Избори

АКАДЕМИК Ј. ДЕРЕТИЋ- Од 24.марта 1999. до 24.марта 2012 : Трагови смрти „Милосрдног анђела“


 Од 24.марта 1999. до 24.марта 2012 : Трагови смрти „Милосрдног анђела“

24.марта 2012. у Бачкој Паланци удружење ветерана „Патриотски фронт“ организовало је обележавање кобне агресије НАТО пакта на Србију. Тим поводом академик др Јован И. Деретић присуствовао је овом озбиљном скупу, који је имао циљ да још једном опомене грађане Србије на зло које смо преживели 1999. и на смртоносне последице које још трпимо.

Окупација Косова и Метохије завршена је у јуну 1999. срамним Кумановским споразумом. У име непостојеће „хуманитарне катастрофе“ и кршења „људских права“ ОВК терориста и шиптарске нарко- мафије, европски патрони покренули су највећу војну машинерију света против Србије. Циљ се тек данас јасно види- стварање нове шиптарске државе на српској земљи и наставак окупације  Србије.

Права хуманитарна катастрофа, кршење свих светских конвенција о миру, суверенитету држава, повеље Уједињених нација, Женевске конвенције о обичајима рата, то се десило Србији. Стотине хиљада младих мушкараца тада су страдали бранећи своју Србију, зато данас имамо удружења ветерана широм Србије. Још један споменик српског сатирања: онај црвени режим их је гурнуо у кланицу без наоружања и опреме, а овај жути режим хоће да их избрише и умори немаштином.      Уместо да сада буду мужеви и очеви, да имају посао и куће, ветерани ових сулудих ратова само су одбачено топовско месо: они су инвалиди, незапослени, понижени и попљувани зато што су ризиковали живот за Србију. Чак ни речи хвала од државе!

Ми морамо знати да су у име „свргавања режима“ Слободана Милошевића, који је пре свега ојадио Србију и њен народ, земље Европске Уније на челу са НАТО пактом испланирале, помогле и искористиле  распад  комунистичке федерације под именом Југославија. Тако су себи дали право и да се 1999. умешају у унутрашње проблеме Србије, народа који је једини имао своју државност, историју, културу и независност пре обе Југославије.

У 21.веку у име крваве западне демократије новог светског поретка, бомбардована је Србија, која никада није била освајач ни фашиста у свом постојању. Бомбардован је народ који је овде свој на своме већ 33 века и који никада није освајао туђе, већ само бранио своју земљу, кућу и породицу.

Ми смо ти којима се отимао језик- србица, земље које су се простирале од данашњег Крита до Дрездена, од данашње Италије до Црног мора. Бомбардовали су нас они који су се у хордама досељавали још од 11. века и отимали нам све наше, убијали нашу децу у логорима Јасеновца, пекли живе људе на ражњу, масакрирали нејач и бацали их у јаме, секли стомак трудницама и вадили нерођене бебе на бајонете. Те звери које су наваљивале вековима на Србију нахрупили су са свих страна и свако је од тада, од 11. века наше ере до данас, кидао комад по комад Србије. Злочини који су почињени над српским народом, пре свега над женама и децом, сакрили су фалсификатори историје на челу са Немачком и Ватиканом.

Трагом тих вековних аспирација за уништењем Србије, сведоци смо данас како су сви варвари и крволоци српског народа добили своје државе на нашој крви, на нашој патњи и страдању. Створене су нове нације које чак баштине и наш језик и културу. У 15.веку Авари се назваше Хрватима, и узеше наше земље и језик, ратујући у корист Германа и након слома Старе Србије, Херцеговине и Босне, створили су државу за време турске Османске окупације.

Шиптари су од 11. века зашли иза леђа српској властели и искористили доброту коју смо им исказали да остану у северној Србији, данашњој Албанији као сточари, да би након Косовског боја отпочели сурову и крваву политику прогона Срба из срца Србије. 500 година Турци Османлије и Шиптари сатирали су све српско на Косову и Метохији. И после ослобођења од Турака, Шиптари су наставили вандализам преко Призренске лиге, и у Првом и Другом светском рату уз помоћ фашистичке Немачке поново вршљали по Србији.

Последњу помоћ и заштиту нашли су наравно у анти-српском комунистичком режиму Тита који је широм отворио границе и дозволио неконтролисано досељавање Шиптара и насиље над Србима. Данас, после 10 векова насиља, Шиптари су уз помоћ Немачке и НАТО пакта протерали Србе са Косова и Метохије, па чак и наше светиње, цркве и манастире проглашавају шиптарским!

Наша срџба и огорчење ту не престају. Читава Србија се у име ових вековних планова за отимањем  сада припрема за коначно парчање и свођење на београдски пашалук. Војвођани се потпаљују причама против Београда, Власи се проглашавају Румунима, наша Рашка се проглашава Санџаком.

