БАРИКАДЕ

Писмо младог Српског браниоца са барикаде- „Српском“ жандарму који је издао своју отаџбину и душу продао ђаволу…


23 фебруар 2012, ФБР, Предраг Поповић

Отворено писмо Жандармерији од момка који је синоћ чувао барикаду

23. 02. 2012 19:47 |

Милан Ј. … Док ти чуваш плату ја чувам свој дом. Сестру сам изгубио али нећу мајку. Оца сам изгубио али нећу очевину. Бранићу и мајку и огњиште док сам жив док ти браниш фотељу и новац а ја ти правим проблем како кажеш.

 Да ли би ту цев коју си синоћ упирао у мене искористио када би добио наређење? Како можеш пред своју децу знајући да си учествовао да се одузму моја? Како можеш наређење да ставиш испред свог народа, морала и правде? Како уопште наређење можеш да ставиш испред једног поштеног и честитог човека?

Мој отац је погинуо бранећи отаџбину као твој колега, полицајац. Када би само знао да му је сина рођеног, његов брат по дужности у одбрани мира и отаџбине, угурао цевком аутомата у шиптарску злочиначку квази-републику.

Има ли срца под том фантомком? Чије је то срце? Док себи смишљаш оправдања мисли и о томе како си ноћас издао своју децу, свог палог саборца, своју отаџбину којој си дао заклетву, свој народ који си се заклео да чуваш.

Правиш границу између Србије и њеног срца. Између нас Срба на Косову и вас Срба из централне Србије. Докле иде то. Има ли Бога у теби?

Искрено Милан са барикада, момак који брани очевину

5 replies »

  1. момче са барикада који нападаш службено лице које извршава нечија наређења ниси тако говорио док је тај исти полицајац (или жандармерац свеједно)малтретирао на косову и ког је требало и ког није него си им давао подршку и бодрио и ниси се позивао на бога и његов суд зар не мислиш да нам бог сада враћа за оно што се радило доле на косову (припадници милиције, САЈ-а, френкијевци и тд )

    Свиђа ми се

  2. Отворено писмо
    ВЕΛЕИЗΔАЈНИЧКОЈ Жандармерији
    oд једног који је синоћ чувао барикаду

    Δок ти чуваш Велеиздајнике на власти у Србији и плату коју ти они дају – ја чувам моју србску кућу и оно шта ми је од србске Породице остало. Сестру сам изгубио – али, нећу и мајку. Оца сам изгубио – али, нећу и очевину. Не дам је!

    Бранићу и мајку и моје србско огњиште док сам жив – док ти браниш фотељу проданих српских Изрода и тако заслужујеш паре од њих! А ја ти – како кажеш – правим проблем у тој твојој служби!

    Δа ли би ту твоју цев – коју си синоћ баш претећи упирао у мене – стварно изкористио када би добио наређење?

    Како можеш своју децу у очи да гледаш? – а знаш да си до гуше у послу којим се од мене, од србског народа одузимају моја деца? Како можеш подло наређење српских Велеиздајника и Изрода да ставиш испред свог народа, морала, правде? Како, уопште, једно такво или слично наређење можеш да ставиш испред било ког поштеног и честитог човека који брани то шта МОРА да брани?

    Мој отац – твој колега, полицајац! – погинуо је бранећи ову нашу отаџбину. Када би он само знао да му рођеног сина – његoв брат по дужности, колега, „у име (ког?) народа“ – цевком аутомата гура у „Косова–републику“, коју белосветски Злочинци, удружени с домаћим Злом, праве Шиптарима!… Еј, бре!…

    Има ли срца под том фантомком иза које свој српски образ кријеш? Што лице кријеш – ако си Србин, частан и праведан? Хоћеш ли Србима, за Јудине сребрњаке, да будеш подметнут „Незнани јунак“ – а не вековима знан Обилић? Или Синђелић? Или Тепић?… Чије је то срце изпод тог и таквог образа? Зар србско, Λазарево? Заветно? Косовско: „Ко је Србин и србскога Рода, а не…“?

    Δок себи смишљаш сва оправдања оваквог твог понашања – и о томе мисли како си ноћас издао све оне којима си се као заклео да их чуваш: моју – али, и твоју србску децу, мог палог оца – али, и твог палог саборца, мој – али, и твој србски народ, моју – али, и твоју србску отаџбину, коју СВИ, па и ти – без милости цепају!

    Правиш границу између Србије и њеног срца. Између Срба из пашалучке Србије и Срба на Косову и Метохији. Па, докле, бре, то, тако, наопако?… Има ли Бога у теби? И знаш ли ти уопште за Њега и Његову изплату – СВАКОМ ОΔМЕРЕНУ ПО ПОЈЕΔИНАЧНОЈ МЕРИ МИНУΛОГ МУ РАΔА?… Ако не знаш – сазнаћеш, сигурно!… Али, шта ћу ја, шта ће СВИ Срби имати од тога – осим мука?

    Искрено,

    Милан са барикада – један од оних који бране ово шта нам је још преостало од земље Србије

    Свиђа ми се

  3. СВАКА ЧАСТ МИЛАНЕ! БОГ ДА ЧУВА ТЕБЕ,СВЕ ТВОЈЕ,СВЕ СРБЕ НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ,КАО И ПРАВЕ СРБЕ У СРБИЈИ И ЦЕЛОМ СВЕТУ.
    МОЛИМ ТЕ НАСТАВИ ДА ПОШТУЈЕШ СРБСКЕ ЗАПОВЕСТИ:
    НЕ ЧИНИ ИЗДАЈУ И НЕ ДАЈ ДА ОТИМАЈУ СРБИНОВО!!!
    БРАТСКИ ПОЗДРАВ !

    Свиђа ми се