ДЕШАВА СЕ...

ШТА СЕ ДОГАЂА СА ЕКОЛОГИЈОМ ДАНАС, ЗАГАЂИВАЊЕ МЕКСИЧКОГ ЗАЛИВА УЗРОЧНИК КАТАКЛИЗМИЧКИХ КЛИМАТСКИХ ПРОМЕНА У ЕВРОПИ, КАНАДИ И САД


09.02.2012. за ФБР приредила Б.Диковић

Нафтна мрља у Мексичком заливу – одговори на кључна питања годину дана после

21.04.2011. извор: Екологија магазин Србија

Зашто је дошло до експлозије и пожара на Deepwater Horizon нафтној платформи?

Према извештају БП (British Petroleum) несрећа је почела „отказом система који управља извором“. Изгубљена је контрола над притиском течности у извору, а уређај који би требало аутоматски да затвори извор у случају губитка контроле је заказао. Нафта је почела да истиче неконтролисано, запалила се и изазвала низ експлозија.

Колико људи је погинуло?

Једанаесторо.

Зашто је било потребно толико времена да се заустави истицање нафте?

10 различитих техника за затварање извора је покушано. Све су биле неуспешне, док инжењери нису успели да затворе сигурносни поклопац што им је дало времена да упумпају муљ и цемент у извор и тако смање притисак. На тај начин су и успели да запечате све путеве нафте из извора заувек. Нафта је почела да истиче 20.априла, извор је затворен 15.јула а коначно запечаћен тек 19.септембра 2010.године.

Колика је површина обухваћена нафтном мрљом?

Зависи кога питате. БП је унајмио компанију која ће проценити угрожену површину и дати предлоге за чишћење. По њиховим проценама око 1.500 километара обале је погођено овом несрећом, а на око 320 километара обале су нађене велике штете од нафте. Међутим, тим са Џорџија универзитета верује да још много нафте плива испод водене површине (што умногоме отежава њено чишћење). Они су открили дебео слој нафте и мртве организме на површини од 7.500 квадратних километара океанског дна. Неки други стручњаци тврде да су разне организације узимале узорке са дна са велике површине и да нису потврдили наводе тима из Џорџије.

Да ли су сигурносни стандарди БП били адекватни?

Не. Према коначном извештају несреће, постојала је могућност да се она избегне да су правила и процедуре биле поштоване. У овом независном извештају такође пише да је нафтна мрља последица низа веома лоше анализираних сигнала и отказа рада, погрешних одлука, комуникације и организационих процеса. Утврђено је да је БП знао за проблем са уређајем за аутоматско затварање извора у случају несреће, али није урађено ништа да би се поправио.

Колико је ова несрећа коштала БП?

Најновија процена трошкова износи скоро 40 милијарди долара. Нафтна мрља је привремено збрисала половину вредности компаније. Технички саветник за чишћење обале тврди да операција чишћења дневно кошта неколико милиона долара. БП је направио фонд у вредности од 20 милијарди долара за компензацију људима и компанијама које су погођене нафтном мрљом. За сада је исплаћено око 3.8 милијарди за више од пола милиона захтева.

Како је чишћена мрља?

Скоро једна четвртина нафте је испарила или се растворила; 17% нафте је усисано из поломљене цеви; 16% је хемијски издвојено уз помоћ 8 милиона литара хемијских препарата; још 13% се природно издвојило; 5% је спаљено (11.000 барела дневно) и 3% је покупљено са површине. Иначе, чишћење се још увек одвија, а конкретних рокова за завршетак нема осим неких назнака да ће се то тешко десити пре 2012.године.

Какав је утицај мрље на птице и морски свет?

Показатељи говоре да нафтна мрља није утицала толико катастрофално како се предвиђало. Зна се да је пронађено преко 6000 мртвих птица и 600 мртвих корњача, мада се сматра да нафтна мрља није узрок свим угинућима. 153 мртва делфина је пронађено насукано на обалу широм залива, а тек треба да се процени да ли је несрећа узрок њихове смрти. Исцрпно истраживање морског дна још увек није завршено.

