ДЕШАВА СЕ...

Чича Дража у медијској сензацији жуте штампе


пише: Миша Матић

Престанком епохе романтизма престаје историографско учење из романсираних књига са

историјским темама. Историја и историографија, као њена приказна дисциплина, селе се у радове са искључиво историјском тематиком, у разним формама, од есеја и студија до тематских радова и уџбеника… Престанак поменуте епохе се такорећи поклапа са настанком једног до тада незамисливог покрета у новинарству, још тада названим „жуто новинарство“ или „жута штампа“.

Звезда жуте штампе Екрем Јеврић

Њен основни циљ је био да занемарујући чињенице, детаље и објективност, бомбастичним насловима и сензациолистичким текстовима привуку пажњу читаоца, повећају тираж, а тиме и приход издавачу. Што фантастичније и невероватније – то боље, док истина остаје по страни, као крејње небитан фактор. Појам истраживачког новинарства се код нас током до садашњег трајања 21. века поприлично појављује као маска аутоцензуре, која је је у Србији узела маха у размери, како би сада рекли, пандемије. Аутоцензура се углавном могла видети и великом броју историјских дела везаних за историју II светског рата, посебно за приказ улоге Равногорског покрета, која су финансирана од стране државе. Једини изнимци у томе учињени су у периоду од 2004. до 2008., па као такви, заправо представљају потврду овог правила. У последње време тема Равногорске историје се свела на контролисане расправе у рубрикама типа „писма читалаца“ и „међу нама“, код листова који имају озбиљнији карактер. Међутим, последњих година, методе инструмената силе, за које мислимо да су нестали, почињу да се служе и методама које су и историји и истогрифији, а и часном новинарнству понајвише, стране. Почиње приказ Равногорског покрета методама „жутог новинарства“. Преко разних учесника у убиству генерала Михаиловића, од којих ми је за око запао један, који је деда једног деликвента, који својом фасцинантном причом, жели да ослободи свог унука робије за извесна криминална дела сензационалном

Фалсификат Удбе: Чича Дража са својим крвницима.

причом, којом се најозбиљније бавила Државна космисија, формирана у сврху откривања гроба вође Равногорског покрета, генерала Михаиловића. Уследиле су приче о томе како Чича Дража нема биолошких потомака из уста некаквог неафирмисаног лика, који као да је изашао из „Битке на Неретви“ Вељка Булајића, а назива себе председником Равногорског покрета. Исти тај, такође сензационално помиње и резултате распустног живота ђенерала Драже у виду ћерке која живи негде у белом свету. Као да је сам држао свећу Чича Дражи.                                                                                 Не знам да ли је имао жељу да покаже народу некакву сличност ђенарала Драже са развратним Брозом, или да постави нову тему разговора пензионисаних удбаша, уз млако пиво у пијачној кафани, где сврате пошто су напунили цегере својих жена, које их на београдским терасама жељно очекују у папучама, огруте бундама.

