Бранко Станић

У ЗАГРЉАЈУ МИЛОСРДНОГ АНЂЕЛА (6)


Бранко Станић

У ЗАГРЉАЈУ МИЛОСРДНОГ АНЂЕЛА (6)

Невоља нас Срба је што се свакој генерацији догоди нешто што будуће не смеју да забораве. И у тој, све удаљенијој, 1999. години догодило се нешто што исто тако не сме да се заборави, или мора да остане у сећању. Свеједно шта, ал’ изађе на исто. Била је то година, пред само пролеће, када су се на остатак осакаћене и онемоћале Југославије удружено обрушиле највеће силе света. Недељама су систематски са неба истресали на хиљаде тона челика у разним експлозивним облицима. Потресала се Србија и Црна Гора, заједнички, по ко зна који пут.

Управо о томе, шта још не сме да се заборави, говори овај дневник, који није ни писан с намером да буде дневник, већ је настао из сасвим других побуда.

Када је почело бомбардовање моја колегиница слала је поруке са мог рачунара својој сестри, која је са супругом и децом у то време била у Боцвани, на југу Африке. Било су јако забринути због ствари које су нам се дешавале, а удаљеност је још више појачавала њихову бригу. И како колегиница није увек била у могућности да долази и јавља се ја сам повремено почео, иако нисам познавао ни њену сестру, а ни зета, да им пишем шта се дешава у нашем крају, у Србији, у Југославији… Касније сам писао све више и тако су настали ови записи који су заправо сведочанство о „милосрђу“ нових кројача света.

Недеља, 02.05.99

Већ у преподневним часовима објављен је и снимак обореног авиона на падинама Цера у једној шумици.

Летео, летео …

… и разлетео се у парампарчад у Накучанима – Ф 16 Борбени соко

У Београду су ослобођена тројица америчких војника. Преузео их је верски лидер Џеси Џексон.

НАТО саопштава:

„Ово не мења ствар. Настављамо са бомбардовањем. Кампању нисмо започели због заробљених војника већ због хуманитарне катастрофе.“

У Церовцу (мом селу) се неком од мештана причинило да је на једном дрвету видео падобран. Одмах су помислили да се ту спустио пилот из ноћас обореног авиона Ф-16. Долазила је милиција и војска. Испоставило се да је обавештење било лажно. На дрвету је била нека пластична фолија или нешто томе слично.

Опет сам био у селу. Померао сам антену да поправим слику на РТС-у, кад се на екрану појави Уједињени глас НАТО-а. Чуо сам за ту станицу, али је до тада нисам видео. Знам да повремено емитују програм из авиона за подручје Србије. А на шта личи програм? Личи на ТВ радио, јер је у позадини слика која се повремено мења са музичком подлогом, а онда се повремено шаљу поруке и саопштења српском народу, на српском језику да би их боље разумели, зашто их НАТО бомбардује и да они нису против народа већ против политике текуће власти и председника. И док се то емитује причу прате слике албанских избеглица. И ништа више. А кад то заврше емитују текуће вести, и баш је био Солана саопштавајући да се бомбардовање наставља. Прилог је поткрепљен и видео снимком и иста реченица се могла чути и на енглеском језику. Када заврше са вестима приказују се разни леци који су пре 15-20 дана падали као конфете са неба по Србији. А када се и то заврши онда следи музички хит, тако стоји на шпици, и пусте неку њихову музику на енглеском. Као што спикери говоре српски, тако и све пише на српском, ћирилицом. Спикери су њихови људи, Американци, познаје се по акценту и помешали су Вуково име и презиме и када га цитирају, кажу Драшкова изјава. Ако не знате шта је пропаганда, анда погледајте НАТО ТВ радио, али ви немате шансе то да видите.

Узгред да кажем, нашао сам и РТС. Слика је боља него икада раније, бар на мом телевизору у Церовцу.