ИЗВОР: Guardian

преузето са блога др Галогаже, објављено у недељу 05. фебруара 2012. http://milangalogaza.blogspot.com/
др ек наука Милан Галогажа,
стални редовни професор универзитета, академик
ЗАГАЂИВАЊЕ МЕКСИЧКОГ ЗАЛИВА УЗРОЧНИК КАТАКЛИЗМИЧКИХ КЛИМАТСКИХ ПРОМЕНА У ЕВРОПИ, КАНАДИ И САД
(први део)
О ефектима климатских промена воде се интензивне расправе у стручној и чак белетристичкој периодици. Појавили су се бројни радови на ту тему са веома различитим приступима. Чак је покренута међународна расправа и додељена једна Нобелова награда. Међутим, постоји једно питање, један узрочник, о којем се мало расправља. Чак шта више, то се питање нерадо поставља. То је питасе ефеката загађивања Мексичког залива после хаварије на нафтној платформи Бритишпетролеума 20. априла 2010. године.
Познато је да топла клима САД и Западне Европе 90% условљена отопљавањем океанског тока Голфске струје капацитета 50 милиона м3 топле воде у секунди – десет у топлотној енергији на петнаест степени киловата (једанипо петавата). То је еквивалентно по капацитету једном милиону нуклеарних електрана, које вековима греју Европу, САД и Канаду, које се налазе уз Атлантик. Топли ,,додатак,, за 8 – 10 степени Целзија повећава температуру у Европи, Канади и САД, и чак за два степена у Русији – Москви просечне годишње температуре од 3,8 степени Целзија. Принос жита у земљама без чернозјома, у Немачкој, Француској, Великој Британији, Шведској, Ирској итд, варира од 60 до 80 метричких центи са хектара, а принос у чернозјомним подручјима Украјине и Русије од 12 до метричких центи са хектара. У Европи и САД нема суша и пролећних мразева који уништавају усеве. Сада САД и Канада извозе 1000 млн тона жита, Западна Европа 50 милиона тона годишње , док су земше Источне Европе најчешће присиљене да увозе жито. Голфска струја је, услед уштета у енергији, та која чини западну цивилизацију и капитализам економски ефикаснијим и активним извозником хране, а никако тврдња да су Западноиди интелигентнији и способнији. Голфска суперпријатна струја је била дар Божји западној цивилизацији – Европи, Канади и САД-у, која јој се није у досадашњој историји са захвалношћу одуживала. Супротно, она ју је, вођена законитошчћу потраге за високим профитима, уништила и зато следи освета природе. Реално је за очекивати да САД и Канада у будућности не буду активни извозници, него увозници жита. Не само хране, него ће се повећати тражња за енергентима, једнако као што ће се појавити као трагачи за новим стаништима, с обзиром да ће бежати из западних хладних градова у топлије средине. Та ће чињеница у потпуности изменити схватања о досезима неолибералног протестанског капитализма отворене привреде.
После хаварије у Мексичком заливу 2010. године Голфска струја је почела да греши. Пробелм се налази у Северном Атлантику и Северном леденом мору, где улогу система отопљавања игра океански ток Голфске струје, коју у њеном природном функционисању географи називају ,,пећ Европе,,. Сада, у ледењацима (холоцен), указује академик Полеванова, карактерна црта океанских струја изгледа као на цртежу:
a)      хладна и јача Лабрадорска вода ,,зароњава,, испод топлијих и лаших вода Голфске струје, не спречавајући је да загрева Европу;
b)      затим Лабрадорска вода ,,изроњава,, на обалама Шпаније под називом Хладна Канарска вода, сече Сталантик, стиже у Карипско море, загрева се и под називом Голфска струја иде слободно на Север;
c)      густина Лабрадорске воде – кључна је чињеница благостања света;
d)      ни ,,парни ефекат,, нити ,,озонске рупе,, ни техногена делатност човечанства, а управо густина вода Лабрадорских ода условљава данашњи топао период;
e)      у данашње време густина вода Лабрадорских струја само је за једну десетину процента већа од густине вода Голфске струје.
Све указује да су опасности по Европу у наредне три до десет година огромне:
f)        Лабрадорска вода је гушћа од Голфске струје = међуглечерска вода:
1)      пошто се само Лабрадорска вода упоређује по густини са Голфском струјом, престаће да ,,зароњава,, испод Голфске струје, подиже се на површину океана и мења кретање Голфске струје на север;
2)      велика узајамна ,,осмица,, океанских овда претвориће се у два кружна тока карактеристична за ледено добра;
3)      Голфска струја ће се упутити према Шпанији и почеће да циркулише на малој површини, хладна Лабрадорска вода ће провалити у Европу која ту и почиње да се леди.
g)      Лабрадорска вода по густини је иста са Голфском струјом = глечерски период:
1)      Када ће процес бити максимално оштар три до двадесет година што се доказује директним подацима о ранијим хлађењима који су били последица бушења леда на Гренланду.
2)      Температура ваздуха у Европи тренутно ће постати сибирска (за три до двадесет година).
3)      У Европи, Канади и САД ће бити немогуће живети чим се укључи Лабрадорски прекидач – Лондон ће бити сав у снегу, мразеви ће достиће температуру од минус 40 степени Целзија.
4)      Оштра ледена хладноћа је реална перспектива наредних година, која се опасност реално проучава у свету.
5)      Снага зимског тока Голфске струје према Европи значајно ће ослабити, прека неким подацима за око 30 степени Целзијевих) и највероватније је да су садашње аномалне хладне зиме у Европи директна последица тога.
Процес ,,нестајања,, Голфске струје је пренуо пуном паром, а убрзање процеса је поспешила велика хаварија на нафтној платформи Бритишпетројела 20. априла 2010. године у Мексичком заливу. Амерички председник Барак Обама је овај догађај назвао ,,без преседана еколошком катастрофом,, – у густој води Мексичког залива откривене су мрље нафте – једна мрља дужине до 16 км дебљине 90 метара на дубини од 1300 метара. За борбу са нафтним мрљама на површини воде користили су де диспергенти породице Corexit (Corexit 9500 i Corexit 9527), око дефвет милиона литара корексита као и више од десет милиона литера других диспергената је било додато на више од милијарду литара сирове нафте, која се изливала током неколико месеци из бушотине до које се дошло бушењем. Компанија Бритишпетролејум је успео да катастрофу санира тако што  велики део нафтне спустио на дно Мексичког залива, међутим, показало се да је масовно коришћење диспергената утицало на брзину протока Госфске струје. Ако се проблем не реши, онда ћемо имати описану ситуацију.
Човечанство је без сумње угрожено. Посебно Европа, Канада и САД. Према актуалним подацима Северно-атлански ток Гофске струје више не постоји у заједно са њом је ишчезла и Норвешка стуја.