Бранко Станић

У ЗАГРЉАЈУ МИЛОСРДНОГ АНЂЕЛА (4)


Бранко Станић

У ЗАГРЉАЈУ МИЛОСРДНОГ АНЂЕЛА (4)

Невоља нас Срба је што се свакој генерацији догоди нешто што будуће не смеју да забораве. И у тој, све удаљенијој, 1999. години догодило се нешто што исто тако не сме да се заборави, или мора да остане у сећању. Свеједно шта, ал’ изађе на исто. Била је то година, пред само пролеће, када су се на остатак осакаћене и онемоћале Југославије удружено обрушиле највеће силе света. Недељама су систематски са неба истресали на хиљаде тона челика у разним експлозивним облицима. Потресала се Србија и Црна Гора, заједнички, по ко зна који пут.

Управо о томе, шта још не сме да се заборави, говори овај дневник, који није ни писан с намером да буде дневник, већ је настао из сасвим других побуда.

Када је почело бомбардовање моја колегиница слала је поруке са мог рачунара својој сестри, која је са супругом и децом у то време била у Боцвани, на југу Африке. Било су јако забринути због ствари које су нам се дешавале, а удаљеност је још више појачавала њихову бригу. И како колегиница није увек била у могућности да долази и јавља се ја сам повремено почео, иако нисам познавао ни њену сестру, а ни зета, да им пишем шта се дешава у нашем крају, у Србији, у Југославији… Касније сам писао све више и тако су настали ови записи који су заправо сведочанство о „милосрђу“ нових кројача света.

И над Шапцем ватра

Петак, 30. април 1999. године

– Знате ли како се осећа Србин када се пробуди ујутро?

– Промашено!

Мало шале није на одмет. Али то важи само за оне који се пробуде.

Ноћ, у понедељак 26. априла, била је до тада најжешћа. Био сам код комшије у суседној згради када се зачуше рафали. Отишао сам кући по престанку дејства. Није прошло много кад поново одјекну паљба. Погледао сам кроз кухињски прозор. Пројектили су у ројевима летели ка небу. Отишао сам у собу на другу страну зграде и кроз прозор осмотрио небо. Одозго сам чуо само брујање авиона који су се удаљавали. Ништа нисам видео. Престало је и дејство наше одбране. Оборено су, колико сам чуо, две ракете. Једном сељаку у Мачви једна ракета је прошла кроз кров.

У уторак је било затишје, бар код нас. Узбуне су свакодневне. И дању и ноћу. Дању су нешто краће око 2-3 сата, а кад падне ноћ, зна се, нема престанка опасности док не сване, а често и док добро не осване.

У среду око пола један у ноћ, затрешта са свих страна. До тада тако нешто нисам видео. Наспрам моје зграде у непрекидним млазевима летели су ка небу светлећи пројектили. Небо се ишара, као да га неко грабуља. Кад преста паљба изађох на терасу. Не потраја дуго кад се зачу удаљена снажна детонација. Ништа није плануло. Неко каже да је чуо три детонације. Ја нисам. Чуо сам само једну. И те ноћи оборено је неколико ракета, четири или пет. Наша ПВО је те ноћи дејствовала још два пута. Сва три пута у кратком размаку.

Четвртак, опет дејства ПВО, не тако снажна као претходних ноћи, у три маха за мање од пола сата, нешто око пола дванаест. Јутро не освану без изненађења. Из сна ме пробуди неко дрмање, као да ме неко гура. У моменту схватих да је земљотрес. Скочих из кревета. Погледах на сат и видех да је пола шест. Лустер се лагана њихао. Укључио сам телевизор и вратио се у кревет. Слушао сам очекујући да нешто кажу вези земљотреса. Али то више није никаква вест, за разлику од земљотреса који се догодио прошле године у октобру. На ТВ су саопштавали шта је све било на мети те ноћи у Београду у улици Милоша Великог. Тек после скоро 40 минута спикер рече да је био земљотрес североисточно од Ваљева.

У Београду пожар бесни… после НАТО интервенције

Чули сте да је Вук Драшковић разрешен дужности. Не знам да ли сте ви имали прилику да слушате његове изјаве на страним ТВ станицама, али ја сам приметио пре отприлике 7-8 дана неко раслојавање са званичним ставовима владе упућивањем дискретних критика на рачун наших медија. Пре неко вече у директном интервјуу на Студију Б направио је потпуни заокрет. Ја не знам колико је или колико ће он у свему бити у праву, пошто се неке ствари односе на будућност, али је изјавио да државни медији престану да лажу и обмањују народ и уливају лажну наду и да се много не уздају у Русе. Од савеза са Русијом и Белорусијом нема ништа. Можда сте већ и читали шта је све изјавио и да вас даље не оптерећујем. Само још да додам, за Ругову је изјавио да је легитимни представник албанског народа изабран на нелегитимним изборима, да је разуман човек, али са неразумним политичким програмом. Након разрешења је изјавио да не одустаје од борбе за Србију.

Торањ на Авали још одолева

А НАТО као да води приватан рат са РТС-ом. Стално настоји да га уништи, а овај се упорно сваки пут изнова оглашава. Ноћас је опет прекинут програм. Јављено је да је оштећен торањ на Авали. Већ сам заборавио који је ово по реду прекид. Трећи или четврти. Престао сам да бројим. Нисам слушао да ли се РТС поново огласио.

Нешто после 15 часова престала је ваздушна опасност.

Код нас је опет празник. Не знам да ли се слави код вас, али ми на посао долазимо тек у уторак.

Петак вече, 30. април 1999. године

Над Србијом је грмело и севало, али не од НАТО бомбардера и ракета већ од правих громова и муња. А кад се небо разведри, грмљавину и севање настави НАТО авијација.

НАСТАВИЋЕ СЕ…

ФБР ФЕЉТОН: У ЗАГРЉАЈУ МИЛОСРДНОГ АНЂЕЛА (8)

ФБР ФЕЉТОН: У ЗАГРЉАЈУ МИЛОСРДНОГ АНЂЕЛА (7)

ФБР ФЕЉТОН: У ЗАГРЉАЈУ МИЛОСРДНОГ АНЂЕЛА (6)

ФБР ФЕЉТОН: У ЗАГРЉАЈУ МИЛОСРДНОГ АНЂЕЛА (5)

ФБР ФЕЉТОН: У ЗАГРЉАЈУ МИЛОСРДНОГ АНЂЕЛА (3)

ФБР ФЕЉТОН: У ЗАГРЉАЈУ МИЛОСРДНОГ АНЂЕЛА (2)

ФБР ФЕЉТОН: У ЗАГРЉАЈУ МИЛОСРДНОГ АНЂЕЛА (1), пише: Бранко Станић

1 reply »