АУТОРИ

ФБР ФЕЉТОН: У ЗАГРЉАЈУ МИЛОСРДНОГ АНЂЕЛА (5)


Бранко Станић

У ЗАГРЉАЈУ МИЛОСРДНОГ АНЂЕЛА (5)

Невоља нас Срба је што се свакој генерацији догоди нешто што будуће не смеју да забораве. И у тој, све удаљенијој, 1999. години догодило се нешто што исто тако не сме да се заборави, или мора да остане у сећању. Свеједно шта, ал’ изађе на исто. Била је то година, пред само пролеће, када су се на остатак осакаћене и онемоћале Југославије удружено обрушиле највеће силе света. Недељама су систематски са неба истресали на хиљаде тона челика у разним експлозивним облицима. Потресала се Србија и Црна Гора, заједнички, по ко зна који пут.

Управо о томе, шта још не сме да се заборави, говори овај дневник, који није ни писан с намером да буде дневник, већ је настао из сасвим других побуда.

Када је почело бомбардовање моја колегиница слала је поруке са мог рачунара својој сестри, која је са супругом и децом у то време била у Боцвани, на југу Африке. Било су јако забринути због ствари које су нам се дешавале, а удаљеност је још више појачавала њихову бригу. И како колегиница није увек била у могућности да долази и јавља се ја сам повремено почео, иако нисам познавао ни њену сестру, а ни зета, да им пишем шта се дешава у нашем крају, у Србији, у Југославији… Касније сам писао све више и тако су настали ови записи који су заправо сведочанство о „милосрђу“ нових кројача света.

Првомајски празник

Субота, 01. мај 1999. године

Протекле ноћи, негде око 2 часа, на мети је била антена „Гласа Подриња“ у селу Корман, удаљеном 5-6 км од нашег града.

Прво су пала два мања пројектила и само су незнатно оштетила сајлу која држи конструкцију, а после неколико минута и трећи.

Мој колега Симке, који има кућу око 800 м од антене, прича да се прво чула једна снажна експлозија, а нешто касније и друга.

Он се, два три дана раније, повредио док је косио траву у дворишту. Има, каже, неко лудо куче, вучјака, кога нервира звук косачице и залетео се да уједе точак. И док се он с њим надвлачио, тамо вамо, кер нагло пусти точак, косачица одскочи и закачи му прсте на десној нози.

Чим је чуо прву експлозију са породицом је пошао у подрум. Једва је сишао због болова. Једва да је прошло 4-5 минута од друге експлозије, Брале, прича он даље, кад је то саставило. Он није могао изаћи напоље, али његова жена је рекла да се у даљини видео дим.

Симкетов комшија, који станује на само 100 м од антене, био је код њега пола сата пре ракетирања. Одмах након прве експлозије комшија је сместио породицу у подрум, а он је изишао напоље. Кад је зачуо шиштање треће ракете имао је само толико времена да се баци на земљу а онда је грунуло. Гелери и земља летели су на све стране. Полупали су му цреп, а он је прошао неповређен. Ова последња, промашила је циљ за око 150 м и направила кратер пречника већег од 10 м и дубине 4-5 м.

Био сам у селу, Церовцу, и видео сам преко неколико села да антена у Корману и даље стоји усправно.

И даље стоји усправно

У току дана, око 13 часова, на мосту на 20 км од Приштине ракетиран је аутобус пун путника. Био је то директан погодак и аутобус је преполовљен. Предњи део се сурвао са моста. И да се није знало, од онога што је остало тешко би се могло закључити шта је погођено. На месту трагедије од аутобуса је остала само гомилица из које су као пруће стрчале изукрштане нагореле алуминијумске лајснице. Све је спаљено. И аутобус и путници. Погинуло је више од 40 људи. Преживео је мањи број.

Вук Драшковић је примио делегацију наших људи из Данске који су донели хуманитарну помоћ. Не знам када су стигли, али у току суботњег дана на Студију Б је више пута објављен разговор између Вука и делегације. Вероватно о томе нисте ништа чули и зато ћу из његовог излагања цитирати, оно што мислим да је најинтересантније, у којем Вук између осталог каже:

„Од вас сам добијао појединачне протесте од када је СПО ушао у Савезну владу. Разумео сам ваше протесте. И верујте, разговори су трајали неколико месеци и да ја лично прихватим функцију потпредседника. Веома је тешко било натерати Вука у кавез. Али када сам добро премерио и одмерио без обзира на неке примедбе…

Пристао сам на то оценивши да је неопходна свака жртва ако доноси бар и мали бољитак нашем народу и нашој држави…

Одлука о смењивању јесте одлука о изгоњењу Вука из кавеза, што је мени добро дошло. Тешко је било пристати да се уђе у кавез, а истеривање на слободу је било много лакше. Међутим, верујте, између мог понашања и понашања моје странке пре и после овога нема разлике…

Ми немамо пречег задатка од спасавања Србије…“

Тако је говорио Вук.

Дошла је још једна ноћ. Мало је дејствовала и наша ПВО. Кад ујутро у вестима, не знам тачно колико је било сати, објавише, око 2 часа и 10 минута у Накучанима је срушен амерички ловац бомбардер Ф-16.

НАСТАВИЋЕ СЕ…

ФБР ФЕЉТОН: У ЗАГРЉАЈУ МИЛОСРДНОГ АНЂЕЛА (8)

ФБР ФЕЉТОН: У ЗАГРЉАЈУ МИЛОСРДНОГ АНЂЕЛА (7)

ФБР ФЕЉТОН: У ЗАГРЉАЈУ МИЛОСРДНОГ АНЂЕЛА (6)

ФБР ФЕЉТОН:У ЗАГРЉАЈУ МИЛОСРДНОГ АНЂЕЛА (4)

ФБР ФЕЉТОН: У ЗАГРЉАЈУ МИЛОСРДНОГ АНЂЕЛА (3)

ФБР ФЕЉТОН: У ЗАГРЉАЈУ МИЛОСРДНОГ АНЂЕЛА (2)

ФБР ФЕЉТОН: У ЗАГРЉАЈУ МИЛОСРДНОГ АНЂЕЛА (1), пише: Бранко Станић