвиђена за зелену површину) „унапред знао да ће добити одрешене руке за изградњу, захваљујући ауторима текста закона који су „промућурно“ убацили клаузулу о могућности трансформације затечених објеката на овом потезу“. Грчка компанија Lamda Development купила је 10. августа 2007. на аукцији у Трговинском суду фабрику Беко у стечају за 55,8 милиона евра. Представници Ламде која је фабрику Беко купила преко фирме Property Development регистроване у Београду најавили су да ће на земљишту где се сада налази напуштени призводни погон, а које је под заштитом државе, градити хотел и стамбено насеље и да ће у тај посао уложити око 150 милиона евра. Стратешки партнер Ламде у Србији биће београдска компанија Руднап, коју води Војин Лазаревић. Генерални директор је Александар Скулић. У време продаје градоначелник је био Ненад Богдановић који је умро 27. септембра исте године.

Лазаревић је Руднап Групу основао 2005. године, а поред трговине струјом, она сада има активности у грађевинарству, инжењерству, градњи енергетских постројења, производњи и услугама у металском комплексу али и у пољопривреди. О Лазаревићевим пословима медији су раније овако извештавали: Политика се (17.4.2009.) пита да ли ће држава успети да приволи власнике земљишта да због општег интереса дају њиве које се налазе на обилазници око Београда, између Батајнице и Добановаца, у замену за пољопривредно земљиште на неком другом месту? Према сазнању Политике потребно је експроприсати 147 хектара земљишта, а највише од фирме Меријан, заједничке компаније Руднапа и Ламде. Они имају 400 хектара уз обилазницу и на њеној траси. Војин Лазаревић тада је изјавио да они нису куповали земљу да би је препродавали и зарађивали од државе, већ да би ту развијали бизнис. „За нас је важно да се та обилазница изгради што пре, да добијемо прилазне путеве нашим парцелама, да Град усвоји што пре планове детаљне регулације и убрза процедуру издавања дозвола“, рекао је Лазаревић.

Шта нам у ствари нуде грчка Ламда и њен стратешки партнер Лазаревић уместо Калемегдана каквог познајемо? Београдска тврђава која је надживела све своје непријатеље сада инвеститорима служи да објасне како ће њихов дизајн који ће је заклонити (а самим тим и омаловажити), у ствари „омогућити да ојача националну културу и национални понос“, односно њихови објекти су „показни случај за националне тежње и културну свест“. Директор Ламде Зисимос Данилатос открио је планове за еКапију: „Почетак градње овог комплекса не треба очекивати пре краја лета 2009. јер се земљиште налази у зони Калемегдана и самим тим је под заштитом Завода за заштиту споменика. Тренутно смо у у фази израде урбанистичког плана за цео комплекс и када он буде завршен, у обавези смо да га проследимо Заводу на разматрање. Водили смо рачуна да га ускладимо са Генералним урбанистичким планом (ГУП). Ламда код свих својих инвестиција инсистира на транспарентном пословању, тако да не желимо у било какав посао да се упуштамо, док не добијемо све потребне дозволе“. Данилатос каже да је извесно да ће задржати стару зграду фабрике, у којој ће бити хотел – преговарају са најпрестижнијим ланцима, како би хотел имао пет звездица. На критике стручне јавности одговара овако: „Комплекс на Дорћолу неће високо опасаним зидовима бити претворен у гето, али он ће ипак, функционисати као јединствена целина, у којој ће будући становници резиденцијалног објекта, моћи да користе све услуге хотела, а један део станова биће изузет од продаје и чак брендиран и издаван као део неког великог хотелског ланца“.

Ево шта о томе детаљније каже Џон Елиот, потпредседник пројектанске фирме WATG. (Иначе, за својих 65 година постојања WATG је имао привилегију да ради по целом свету – од најпрестижнијих – попут хотела Emirates Palace (www.emiratespalace.com) у Абу Дабију… до прибежишта на скривеним острвима). „Чињеница да WATG ради на једном хотелском пројекту у Србији омогућиће да Србија, а нарочито Београд, стекну престижан статус на светској мапи развоја хотелске индустрије. Нови хотелски дизајн има још једну функцију. Може деловати као показни случај за националне тежње и културну свест. Ово нарочито важи за земље у развоју. Пошто хотели у великој мери представљају места где се спаја спољни свет и локална заједница, у зрелој фази туристичког развоја неке дестинације дизајн једног хотела се често користи да ојача локалну културу и национални понос. Историјски архитектонски стил Бека и комшија из националног наслеђа, Калемегдан, стварају сјајну прилику да се пружи значајан допринос тој зони града, и у стилу и у формирању новог мерила вредности околних некретнина“. Пројекат комплекса је за WATG урадио италијанско-словеначки архитекта Борис Подрека, иначе светски познат по реконструкцијама градских тргова. Александра Бановић, међутим, истиче спорне чињенице у вези са плановима инвеститора. „Посебно наглашавам да радни тим који је дао Предлог Одлуке о изради плана детаљне регулације блока између наведених улица – Центра за планирање урбаног развоја (ЦЕП) из Београда, не би смео бити укључен пошто су сви досадашњи учесници у изради Генералног плана и уређења града њихови садашњи или некадашњи чланови: Влада Мацура – Генерални план, Миодраг Ференчек – Измене Генералног плана, Жаклина Глигоријевић – садашњи директор Урбанистичког завода, Ђорђе Бобић – некадашњи градски архитекта, Вук Ђуровић – некадашњи секретар Секретеријата за урбанизам. Они су својим радом у великој мери нарушили градске вредности, како споменичке тако и архитектонско-урбанистичке“. Бановићева поставља питање ко стоји иза страног инвеститора и ко има толики утицај на градске власти да промене уобичајену праксу да Дирекција за изградњу финансира урбанистичке планове. Проблем се усложњава чињеницом, истиче саговорница Пиштаљке, „да је ЦЕП био друштвена фирма, да је у међувремену приватизован и постао власништво бившег Градског секретара за урбанизам (архитекта Вук Ђуровић)“. „Садашњи директор Урбанистичког завода Жаклина Глигоријевић је некадашњи радник ЦЕП-а. Измену генералног плана су испред Урбанистичког завода радиле архитекте Мацура и Ференчек, који је такође бивши радник ЦЕП-а, као и архитекта Бобић, који је био главни архитекта Града када су све ове активности око спорних локација одобравале. Он је истовремено био и председник стручног већа Урбанистичког завода. Њихов утицај био је значајан зато што су били распоређени на свим кључним местима за доношење и спровођење одлука и међусобно су се невероватно успешно усаглашавали и синхронизовали. Симптоматично је да су сви који су радили на Генералном плану, за рачун београдске владе, касније добили посао код инвеститора, како би у њиховом интересу искористили двосмислености Закона, који су сами формулисали. Тражим да се спречи бахатост и неодговорно понашање градских власти, као и да се заустави пракса парцијалног решавања комплекса, који се мора решавати јединствено. Напомињем да је ДУП-ом начелно дата могућност трансформације намене, али не да о томе одлучује инвеститор и пројектански тим“, истиче Бановић.

Управо због тога она се залаже за хитну обуставу измене ДУП-а, док се не покрене јавна расправа у којој би учествовао најшири круг заинтересованих грађана. Наша саговорница још апелује да се поштује постојећи ДУП, иза кога стоје стручњаци и да се спречи примена инвеститорско-партијског урбанизма који се обрушио – како на центар града, са Кнез Михаиловом улицом и Тргом Републике – тако и на Топчидер који је посебно угрожен исхитреном градњом моста преко Аде Циганлије.

http://pistaljka.rs/home/read/143