Испрва су те, ако се могу назвати, приче, пласиране у два најжућа писана медија, док је на крају перјаницу преузела новина са некад највећим тиражом у недашњој СФРЈ, коју води осведочена комуњара, а при том и четнички син и син некадашњег председника највеће емигрантске организације у Америци. Конвертити читав свој век имају моралну обавезу, да доказују, како нису на страни својих предака, затрпавајући их све дубље, не слутећи, да ће и они неком бити преци, па доживети судбину својих очева, јер паре се потроше, а потомство нарасте, па се нешто и сазна кад падну маске….Од скарадне фељтонске расправе, за коју ни судска пресуда није коначна ствар, о смрти и судбини потпуковника Николе Калабића, где су документа унуке Николе Калабића, Весне, упоређивали са са изјавима разних потомака непослушних и кажњаваних војника њеног деде, такође конвертита, дошло се до сензационалног открића Чича Дражине курирке.  Не бих рекао да је у питању нека лична афирмација и историјско откриће новинара на истраживачком задатку, да својим фељтоном направи медијску сензацију нити да је по среди жеља за медијском славом  жене од 90 година, већ једноставно наствавак убацивања лажних информација у историју Равногорског покрета, баш оно чиме се некад бавило оделење за дезинформације VI управе Удбе. А мене још убеђују да то више не постоји….Нисам сколон теоријама завере у време догађања њене праксе. Сам аутор фељтона, недовољно је упућен и неспреман се ухватио у причу и борбу са чињеницама. Од баналности када за Чича Дражину курирку пише да је непокретна и слепа, а затим објављује фотографију, на којој она гледа и показује портрет генерала Михаиловића, до тога да поставља  личности, за које тај аутор није ни чуо у потпуно погршан историјски контекст. Наиме, извесни официр, отац ове курирке, јавља се код војводе Косте Пећанца, као и велики број потоњих Равногорских официра, али за разлику од многих, он остаје уз Пећанца и после његове издаје у Прокупљу 1941.  Тај је пећанчев официр ликвидиран по наређењу команданта Горске гарде Николе Калабића, као припадник колаборационистичких јединица Војводе Пећанца, који и сам по личном наређењу генарала Михаиловића доживљава исту судбину. Присуство те курирке неким битним догађајима би можда изазвало сензацију, да је она њима стварно присуствовала, како нас упућује аутор овога фељтона. Али ње тамо није било.  Не знање за присуство мајора Вучка Игњатовића сусрету Чича Драже са Титом у Струганику, дисквалификује свакога ко то не помене. Такође је за тај догађај дисквалификујући моменат и помињање лажног Тита. Још увек има живих сведока тог догађаја, као и аутентичних записа о томе. Тито је био прави, а Вучко није добио дозволу да га заврши са њим за свагда. На жалост, са Вучком су завршили стварни саборци и ратни другови такозване курирке. Она је, заправо припадала јединицама сарадника немачких окупатора, љотићевог „Збора“. Заједно са својим потоњим мужем, који потиче из села Брежђе на Равној Гори. Ова времешна госпођа би пре могла да прича о погибији Крсте Кљајића, него о Чича Дражиним интимним тајнама. Очигледно да нико о томе није хтео да је пита или није ни знао да пита. Неприпремљеност и недораслост задатку су главне особине аутоцензурисаних новинара 21. века у Србији. Даљи животни и ратни пут ову жену води преко Словеније до Италије и савезничког логора Форли. У том логору су били смештени припадници „Збора“. Одатле прелази у Логор у Еболију, где се групишу све српске трупе, а командант тог дела логора је генерал Миодраг Дамњановић, последњи равногорски командант Словеније. Тамо „Чичину курирку“ грешком туку, па завршава у болници. После тога, одлази у Немачку, где је и сада.*

Зашто је и коме била потребна сензационистичка вест да је „пронађена“ Чича Дражина курирка, која сад хоће да проговори?

Фотографија убијеног генерала Драгољуба Михаиловића

 Чиме аутор фељтона поткрепљује и потврђује њену причу? – Ничим.

   Као да о Чича Дражи нема истина које би могле бити записане, или већ нису исписане. Преко 60 година су писане лажи од комуниста, а сада да се припаница „Збора“ убаци у причу, па да ипак Чича Дража има некакве везе са окупаторима или да се мало изједначи са издајом. Упоредо са скарадним рехабилитационим поступком који је у току, о њему праве вести нивоа естрадне сцене гастербајтерских клубова. Наставља се делање центра за дезимформације, само на још перфиднији и скараднији начин. Још увек важи доктрина Александра Ранковића Марка из времена док је управљао Удбом: против четника ћемо се борити њиховим људима, који раде за нас! Ни на крај памети му није било да ће славопојке о највећем непријатељу народа и народности  долазити из правца Љотићевог „Збора“, а да ће их објавити комунистичке новине…. докле?

Београд, 14. март 2012.

*„Мемоари једног Равногорца – првоборца“ – С. Филиповић

1 reply »

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.