Говори се о цепању Србије на регионе да би били јачи. У историји света никада се није десило да државу поцепате на парчиће, па да је постала јача! Као кад би бокал разбили у комадиће, а онда га залепили и рекли да је сада јачи! Али када народ ућути пред издајом и када се паметни и поштени склањају од фукаре, онда фукара звучи паметно, посебно данас кад само фукара има прођу и може да уз помоћ отетог новца понавља лажи у бесвест, држећи се оне Хитлерове политике да хиљаду пута поновљена лаж постане истина.

Путем највеће несреће, српски народ ипак хиљаду пута поновљене лажи неће и не може да прихвати. Чак и да смо сав разум и сећање изгубили, ево гле како непобитно стоје свуда око нас трагови „Милосрдног анђела“. Само једна једина убијена српска беба довољно је да кажемо НАТО пакту: никада, никада, никада са Вама! За Вас су српска деца „колатерална“, тј. споредна „штета“! Наша је порука анђелима смрти да се склоне са српског неба. Не узимајте себи име анђела ви који сејете смрт по српској деци. Анђели су они које сте убили својим бомбама, наводно случајно!

Још увек последицом Вашег „милосрђа“ свакога дана ничу гробови: од последица уранијумских бомби падају људи као снопље. Сваке године умре по један град у Србији. Умире се од рака, саркома, леукемије: у најгорим боловима и у највећем сиромаштву, без лекова и неге 40.000 људи умре у тишини окупације. Умиру од тумора деца, бебе се рађају са опаким болестима. Умире се од сиромаштва, од огорчења умиру људи отпуштени из фабрика, препуштени очају: радници секу прсте себи да би неко чуо за њихову беспомоћ. Млади беже бестрага по белом свету, као најгори просјаци обијају врата туђих земаља. Старци поново копају по ђубрету тражећи храну, а хиљаде дечице српске нема сва три оброка. Читава села и градови су опустели од људи. Школе и породилишта су празни.

У овој окупацији нико не може и не жели да заснује породицу. Ништа није сигурно, ниједан закон не важи за власт, а за народ важи свако ситно слово. Обичан човек може да страда на сваком кораку, а правде нема ни за лек.  И не само то, већ нас трују путем генетски модификоване хране коју увозе да би и на томе зарадили ови фабриканти смрти. Сељак је уништен, радник је гладан, младима се испира мозак образовањем које пишу евро-унијати и германска школа.

Васпитавају се српска деца да расту као мали злочинци, унапред окаљани као геноцидан народ, да смо злотвори и бедници, освајачи на Балкану. Трују нам мозак, одузимају вољу за животом. По броју самоубистава ми смо међу водећим земљама, а најмања смо држава по броју људи! На телевизијама сеју семе смрти и пропагирају предају, издају, престанак сваке борбе против окупације. Пропагирају Европску Унију која је свим силама растурила Југославију, хушкала републике на крвави грађански рат, која је тражила бомбардовање Србије и која га је остварила!

Све и да хоћемо да заборавимо, сваког дана ови трагови смрти опомињу нас да се не усудимо да  згазимо по гробовима невиних српских жртви које су страдале од НАТО пакта и Европске Уније. Сенка смрти никада се није склонила из Србије. Окупација је настављена 2000. године и она још увек траје. Окупација је у пуном јеку и сви непријатељи Србије већ се унапред радују нашем крају под вођством марионетских власти.

Ипак окупатори као и сваке силеџије, имају ману да слабо памте историју. Праве рачун без крчмара! Лекције које су добили од херојског народа Србије нису их призвале памети. Увек смо успевали да се одбранимо и увек смо опраштали крволоцима, а они поново наваљују. Окупатори су умислили да зло може победити добро. Окупатори су поново су помислили да мрак може надвладати светлост. Окупатори су помислили да шарени плакати и сати блебетања на телевизији могу да убију истину и да можемо заборавити НАТО бомбе.

Набеђују нас да је наша будућност у загрљају НАТО пакта и злехуде Европске Уније, као да су нам 1999. они бацали цвеће, а не касетне бомбе и осиромашени уранијум.

Хиљаду година траје период полураспада осиромашеног уранијума. Чак ни после хиљаду година српски народ неће ући у НАТО, ни заборавити своје жртве. Али и пре него што се распадну последње НАТО бомбе, наше драге „успомене“ њиховог „милосрђа“- распашће се и Европска Унија и то неће бити полураспад, већ тотални распад.

Дотле памтимо њихове злочине и чувајмо нашу историју.  Стрпљиво чекајмо крај овог силеџијства и  наших пет минута. Ничија није горела до зоре! А наша зора је близу- Србија се буди и устаје.

 

Информативна служба

„Слободне Србије“

Данијела Гајић

www.slobodnasrbija.rs