АУТОРИ

ПРИЧА ЈЕДНОГ НИКОЛЕ- ИЛИ: КАДА СЕ СРБИН У ВЛАСТИТОЈ ЗЕМЉИ ОСЕЋА СТРАНЦЕМ…


ПРИЧА ЈЕДНОГ НИКОЛЕ…

21 фебруар 2012, за ФБР припремио Зоран Живковић

 Каже мени јутрос мој Пријатељ Никола,, брате озбиљно се размишљам да продам сав свој иметак кућу и имање, и да скупим што више новца,, преко 30г. сам био гастарбеитер по Немачке и Швајцарске, па чак и оних 90их кад је кампања против Срба била најгора нисам се толико осећао странцом као што се осећам тренутно у Србије,, не стижем ни да га питам каква га је мука спопала,,

….наставља Никола,, јутрос кренем код судије за прекршај због истеклог паркирања,, видим комшије ту у Улици се скупили лепе неке летке на бандере,, за бољи живот Румана у Србији,, ту сазнам да ми пола комшилука има Румунска држављанство па чак и онај Полицајац са краја улице и једна млада референткиња Председника општине, нисам хтео да идем колима због снега али није ни хладно па да се мало прошетам тих пар стотина метара,,

….тако идем даље низ улицу уз поменуте плакате запажам и Уједињени Власи Влашки Социјалисти, Влашка Демократска Странка, опет Румуни,, на углу једне боче Улице где живе неколико Рома, опет плакати, Ромска странка,, стоп србском национализму,, ми нисмо Цигани него Роми,, пролазим поред Општинске зграде на зиду транспарен са позивом за скупљање потписа за увођење Румунског као другог службеног језика у Општини,,

…..запажам скреће се пажња на ново настало Влашко писмо,, чекам испред врата градског судије чуо сам све језике света доминира Немачки и Италијански од наших гастарбеитера углавном оних млађих,, док ови старији углавном разговарају Влашки,, позивају ме унутра улазим дајем личну карту писарке, и чекам док судија заврши приватни Тел. разговор, седим неких 10 мин. и хтео не хтео слушам његов разговор,са друге стране слушалице грми мушки глас, подсећаме на Ђуру Палицу,,

….исти нагласак и вокабулар,, заврши ти судија тај разговор прво ме погледа мрзовољно па ме упита Име Презиме и Националност, са истим оним Ђура палица нагласком,, ја погледам у њега па у моју личну карту и позив који леже испред њега на столу, али он понови питање увређено,, име сам се и презиме сетио али кад сам требао да поменем моју Националност ту сам се погубио, прошле су ми сцене мог гастарбеитерског живота кроз главу, непознавање страних језика у земљама у којима сам радио али сам учио и сналазио се увек сам пробао на језику домаћина да комуницирам,, јер сам гост и странац,, сад немогадо да се сетим ко сам ни које сам Националност,,

….и ако сам се родио овде и одрасто цео свој живот сам улагао на само пар стотина метара одавде,, осети се одједном непожељним Странцем као никад и нигде до сад, моја деца имају Швајцарско држављанство поред Србског,, добили га 16г. од Оца Србина и Мајке Србкиње, нико их није питао да се изјасне као мањина ни које су Националност, Националност значи Држављанство

….и … нисам стигао ни да га питам како је прошао код судије и колико га је онај ребнуо,, сам наставља; изашо сам немам појма колико ме ребно само сам изашао и ево сетио сам се тебе па да те питам, кад ја продам све и скупим паре кога ја да тужим за ово стање у нашој Србији, деца не желим да ми се враћају у овакву Државу и Варош где сваки комшија има неко друго Држављанство,, тамо им је боље бар су Швајцарци и нико неће никад да их пита више за Националност,,,,,,,

још сам под утиском приче мог пријатеља Николе,, знајући га он ће стварно да прода све и да оде некуд,,,

3 replies »

  1. Страшно… човек је у праву и потпуно га разумем. Данас срби нпр. имају мања права од рома, али и осталих мањина у Србији. Да ли је могуће да народ ћути на све што му се дешава. И докле ће да ћути? Јел то сви послушно чекају да уђу у ЕУ… па нек кошта шта кошта…
    Срамота у шта смо се претворили.

    Свиђа ми се