ДЕШАВА СЕ...

ЈАНКО МАГЛОЦКИ – „Моја деца никад неће гладовати!“


Јанко Маглоцки: Моја деца никад неће гладовати!

06:00, 07.04.2012. Курир

Аутор: Силвија Сламниг, Фото: Зорана Јефтић


Плашим се да сањам. Кад ми је бака умрла, дотакао сам дно, али захваљујући Куриру све се променило

САМОШ – Радићу и зарадићу!

– Ја своју децу никада нећу заборавити, као што је мене мој отац. Она никада неће гладовати. Бринућу се о својој породици, прича Јанко Маглоцки (17), коме се живот променио у року од само два дана. Тада смо објавили тужну животну причу о дечаку који је изгубио целу породицу.

– Хоћу да наставим да се борим, да радим и постанем прави човек. Здрав сам, прав, и није ми тешко да запнем. После ваше посете, све је постало лакше. Схватио сам да више нисам сам – прича Јанко, који је, за разлику од претходна два сусрета, овог пута био насмејан.

– Срећан сам и плашим се да све ово само сањам. Никада нисам могао ни да претпоставим да ће ми се живот оволико променити. Кад ми је бака умрла, мислио сам да сам дотакао дно, али је изненада све почело да се мења – каже узбуђени младић са сјајем у очима.

Када смо први пут били у Самошу, комшије по селу су биле у неверици. Сумњали су да Курир ишта може да помогне и Јанка су обесхрабривали.

– Чуо сам да причају да нема вајде од новина, да ће ме заборавити и да ме се више нико никада неће сетити. Кажу да би било боље да је нека телевизија дошла, па снимила, али после вашег текста, сви смо се изненадили. Чак сам постао и познат, и даље не знам шта ми се дешава – прича Јанко, кога смо јуче обрадовали новом гардеробом и спортском опремом. Нашој акцији се придружила и фирма спортске опреме „Фитекс“.
Кад смо га питали шта највише воли да једе, рекао је да му слаткиши нису баш омиљени, није навикао на њих, али пуњену паприку и сарму тамани.

– Обожавам сарме, могао бих да поједем пет комада. Волим и пуњену паприку коју ми спреми комшиница Нада – каже Јанко. Пошто иде у пекарску школу, на пракси је научио да прави разне ствари. Каже да му је омиљена пица, али да никада није пробао да је спрема код куће јер новца за шунку и качкаваљ није имао.
На срећу, сада се све променило…

Ускоро рачун

Курир ће у наредних неколико дана Јанку Маглоцком отворити жиро-рачун на који ће сви људи добре воље моћи да уплате новац.

Ускоро нови дом

Пошто је министар рада и социјалне политике Расим Љајић обећао дечаку кућу, он нестрпљиво чека да се усели у њу.

– Не могу да дочекам да добијем нов дом, да имам купатило и коначно почнем да живим као сви други људи. Хвала вам свима, не знам како бих описао колико сте ми помогли – каже Јанко грлећи новинарку.

Курир Јанку поклонио гардеробу

– Пунолетство ми је 20. априла, све ово ми је поклон за рођендан, никада раније нисам ништа ни добијао ни славио. Сад је први пут и много сам срећан, јер изгледа да за мене још има наде – весело чаврља Јанко док бира одећу и опрему за фудбал, коју му је поклонио Курир.

– Тренирам фудбал, то ми је једини хоби, прекраћује ми муке. Кад ми је бака умрла, често сам ишао на терен, јер се тад искључим и не мислим на проблеме – каже Јанко усхићен због нове опреме.

********

Дечак Јанко добија кућу!

06:00, 06.04.2012.

Аутор: Силвија Сламниг

Младића без породице из Самоша министар Љајић обишао и обећао му нови дом. Помоћ стиже са свих страна

Министар Расим Љајић обећао је Јанку кућу достојну човека

САМОШ – Спасен!

– Ово је трагедија, морамо да помогнемо детету, овако не може да се живи – дирнуто је рекао министар рада и социјалне политике Расим Љајић кад смо ушли у Јанкову кућу. После текста у нашем листу први нам се јавио министар, који је желео да истог дана посети дечака и помогне му.

Подсетимо, Јанко Маглоцки (17) остао је потпуно сам кад је сахранио баку. Мајке се ни не сећа јер је погинула кад је имао четири године, а отац га је давно напустио. Дечак је живео у беди и сиромаштву, без канализације и купатила, све док Курир није покренуо акцију пружања помоћи.

– Хвала што сте дошли, откад сте писали о мени, све је почело да се мења – каже Јанко, веселији него раније. Министар Љајић је одмах одлучио да предузме конкретне кораке.

– Јанко, кажи нам шта да учинимо за тебе. Министарство жели да ти помогне највише што може. Пошто планираш да останеш у Самошу, купићемо ти кућу овде. Кућу са канализацијом и купатилом. Представници месне канцеларије из Самоша и социјалне раднице наћи ће ти кућу и ти ћеш се у њу уселити – рекао је Љајић.
Дечак је занемео од среће. Каже да није ни слутио да ће га се неко сетити и оволико му помоћи.
– Много вам хвала, променићете ми живот. Били су ми у посети људи из „Агрожива“, донели су ми храну и понудили посао кад завршим школу. Још има добрих људи, а ја сам мислио да за мене нема наде – каже Јанко са осмехом.
Нашој редакцији се јавило још много људи који су, дирнути његовом судбином, одлучили да му уплате новац на жиро рачун:

Комерцијална банка
Миле Томин
205-1001529290309-91

Нигде без свиње и кокошака

Иако дечак живи у трошној кући са земљаним подом и без канализације, гаји осећања према овом дому.

