ВЕРА

ДРАГОСЛАВ БОКАН: Христос Васкрсе


ВОДИЧ ЗА ЖИВОТ…
Некада давно, пре много година, на много мање насељеној планети него што је ова данас, у сасвим другачијим околностима од оних у којима сада живимо, рађао се, полако (деценијама, вековима, миленијумима) један чудесни идеал

Дивљи и окрутни горштаци су почели да се цивилизују. Ратници без мане и страха, рођени ловци, окретни предатори са челичним оружјем у руци пристали су да се подвргну једном, до тада им непознатом и сасвим страном концепту понашања. Неумољиви закони и нови обичаји су почели да утичу на стварање неког хуманијег система вредности – како кроз одговарајуће васпитање деце, тако и кроз строго дефинисана друштвена правила (која су постављена у циљу заштите слабих и немоћних, свих оних који су пре тога били просто предодређени да буду жртве).

Почело је добровољно ограничавање елементарне „голе силе“ и „закона јачег“. Све то у функцији стварања безбеднијег и неупоредиво племенитијег модела људске заједнице, уоквиреног етичким, естетским и религијским идеалом. Овај идеал је постао Свети грал новопробуђене мушкости, с разлогом поносне на сопствену аристократску суздржаност. „Племенитост обавезује“ (Nobless oblige) је постала лозинка сваког иоле озбиљнијег мушког створа, добровољно оклопљеног непробојном металном одећом, али, не мање, и оваквим ставом према животу.

И без обзира на све псеудоисторијске митове и популарне предрасуде, племенитост је заиста постала друштвена норма најелитнијег ратничког слоја европског средњовековног друштва. Мач прислоњен у грло обореног противника се не зарива обавезно у њега, нити се баца копље у леђа застрашеног непријатеља у бекству. Победа владара у бици често означава и крај рата, јер се, заједно са побеђеним сувереном, аутоматски предавала и његова целокупна војска. Завет верности се често одржавао много дуже него што ми уопште можемо и да замислимо: у много случајева – до смрти (и упркос свим искушењима, претњама и опасностима). Верне жене су чекале, колико год је било потребно, своје одсутне мужеве да се врате из далеких, предугих ратова, а чедне девојке су стрпљиво и спокојно чекале своју судбинску прилику (која се често није ни појављивала). Кумства су трајала вековима, баш као и царства, обичаји, ходочасничке страсти, уметничке фасцинације, естетски и духовни канони свих врста…

Било је то ВРЕМЕ ИДЕАЛА, много више него „време катедрала“. Највиђенији припадници ондашњих елита су, по правилу, веровали у нешто. Увек и безусловно – у Нешто (или Некога). Романтични идеали су били сасвим довољни за функционисање можда и најаристократскије цивилизације свих времена (којој и сами још увек, по календарској инерцији, припадамо). Слобода-по-сваку цену (са њеним страшним, погубним, незалечивим последицама) и опсесивно инсистирање на личном уживању нису успели да потпуно помраче и прекрију неке друге – много отменије, неупоредиво мање себичне идеале.

Данас се све променило. Суштински.

Промењена је целокупна структура владајућег погледа на свет. Све се окренуло наглавачке.

Врлине су постале нешто чим се више нико не поноси (херојство, чедност, пожртвовано родољубље, племенито саосећање, истицање јаловог успеха над смислом, доброта, опраштање), док су најстрашније мане (пожуда, похлепа, хохштаплерај, безочно лагање, прељуба, издаја, бежање од дужности и нехајно одрицање од сваке обавезе према породици и нацији) постале узорне вредности за читаве нараштаје наших излуђених, егоистичних савременика. Највиша вредност је постала она пацовска вештина сналажења, јаднички идеал сваке лоповски мрачне јазбине. И то се онда проширило по свим планетарним угловима и нама познатим ћошковима света око нас: од политичара и бизнисмена, преко уличних и затворских заједница беспризорних, па све до универзитета, наше запарложене и бескрвне уметничке и културне сцене… Од врха до дна влада ова аморална, хајдучка сналажљивост највећег броја утицајних, богатих, моћних и популарних ликова. Ове човеколике сабласти су, по природи ствари, стргле сваки привид смисла и пожртвованости са актуелне сцене наших живота. Без икакве супстанце, без икакве одговорности, без специфичне тежине и осећања за важност дате речи, без гриже савести, без припадништва ма којој (осим стриктно интересној: партијској, мафијашкој, лобистичкој) заједници, без трунке родољубља и човекољубља, ношени искључиво саможивошћу и разбојничким „кодексом“ нескривеног презира према слабијима од себе, ови зверолики примерци наше врсте се својски труде да докажу да човек заиста није настао од Бога (и из раја), већ од бесловесног мајмуна (и из џунгле). Ове аморфне масе костију и мишића с бесмислено набацаним (ко зна одакле извађеним) полуреченицама и најбаналнијим општим местима, те бахато самоуверене кожне вреће за варење и парење представљају савремене, хипердегенерисане наследнике негдашњих европских принчева на челу својих христољубивих ратника (под развијеним крсташ-барјацима), свих наших храбрих, марљивих, стрпљивих, трпељивих и надасве поузданих предака (чврсте кичме и несаломивих карактера).

За њих су лепе жене само „месо“ за иживљавање њихове похоте, људи – обичне фабричке машине и гласачки аутомати, а држава у којој живе – сјајна прилика да се на брзину и не бирајући средства обогате, на рачун свих оних мање покварених и лукавих наиваца које ће, наравно, успут немилосрдно прегазити. Они себи све дозвољавају, вечно незадовољни што немају још више новца, још веће куће, још јаче аутомобиле, још бољи друштвени статус. Њима никада није доста, тим нимфоманима живота који безобзирно троше, усисавају, користе и злоупотребљавају. Немају биће, немају смисао, немају идеале, па зато не могу ничим да се задовоље, испуне и смире. То је и њихово проклетство, ђаволски жиг њихове трагикомичне, проклете судбине.

Данас је православни Васкрс и зато добро размислите о ништавној „вредности“ тог примамљивог живота који је смрт и оног другог, скромнијег и „неуспешнијег“, а који у себе укључује љубав, веру и наду у неки другачији (много бољи, лепши, праведнији и смисленији) свет. Од резултата овог размишљања зависиће и све оно заиста важно што ће вам се дешавати…

Христос васкрсе!

Ваистину васкрсе!

(објављено 14.04.2012. .pressonline.rs)

1 reply »