АУТОРИ

ФБР ФЕЉТОН: У ЗАГРЉАЈУ МИЛОСРДНОГ АНЂЕЛА (8)


Бранко Станић

У ЗАГРЉАЈУ МИЛОСРДНОГ АНЂЕЛА (8)

Невоља нас Срба је што се свакој генерацији догоди нешто што будуће не смеју да забораве. И у тој, све удаљенијој, 1999. години догодило се нешто што исто тако не сме да се заборави, или мора да остане у сећању. Свеједно шта, ал’ изађе на исто. Била је то година, пред само пролеће, када су се на остатак осакаћене и онемоћале Југославије удружено обрушиле највеће силе света. Недељама су систематски са неба истресали на хиљаде тона челика у разним експлозивним облицима. Потресала се Србија и Црна Гора, заједнички, по ко зна који пут.

Управо о томе, шта још не сме да се заборави, говори овај дневник, који није ни писан с намером да буде дневник, већ је настао из сасвим других побуда.

Када је почело бомбардовање моја колегиница слала је поруке са мог рачунара својој сестри, која је са супругом и децом у то време била у Боцвани, на југу Африке. Било су јако забринути због ствари које су нам се дешавале, а удаљеност је још више појачавала њихову бригу. И како колегиница није увек била у могућности да долази и јавља се ја сам повремено почео, иако нисам познавао ни њену сестру, а ни зета, да им пишем шта се дешава у нашем крају, у Србији, у Југославији… Касније сам писао све више и тако су настали ови записи који су заправо сведочанство о „милосрђу“ нових кројача света.

Недеља, 9. мај 1999. године

Дан победе над фашизмом.

Прослављамо ми, прослављају они.

Само не знамо ко су фашисти.

У току протекле ноћи само је Ниш био на мети.

Кина реагује. Прво народ, а онда и званичне власти. Далеко су. Кад је код нас дан код њих ноћ. Не знам колика је временска разлика између Београда и Пекинга. Сутра ћемо чути званичне реакције.

Ових дана читам књигу „Соко Град“ мог пријатеља Миливоја Васиљевића, нашег археолога и историчара. И баш данас у њој прочитах нешто што ме изненади. Фрапантна сличност са овим што нам се сада догађа. Сви знамо оно изанђало, историја се понавља, али баш толико да се понавља то је невероватно.

На Чукур чесми, 1862. турски низами, припадници регуларне војске, убили су српског дечака. Срби су припуцали, а ови узвратили. Сукоб је ескалирао. Турци су бомбардовали Београд пуних пет и по часова. Погинуло је више десетина становника. Ово све знате, а ово што следи сигурно нисте знали.

Велике силе су потом сазвале Конференцију у Калницу. Конференцији су присуствовали, ко би други него Енглеска, Француска, Русија, Аустрија, Пруска и Италија. Наравно, представника из Србије нигде није било иако се тицало њихове коже. Америка се у то време забављала својим грађанским ратом и још ни једном није прешла Атлантик. И опет, ко би други, енглески посланик је водио главну реч. Захтевао је да се Турци не повлаче из Србије, осим из пар градова, иако су они били дужни да давно напусте Србију на што их је обавезивао хатишериф из 1830. године. По том уговору рок за исељавање је био годину дана, па је касније продужен на пет, а Турци се из Србије нису иселили ни до 1862. И да би ствар била комплетна, као и данас, енглески посланик убацује у дневни ред тачку која није ни била предмет разматрања Калнишке конференције а то је захтев да се број војника у Србији ограничи на 12.000.

У односу на време од пре скоро 140 година само су се нешто мало променили актери с обзиром на садашњи распоред снага а све остало је исто.

Не верујем да је Тони Блер икада чуо за овог енглеског посланика, учесника Калнишке конференције, али ген је ген.

Вече прође без узбуне. Прво после 24. марта.

Понедељак, 10. мај 1999. година

Били смо помало изненађени. Ноћ прође без узбуне. Чујемо у вестима да им време нешто није ишло на руку. А јес’ била нека помрчина, а и нешто је заладнило.

Влада НР Кине суспендовала војне везе и дијалог о људским правима са САД, прекидају се консултације у области неширења и контроле наоружања. Масовне протестне демонстрације студената и грађана.

