АУТОРИ

ФБР ФЕЉТОН: У ЗАГРЉАЈУ МИЛОСРДНОГ АНЂЕЛА (3)


Бранко Станић

У ЗАГРЉАЈУ МИЛОСРДНОГ АНЂЕЛА (3)

Невоља нас Срба је што се свакој генерацији догоди нешто што будуће не смеју да забораве. И у тој, све удаљенијој, 1999. години догодило се нешто што исто тако не сме да се заборави, или мора да остане у сећању. Свеједно шта, ал’ изађе на исто. Била је то година, пред само пролеће, када су се на остатак осакаћене и онемоћале Југославије удружено обрушиле највеће силе света. Недељама су систематски са неба истресали на хиљаде тона челика у разним експлозивним облицима. Потресала се Србија и Црна Гора, заједнички, по ко зна који пут.

Управо о томе, шта још не сме да се заборави, говори овај дневник, који није ни писан с намером да буде дневник, већ је настао из сасвим других побуда.

Када је почело бомбардовање моја колегиница слала је поруке са мог рачунара својој сестри, која је са супругом и децом у то време била у Боцвани, на југу Африке. Било су јако забринути због ствари које су нам се дешавале, а удаљеност је још више појачавала њихову бригу. И како колегиница није увек била у могућности да долази и јавља се ја сам повремено почео, иако нисам познавао ни њену сестру, а ни зета, да им пишем шта се дешава у нашем крају, у Србији, у Југославији… Касније сам писао све више и тако су настали ови записи који су заправо сведочанство о „милосрђу“ нових кројача света.

CNN синдром

Четвртак, 22. април 1999. године

Јуче, тачно 14:00, док смо још били на послу, би дат знак за узбуну. Ваздушна опасност није трајала ни два сата. Касније сам чуо да су гађали мост код Остружнице и нешто око Обреновца.

Синоћ око 6 сати отишао сам мало до теретане. Нисам вам причао, помало тренирам боди билдинг. Испред теретане затекао сам мога друга Гагу, власника клуба.

– Што не тренираш?

– Како да тренирам! Видиш какав сам!

– Ти си оболео од синдрома CNN-а.

– Изгледа да си у праву. Стално гледам њихове брифинге, а они, к’о папагаји, стално терају исту причу.

– Престани са гледањем. Биће ти боље. И ја сам гледао раније. И после два сата скоро да сам постао њихов. Они те психички убијају, а знају како се то ради, а то и хоће. Гледао сам и сарајевску телевизију. Они су још гори од CNN-а. Неразумљива је њихова патолошка мржња усмерена против Срба, а они потичу Срба. Они просто хоће да утру све корене свог порекла. И у тој жељи потпуно су се изгубили и доживљавају масовну хистерију и на помен речи Србин. Онолико бљувотина и контрадикторних изјава на њиховој телевизији у вези истог догађаја је незамислива.

– Потпуно си у праву, али шта да радим?

– Престани да гледаш њихову телевизију. То ти је најбољи лек.

Чикаго

Једна моја колегиница има пријатеља који живи у Чикагу. Био је у Србији када је почео рат. Вратио се назад у Америку и прексиноћ се из Чикага јавио телефоном. По њему све ово треба да стане за две недеље. Јавно мњење је сада против рата и не желе нови Вијетнам у Србији. И многи конгресмени су против даљег настављања рата. Шта за нас све ово значи у овом тренутку је тешко прогнозирати.

Исти човек нам је 9. априла послао e-mail и тада је написао:

У вестима ништа новије. Увек само наставак бомбардовања. Дигли су велику фрку у вези војника које смо заробили, а толико људи је изгинуло због самовоље овог манијака. Чули смо да Руси долазе? Не знам шта то значи за сада али кад би се бар мало смирило било би лакше подношљиво. Нисам сигуран да Американци могу шта учинити више доласком копнених снага. Овде постоје различита мишљења. Многи гледаоци постављају питања и против су тога. Плаше се за животе својих војника. Њихова пропагандна машинерија меље све пред собом. Прича се о нама као о дивљацима. Многе бљувотине не могу ни да слушам. Страшно је то кад убедите оволику нацију да мисле све најгоре о Србима.

