ГЕОПОЛИТИКА

Ко је био Гроф Сава Владиславић


Србин који је разграничио Кину и Русију

Р. Пивљанин | 08. 04. 2012. – 21:31, Блиц

Колико год волимо да се поносимо знаменитим прецима, не чинимо много да се успомена на њих сачува и пренесе. Мало је нас чуло за грофа Саву Владиславића Рагузинског (1668-1738), Херцеговца из Јасеника код Гацка, који је крајем 17. и почетком 18. века био један од најзначајних Срба тог времена. За његовим животописом плаче Холивуд.

sl1

Гроф Сава Владиславић Рагузински (1668-1738): Портрет из прве половине 18. века

Јер, гроф Владиславић је кројио спољну политику моћне руске царевине и основао њену обавештајну службу, разграничавао Кину и Русију, био човек од највећег поверења цара Петра Великог и његове жене Катарине Велике и све то време покушавао да помогне браћи поробљеној од стране османлија.

Сазнања о њему највише се ослањају на монографску студију о Сави Владиславићу коју је својевремено написао песник Јован Дучић, у потрази за доказима да је потомак овог необичног човека. Сада је сећање на Саву освежено и занимљивим преводом његовог најзначајнијег дела „Тајна информација о снази и стању кинеске државе“ (Библиотека РТС-а). До текста је, након мукотрпне потраге, у Архиву древних аката Русије допро Владимир Давидовић који га је превео и приредио.

sl2

Тројицкосавск (сада Кјахта) с почетка 20. века, који је основао овај Србин

Сава је рођен у угледној српској породици, а после турске похаре имања, са оцем се склонио у Дубровник, због чега ће касније италијански назив овог града (Рагуза) ставити као грофовску титулу – Рагузински. Ту је стекао високо образовање, а школовао се и у Шпанији и Француској. Почео је да тргује још у Дубровнику и Венецији, а онда и у Цариграду, где је, преко јерусалимског патријарха Доситеја, успоставио тесне везе са руским посланством које су му отвориле пут до царског двора.

Након што је руским дипломатама прибавио међународне уговоре Турске са Французима, Млецима, Енглезима и Аустријанцима које ови нису имали, он новембра 1702. године бродом стиже у луку Азов на Црном мору, а већ у јулу идуће године ће се упознати са руским царем Петром Великим, који ће га због бројних заслуга почаствовати врло ексклузивним правом на монополску трговину на копну и на мору, што му је омогућило да се веома обогати.

Цар ће му поклонити и дворац на речици Покровки у Москви, дворац у Санкт Петербургу, као и многа имања на територији данашње Украјине.
Следећих неколико година, као трговац, али и као човек од највећег поверења руских власти, живи на релацији Турска-Русија, да би се коначно 1708. године преселио у Москву.

sl3

Гроф Владиславић: Један од споменика у Русији

Као оснивач модерне руске обавештајне службе, свој положај дефинитивно ће утврдити пресудном улогом у победи руског цара над шведским краљем Карлом Дванаестим, у чувеној бици код Полтаве 1709. године после које је Шведска изгубила статус велике европске силе. Био је на челу интендантске службе руске војске и тај посао је одлично обавио, након чега је постао дворски саветник за питања православног истока

Био је и један од најзаслужнијих људи за склапање Прутског мира 1711. године којим је завршен руско-турски рат. Колики је утицај имао, говори и податак да на мировном уговору уз царске, стоји и његов потпис!

Тај рат Владиславић је видео и као шансу за ослобођење своје браће са Балкана, па ће преко својих емисара навести црногорског књаза Данила да подигне устанак, који ће се након турско-руског мира неславно завршити осветничким походом Нуман-паше Ћуприлића. Може се рећи да је то била једна од ретких лоших процена овог авантуристе.

Често је боравио у Венецији, одакле се и оженио, а тамо је за потребе царског двора куповао уметнине и украсе.

Десетак година касније, као изасланик Петра Великог отпутоваће у Рим, где је преговарао о склапању конкордата између Русије и папске власти чије потписивање је спречила изненадна смрт папе Клемента једанестог.

sl4

Гранични прелаз између руског и кинеског царства Мајмачин – Кјахта, крај 19. века

Али једно од његових највећих достигнућа био је Савин одлазак у Кину 1725. године где се обрео као опуномоћени министар царице Катарине Прве, након смрти Петра Великог. Трогодишњу мисију завршава потписивањем руско-кинеског уговора на реци Кјахти и коначним утврђивањем границе између ова два царства, у дужини од око 6.000 километара.Та граница великим делом важи и данас.

На граници Русије и Монголије подигао је град Троицкосавск (данашња Кјахта) који је био прво руско насеље на Путу чаја. Ту је Владиславић подигао и цркву посвећену Светом Сави Српском која је изгорела у 19. веку. На њеним темељима је поново саграђена црква која ће, опет, страдати у 20. веку.

sl5

Лавра Александра Невског у Санкт Петербургу у којој је Сава сахрањен

Грофа Сава Владиславић је умро 1738. године, а о значају који је имао говори и место где је сахрањен – почива у Пантеону Русије, у Благовештанској цркви Лавре Александра Невског у Санкт Петербургу, где су сахрањивани и најближи царски рођаци, између осталих и рођени брат Петра Првог. Век касније, поред нашег Саве Владиславића сахрањен је и чувени руски непобедиви војсковођа Александар Суворов!

Споменик у четири града
Током 2009. у оквиру ширег пројекта руске владе у спомен на Петра Великог, идентични бронзани споменици грофа Владиславића симболички су повезали три града: Гацко, Санкт Петербург и Сремске Карловце, а још треба да се подигне и у Кјахти. У првом је рођен, у другом сахрањен, у Сремске Карловце је слао књиге и учитеље утемељујући прву српску школу, а Кјахту је основао.

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s