– Желим да живим негде близу, да бих могао да свраћам овде. Имам једну свињу и кокошке и желим да наставим да их гајим. Не бих могао потпуно да заборавим свој стари дом – каже узбуђени Јанко, пред којим је нови живот.

Извор: Курир

***********

Мајка ми је погинула кад сам имао четири године. Ударио ју је ауто док је возила бицикл. Отац ме је напустио, а бака, која се бринула о мени, умрла је

05.04.2012. ФБР Jelena Radevic , Курир

Јанко Маглоцки: У јуну постаје пекар и нада се послу

САМОШ – Сахранио баку и остао потпуно сам.

– Мајке се не сећам, погинула је кад сам имао четири године. Могао сам и ја с њом да настрадам, пошто смо заједно били на бициклу кад је налетео ауто и убио је на лицу места. После сам био са оцем, који ме је малтретирао. Чуо сам од комшија да је тукао и моју маму, зато ја никада не бих ударио жену – овако 17-годишњи Јанко Маглоцки започиње причу о својој трагичној судбини. Тог храброг дечака живот није штедео, остао је потпуно сам и живи у селу Самош, педесетак километара од Панчева, у трошној кући без канализације и купатила.

– Док сам био са оцем, увек сам имао модрице и ране, стално ме је тукао. Једном ми је бака дала паре да купим албум са сличицама, то ми је била жеља, ал’ кад је отац видео шта сам купио, почео је да ме удара и цепа албум. Целог га је исцепао и згужване листове ми гурао у уста. Хтео је да ме казни – присећа са Јанко. Пре осам година отац га је напустио, и од тада га дечак више није видео. Остао је да живи с баком, која му је била једина утеха и пријатељ, али несрећни Јанко је и њу изгубио.

– Кад сам сахранио баку, остао сам потпуно сам. Комшије ми помажу, али ја ипак немам никога. Кад се вратим из школе, свуда је тишина, нико ме не чека. Нема више ни вечере, али најтеже ми пада то што немам с ким да разговарам и посаветујем се – прича Јанко.

Он сваког дана аутобусом у шест путује у Панчево у школу, и ипак успева да буде одличан ђак.

– Идем у пекарску школу, у јуну завршавам и надам се да ћу наћи посао, да се спасем – позитиван је Јанко, који сада преживљава продајући јаја.

– Продајем јаја по десет динара, деси се да зарадим 50-60 динара дневно, и то ми је све – каже дечак, који гаји пет-шест кокошака.

Кад се врати из школе, Јанко обавља тешке сеоске послове

Живи на кокицама

Јанку је највећа жеља да има купатило.-С рамота ме је да кажем, али купам се у кориту, поливам се водом, и зими и лети. Волео бих да мало средим овде, да имам основне услове за живот, и да ме не буде срамота да позовем друга у госте – каже Јанко, а на питање шта једе за ужину у школи и да ли купује нешто, као друга деца, он одговара да нема одакле.
– Дешава се да гладујем. Кад имам кукуруз кокичар, ја га искокам, па понесем кокице да једем за ужину.

Помозимо Јанку!

Јанко нема свој жиро-рачун, па је све људе добре воље замолио да, уколико могу, нешто новца уплате на рачун његовог комшије Милета Томина.
– Он ми је једина особа на свету коју могу назвати породицом. Ето, да није њега, ни Курир ми не би дошао у посету – са осмехом нам каже овај дечак.

Комерцијална банка
Миле Томин
205-1001529290309-91

******************

Објављујемо коментар са ФБ профила Алберта Андиева, руског брата и српског хероја:

Дечак нема ништа! Нема купатила, канализације, фрижидера, машине за прање веша! Све у свему нема ништа! Замолио бих вас да га позовете лично, разговарајте са њим и да му помогнете! Међу нама има мајстора, приватника… Дајте да се договоримо, нађемо власнике стоваришта који ће дати материјал, а ми можемо да урадимо радну акцију! Да Јанку створимо елементарне услове за живот! Тешко му је… Нема ништа… Многи од нас имају доста ствари које су у функцији и које држе по гаражама и подрумима… Однесите му!

(Јанкова адреса и број мобилног телефона су познати редакцији.)

2 replies »

  1. Ljudi, budimo realni, nema ništa bez broja za poruke, kojima se donira novac. Svega mi! Telekom, VIP, Telenor, neko će da pristane. Tražite broj za te poruke i sve će vrlo brzo da se reši. LJUDI SU LENJI !!!! Mnogo je važno da dogovorite taj neki broj i da ponovite jedan ili dva ovakva cirkularna e-maila. Skupiće se novca za dve kuće, kažem vam. Ja živim od marketinga već godinama i kažem vam kao braći, dajte taj neki BROJ i sve će se rešiti očas posla. Dečko je DASA i moramo da mu pomognemo. Voleo bih da me neko posluša…

    Свиђа ми се