Чак су успели и друге да убеде, приказујући монтиране слике о албанским избеглицама. Једноставно сматрају да нас треба казнити и побити за све ово што се сада дешава на Балкану. Два програма нон-стоп приказују само вести и извештаје са ратишта. Они су рат много озбиљније схватили него што изгледа. Сви су полудели.

Тако је то било тада, да ли се сада шта променило тешко је докучити. Народ не доноси одлуке.

Батајница пре напада

У 33 минута после поноћи дат је нов знак за ваздушну опасност. Јутрос чух да је на Крушик сручено још 12 пројектила од по 1.000 кг, да добро сте прочитали, падале су бомбе од једне тоне, није грешка. С неба је пао цео товар од 12 тона. Човек само може да замисли колики је конвој камиона потребан да се превуче толико терета. Тринаести пројектил није погодио циљ, али је ипак нешто погодио.

Пре рата, тако сада можемо да назовемо то време, тешили су нас људи из Босне:

– Не брините нису баш много прецизни!

– Можда и нису, али ће све да падну у Србију, а то нас баш много и не теши.

Други су говорили:

– Немате шта да бринете! Не да су прецизни! Нема грешке!

– А и ви нас много утешисте.

Поново је Батајница била на дневном реду. Очевици кажу да су ноћас детонације биле најжешће од свих досадашњих.

Батајница после напада

Последња вест. Јутрос око 4 часа уништена је и резиденција нашег председника. У кући није било никога.

Наши композитори не седе скрштених руку. Раде интензивно. Да чујете најновију песму Боре Чорбе:

Знам да су сви против Србије,

Али Србима дозлогрдило је,

Знам да постоји договор с небом,

Ко тебе каменом, ти њега хлебом,

Али докле тако

Читав је свет почео да нас мрзи

И сви су били веома брзи

И на свако наше знамење

Бацају бомбе, дрвље и камење

Али докле тако

Сад кад нас бомбама гађају,

Срби се више не свађају,

Јер наше гесло саопштава,

Да само слога Србина спасава.

Сви они које смо бранили

Сада би нас сахранили

Чешаће се где их не сврби

Тек када схвате ко су Срби

Једном ће схватити

Нема горе трагедије

Него бити из Србије

Данас цео свет навија

Да се разбије Југославија

Али не може тако

Нека се спусте на земљу

Онда ћу уместо певања

Погледати у очи

И пуцати без оклевања

Е тако већ може

Помози нам боже

Концерт Рибље чорбе на тргу у Београду, у априлу 1999. године

Мислим да је она најбоља од многих које се ових дана врте на радију и телевизији.

И данас сам претерао, али да чујете још и какво је време.

Било је облачно. Падала је и ситна киша. Тренутно се разведрава.

НАСТАВИЋЕ СЕ…

ФБР ФЕЉТОН: У ЗАГРЉАЈУ МИЛОСРДНОГ АНЂЕЛА (8)

ФБР ФЕЉТОН: У ЗАГРЉАЈУ МИЛОСРДНОГ АНЂЕЛА (7)

ФБР ФЕЉТОН: У ЗАГРЉАЈУ МИЛОСРДНОГ АНЂЕЛА (6)

ФБР ФЕЉТОН: У ЗАГРЉАЈУ МИЛОСРДНОГ АНЂЕЛА (5)

ФБР ФЕЉТОН:У ЗАГРЉАЈУ МИЛОСРДНОГ АНЂЕЛА (4)

ФБР ФЕЉТОН: У ЗАГРЉАЈУ МИЛОСРДНОГ АНЂЕЛА (2)

ФБР ФЕЉТОН: У ЗАГРЉАЈУ МИЛОСРДНОГ АНЂЕЛА (1), пише: Бранко Станић

3 replies »

  1. Бранко, ма није ни чудо да твој друг Гага оболео од синдуме CNN, ABC, NBC. Све ТВ куће у Америци копирају Холивуд. Репортери не пишу интернационалне вести. За ту сврху су ангажовани свенаристи ис Лос Амђелоса, тј., Холивуда…

    Свиђа ми се

    • Верујем ти, Шећо. Ти си тамо одавно, па добро познајеш њихове методе. То ти је као са кечерима, сви знају да је намештено, а опет сви луде у дворани. Вероватно је тако и на телевизији. Само не знам да ли заиста верују у то што гледају. Код нас кажу докле ће да нас лажу.

      Свиђа ми се