ДРУШТВО

Народе мој


Браћо и сестре, пријатељи, народе мој. Помаже Бог!

Полудео је европски човек, полудела је европска наука, полудела је Европа. То су речи великог Аве, Св. Оца Јустина Поповића Ћелијског.

Полудела је и заблудела Европа јер се одрекла свога Крштења и претворила у супротност. Данас је Европа под покровитељством Европске уније још више полудела, јер тражи да испунимо оно што ни они сами испунити не могу.

Никада на овим просторима живот није био угодан као живот западноевропског човека. Али, чини се да је ово данашње зло мучкије, префињеније и запаковано у суманута обећења. И пре турских освајања себар је имао мало да жање, а иза њега је био мукотрпан и тежак рад. Још у доба непосредне опасности од Турака као да се заборавило на завештање блискости, братства, и очување утемељених вредности. Уместо да јача народна слобода, међу главарима се ширила неумољива завист и гордост. И пре него да свако сачува поменуто наслеђе више се чувала владарска столица. И данас је то тако!

Народна отимачина, силовања и прогони биле су последице нарушене слободе, нејединства и својеглавости себичних глава.

Уместо части народ бива засипан понижењем, страхом, и злом. Данас се чини да је стање још и горе! Народ је тада имао водиљу у одбрани отачаства, Светлог кнеза Лазара, данас га нема. Данас су остале само погнуте главе умишљњних вођа и њихова вера у политиканство.

А највише боли када зло долази од ближњих својих, када се међу ближњима сеје смрт. И сваки благочестив човек осећао је велики бол, а душе таквих људи вапиле су да срце испуне љубављу. Народ је тражио лек и спас. И данас је потребан лек, али болест која се зацарила само се тешком муком може отклонити. И данас се Европом, али и светом шири тешка болест мржње према појединим народима, међу којима је и наш многострадални народ.

Много је људи пострадало на овим просторима, много је крви проливено. Ова је земља измучена и стално распињана.

Већ се дешавао губитак државности, али се држава и враћала, никада међутим, у томе није био изгубљен народ. Прилике које сада сви проживљавамо теже да нанесу и тај ударац и сломе задњи трачак присутног отпора.

Ако се једном стечена земља, то јест држава, изгуби увек има прилике да буде повраћена, али је неопходно да покорени народ сачува своје утемељене вредности и веру. Увек морамо знати, ко су наши преци, одакле је корен народа и какве је све вредности прихватао народ.

У Србији је постојало Немањићко утемељење које се одиграло како на државном тако и на духовном плану. То је знамење које мора бити сачувано или у супротном постајемо још лакши плен непријатељима нашим. По томе знамењу знало је свако дете да се кожама трговати може, али знало је да се наслеђеним не може трговати, јер оно не припада само једном човеку, већ се стварало поколењима. Ко је тај који ће наслеђеним да тргује? Само нечовек! А има ли таквих међу људима? Има их свакако, то су самољупци, среброљубци, и властољупци, који су зарад опстанка на власти спремни на све. Увек је било у народу таквих, мада сам сигуран да их је некада било мање јер их је обузимала неописива срамота пред браћом својом.

Сада изгледа да више нема срамоте, ни пред људима ни пред законом. Неки без обазирања на Устав Републике Србије говоре како Косово и није наше те тиме крше највиши акт једне земље. А може ли неко у Француској рећи да Корзика није Француска?

Може, али за то ће одговарати! Овде очигледно не одговра нико. Питајмо се драги народе, зашто је то тако?

Губитак државе не значи и њен коначни крах, али губитак наслеђа и вере јесте увек губитак. То је недвосмислено показала историја. Неки су данас спремни да извикују срамне пароле против свога народа, па су чак и за рат спремни против некадашње крви своје.

Никада наш народ није изгубио част и веру, увек је било родољуба на бранику слободе и отачаства. И никада нисмо признали туђег господара. Они који су то учинили сада се другим именима зову и хуле на свој некадашњи народ.

Морамо знати и то да непријатељ када покори једну земљу ништа још није учинио, али ако бреобрази један народ бришући насилно сваку његову вредност, почев од језика, писма, породице, вере онда он губи сваки траг истог народа и претвара га у склоп својих наметнутих вредности.

Свако ко је сада спреман да се одупре том силовању мора бити човек који је схватио опасности овога зла за себе, ближње и цео народ. А опасности нису увек лако уочљиве јер лукави непријатељ попут ђавола пружа много лукавости, заводљивости и шаренила. Данашња Европа је толико пуна обећања, а од свега нам је донела шарени барјак дугиних боја који је изазвао немир и неспокојство.

Није опасно прихватити неку новину ако је она утемељена на људском достојанству, али опасно је прихватити новину која доноси смутњу и разноси семе раздора.

Одолевао је наш народ и у најгорем ропству, одолеће и сада. Ни данас слободу не може угасити никакво ново ропство које се на Косову и Метохији утемељује и припрема за цео народ.

Љубоморно смо чували вредности породичног живота. Ипак то је доведено у питање, јер управо она шаренолика Европа захтева нови облик „породице“, уводећи у наше животе идеологију хомосексуализма.

Погледајмо само притиске у нашим школама, погледајмо и то колико се раширило насиље. Нарушено је свако поштовање и свака пристојност. Зар је то достојанство и мир када вас неко уцени да постанете нечији партијски члан како би сте добили кору хлеба. Да ли је тријумф европског хуманизма када се од жене захтева да потпише сраман уговор о нерађању деце како би могла да добије запослење? Запитајмо се опет, ко је крив? И кажимо – Сраман је такав хуманизам, и претставља најгори облик шовинизма!

Каква је то умишљена сврсисходност бољег живота учинила да села остану празна, а да од њих неко прави лажну сеоску идилу претварајући их у излетничка стецишта?

Каква је то земља која приморава људе да једу генетски прерађену храну? Одговарам:То је земља која крши сва установљене договоре о људским правима, пре свега право на живот и његово очување. Где су сада невладина удружења да подигну глас против тровања? Нема их за тај посао! Какви су то људи који обећавају хиљаде евра, а онда устукну, и потом опет у очи лажу народ? Какви су то људи који су спремни да се одрекну људскости и поведу се за лажним европским хуманизмом? Одговарам – Само који су задојени лажима! Завојевачима није стало до много пута помињаних парола: напретка, развоја и процвата. Ово су постали само отрцани слогани њихових личних неуспеха.

Зато морају знати да ми нисмо бесловесна стока, па да нас неко угурава у већ припремљени тор. Данас је Европска унија постала такав један тор! Та иста Европа и цео свет бруји од такозване љубави, а шта видимо? Покољ и ратове. Видимо ли негде људска права, или су она остала заборављена у немирима који се сваконевно и намерно изазивају? Напокон, морамо одлучити  хоћемо ли се повести за бескорисним обећањима, или ћемо кренути путем истине?

Нека буде воља Божја, сада и вавек векова Амин!

Душан Ранчић

Категорије:ДРУШТВО