Поподне сам погледао сајтове на Интернету у вези обореног авиона. Саопштили су да се авион срушио након повратка са борбеног задатка. На ТВ снимку сам видео да је поред разлупаног бомбардера био и борбени комплет. Једна ракета је лежала на земљи, а друга је била заривена у земљу. На једном месту сам прочитао да је авион пао 18 км источно од Козлука. Ако не знате, то Вам је једно селу у Босни поред Дрине, наспрам Бање Ковиљаче. А на другом да је пао близу хрватске границе.

Вече је почело стандардно, са сиренама у уобичајено време. Око 10 до 10 приметио се пад напона и сијалица зачкиљи, да би се одмах потом све повратило. Ја сам баш чекао вести у 10 на Студију Б. Није прошло ни неколико минута када одједном све утону у мрак. И стан, и улица, и цео град. Немам транзистор. Изашао сам напоље. Нико не зна шта се дешава. Неко ухвати Бијељину на радију у колима. И тамо је нестало струје. Нико ништа не саопштава. Ако и ухватимо неку станицу, не знамо ни чија је, само трешти музика. Знали смо да су ови горе нешто сјебали, да извините на изразу, само не знамо где. Неки од пролазника нам рекоше да су чули да је у термоелектрани Обреновац на блоку „А“ нешто оштећено. Пола Србије је у мраку.

А вече никад лепше. Небо се осуло звездама. Сија месец. Ко дан.

Наслоњен сам леђима на неки ауто и чекам ни сам не знам шта. Понеки пут звернем у небу не бих ли шта видео. А на небу ништа осим звезда и месеца.

– Комшија, шта јављају? – обратих се неком непознатом човеку са слушалицама од транзистора на ушима. Управо је пролазио поред мене.

– Ево чуј! – и даде ми слушалице. Чух нешто, ни сам не знам шта, већ сам и заборавио. Вратих му слушалице. Није продужио, већ заста и поче да прича. Искупише се још неки.

– Мени мој Трајче, свом бившем старешини, чим се нешто догоди у Македонији, одмах јавља из Скопља телефоном. Досад је само у Македонији пало више од 20 авиона. У прво време је то крила и македонска полиција, али сада ни они не крију одмах саопштавају. Само НАТО не да никоме прићи. Трајче је једном добио и батина када је хтео да види срушени авион. Када је слетео Ф-117 јавља ми, опет Трајче, са скопског аеродрома, ево га слетео, виси му мотор. После неколико сати се поново јавио. Одлети, нешто му урадише, јест да тешко, али узлети. Знаш како CNN снима избеглице. Опколи НАТО неколико села па потера све Албанце на ледину где су поставили шаторе, онда их шамарају, шамарају док не почну да плачу, а онда их снимају, снимају…

Напричах се са човеком, а никада га раније нисам ни видео, а можда и јесам, мада га нисам могао најбоље распознати и поред месечине. Каже да је већ неколико година војни пензионер. Има занимљивих прича и објашњења, али нећу више да вас замарам.

На спавање смо отишли у мраку.

НАСТАВИЋЕ СЕ…

ФБР ФЕЉТОН: У ЗАГРЉАЈУ МИЛОСРДНОГ АНЂЕЛА (8)

ФБР ФЕЉТОН: У ЗАГРЉАЈУ МИЛОСРДНОГ АНЂЕЛА (7)

ФБР ФЕЉТОН: У ЗАГРЉАЈУ МИЛОСРДНОГ АНЂЕЛА (5)

ФБР ФЕЉТОН:У ЗАГРЉАЈУ МИЛОСРДНОГ АНЂЕЛА (4)

ФБР ФЕЉТОН: У ЗАГРЉАЈУ МИЛОСРДНОГ АНЂЕЛА (3)

ФБР ФЕЉТОН: У ЗАГРЉАЈУ МИЛОСРДНОГ АНЂЕЛА (2)

ФБР ФЕЉТОН: У ЗАГРЉАЈУ МИЛОСРДНОГ АНЂЕЛА (1), пише: Бранко Станић