Американци се правдају да их је CIA зајебала. А ми овде чујемо да их је све зезно један шпијун рекавши да се Дирекција робних резерви налази у згради кинеске амбасаде.

Те ноћи на мети им је била зграда Дирекције, изјавио је НАТО на конференцији за штампу

И таман смо се мало опустили и већ помало почели да заборављамо рат кад сирена рикну. Сви се пресекосмо. Зар опет. Било је радно време.

Први напад на Шабац

Уторак, 11. мај 1999. године

Пре нешто више од пола часа, у 14:02, НАТО авиони су испалили прву ракету на Шабац. Мета – касарна у густо насељеном делу града, поред основне школе. Три минута касније испаљена је још једна.

И Шабац је циљ

Претходила је узбуна нешто пре дванаест. На вестима су јавили да је мета Ваљево, чини ми се да рекоше по једанаести пут.

Није прошао ни сат од оглашавања престанка ваздушне опасности кад поново засвираше сирене, а два-три минута касније небом загрмеше авиони, никада тако бучно и ниско, и много. Грми са свих страна, а ништа се не види.

Први напад на касарну у Шапцу

Чу се експлозија из правца Обреновца. Не потраја дуго, а из правцу града груну експлозија. Неко рече да су погодили топлану. Погледах кроз прозор у том правцу. Густ дим се дизао у даљини, десно од топлане. Димњак је стајао на свом месту. Значи није топлана.

Сада сам сазнао да је прва експлозија била у Корману. Опет су гађали антену, тако су мислили. Гађали су је и у току ноћи. Јутрос су је наши минирали, тако сам бар чуо, да не би више била мета, али они у својим мозговима имају зацртано да треба и даље рушити, и оно што не постоји.

Коначно на плећима

Радио Шабац је више пута, око пола три, упозоравао грађане на тренутну опасност и саветовао да остану у склоништима док не чују знак за крај опасности а након саопштења настављао са емитовањем народне музике.

Радио јавља да је оштећена и школа и околне зграде.

НАСТАВИЋЕ СЕ…

ФБР ФЕЉТОН: У ЗАГРЉАЈУ МИЛОСРДНОГ АНЂЕЛА (9)

ФБР ФЕЉТОН: У ЗАГРЉАЈУ МИЛОСРДНОГ АНЂЕЛА (7)

ФБР ФЕЉТОН: У ЗАГРЉАЈУ МИЛОСРДНОГ АНЂЕЛА (6)

ФБР ФЕЉТОН: У ЗАГРЉАЈУ МИЛОСРДНОГ АНЂЕЛА (5)

ФБР ФЕЉТОН:У ЗАГРЉАЈУ МИЛОСРДНОГ АНЂЕЛА (4)

ФБР ФЕЉТОН: У ЗАГРЉАЈУ МИЛОСРДНОГ АНЂЕЛА (3)

ФБР ФЕЉТОН: У ЗАГРЉАЈУ МИЛОСРДНОГ АНЂЕЛА (2)

ФБР ФЕЉТОН: У ЗАГРЉАЈУ МИЛОСРДНОГ АНЂЕЛА (1), пише: Бранко Станић

2 replies »

  1. .
    Поштована редакцијо,

    Насловима у вашем фељтону: У ЗАГРЉАЈУ МИΛОСРΔНОГ АНЂЕΛА – ви ваше читаоце доводите у заблуду.

    Прво… по редним бројевима изтакнутим у насловима – рекло би се да сте до сада објавили 8 (осам) наставака тог фељтона… а чињеница је да 4.(Четвртог) и 6.(Шестог) наставка – НЕМА!

    Међутим, друго… по редним бројевима на крају сваког линка који води до сваког наставка – може да се закључи да сте у непрекинутом низу до сада објавили САМО 6 (шест, а НЕ осам) наставака фељтона У ЗАГРЉАЈУ МИΛОСРΔНОГ АНЂЕΛА – шта је, највероватније, тачно!

    У сваком случају – била Прва или Δруга могућност – ред је да ту ЈЕΔНУ грешку изправите и о томе обавестите своје читаоце… који то, можда, још увек нису приметили. Али, једног дана ће сигурно приметити. И збунити се.

    Поздрав,
    Јов
    .

    Свиђа ми се

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.