Дејан Ђорђевић

НА ФАРМИ


НА ФАРМИ

Аутор: Дејан Ђорђевић


Председнички кандидат (у даљем тексту, П.К.): Помоз Бог, стоко.
Животиње: Бог ти помого, господине.
П.К.: Како је? Како живите?
Животиње: Као и сви у Србији. Лоше.
П.К.: Биће боље, биће боље. Имате избор за бољи живот, па размислите 6. Маја.
Животиње: Али, ми немамо право гласа, господине.
П.К.: Како? Рекли су ми да вас има у бирачком списку.
Теле: Ја сам проверило и нема ме.
П.К.: (лагано се окреће, и обраћа се једном од пратиоца) Среди то!
Теле: А за кога да гласамо, господине.
П.К.: Зна се. Јеси ли ти првенче у мајке.
Теле: Јесам
П.К.: То значи да си прво, и гласаш број…
Теле: Знам.
П.К.: Тако је. Дођи да те пољубим. (сагиње се и љуби теле, право у њушку).
Животиње: А ми?
П.К.: И ви ћете исто гласати.
Животиње: Шта добијамо од тога.
П.К.: Сено, сламу, сточно, мешано.
Овца: Ја би..
П.К.: Шта би ти?
Овца: Неку функцију, на пример.
П.К.: Коју?
Овца: Ја бих да будем министарка просвете.
П.К.: А, зашто баш министарка?
Овца: Кад могу ови Ваши.
П.К.: Они су људи.
Овца: И ја сам човек. Зар не по некад не кажете, да смо сви овце.
П.К.: Оно јесте, него, то место је већ резервисано.
Овца: Могу ја и нешто друго.
П.К.: На пример, шта?
Овца: да будем министарка културе.
П.К.: Е, о томе већ можемо да размишљамо. То ми још нико није тражио. А, и , нема неке велике одговорности. Нема пара, нема идеја. Народ гладан, тако да, и не размиђшлја о култури. Једино мораш да водиш рачуна да не реагујеш кад те вредјају. Овај свет је безобразан, посебно ови који се баве писањем.
Овца: Новинари?
П.К.: Не новинари. Песници. Ови који пишу сатиру. Међутим, и они су отупавели. Тј. Сатира им више није оштра. Тупо, тако да осетиш само да те боцне, и прође. Мисле да ће у завијају ствари послати неку поруку овом народу. Хм. Оне упорне, ми „купимо“, на ове друге не обраћамо пажњу. Најбитније је да не одговараш на увреде. Ћути и ради свој посао.
Овца: Договорено
(Здраве се и љубе, у уста, три пута, право српски. П.К.: одлази са фарме. Чују се рикање, блејање…)

Дејан Ђорђевић