Љиљана Татић

Масовни генерални штрајк у Словенији – 100.000 радника и порука: „морамо се одупрети мерама које нам уводе ММФ и Европска банка путем наших политичара!“


Јуче се у Словенији одржао масовни раднички протест и генерални штрајк – највећи у историји Словеније – према проценама синдиката у протесту је учествовало преко 100.000 радника. Протести су око подне одржани у свим већим градовима, а највише демонстраната окупило се у Љубљани пред седиштем владе носећи транспаренте против укидања социјалне државе, смањивања плата и трошкова намењених образовању. Уз истакнуте мере такође је најављено смањивање плата и отпуштања у јавном сектору.

Владајућа структура одмах је прибегла класичним оптуживањима радника називајући њихов велики ангажман штетним и непотребним. Коментаришући јучерашњи генерални штрајк, председник парламента, Грегор Вирант, рекао је да је штрајк легитиман, али да је у „садашњем тренутку непотребан јер преговори синдиката, владе и послодаваца о пакету штедње још увек трају“. Такође је додао да би у садашњој тешкој ситуацији било најбоље да се о пакету штедње постигне споразумно решење са синдикатима те да би томе могао да помогне и договор политичких странака.

Наравно, Словенцима је довољно да прочитају изјаве италијанских, шпанских, португалских и других влада па ће видети како им њихова такође сервира карбонску копију једних те истих флоскула о штетности генералног штрајка. Од свих легитимних средстава отпора, генерални штрајк је најснажније оружје у рукама радника било које државе.

Према информацијама СТА (Словенска новинска агенција), радницима у јавном сектору придружили су се и синдикат новинара, али – што је још и важније – неколико синдикалних организација радника у приватном сектору.

Тај детаљ изузетно је битан јер показује солидарност целе радничке класе – није тајна да се масовно протесте, који се одржавају широм Европе, настоји дискредитирати истицањем како се ради о „државним службеницима“.

Фиктивно створени анимозитети између радника у приватном и државном сектору морају бити под сваку цену превазиђени како би се створио конкретан раднички отпор против „нове стварности“ која долази у облику ригорозних мера штедњи, одрицања од тешко стечених радничких права и разбијање социјалне државе.

Свакако је занимљиво споменути како се генералном штрајку придружио и синдикат полиције – председник синдиката словеначких полицајаца Зоран Петрович изјавио је јуче на конференцији за новинаре да је полицијски штрајк заправо протест против владе и није усмерен против грађана. Такође је истакао како познаје полицајце који „због ниских примања морају радити на црно“.

Словеначки синдикалисти су огорчени изјавом премијера Јанеза Јанше који им је дан пре генералног штрајка поручио како „живе на Месецу“ и да његова влада, за разлику од претходних – „неће попустити синдикатима“. Читаоцима из Србије ове изјаве звуче јако познато – актуелни министар привреде Радимир Чачић такође постаје познат по свом неумољивом чврстом ставу према захтевима организованих радника и не срами га се јавно исказати. Но, нису ово ставови специфични ни за Јаншу ни за Чачића, већ су део једног регионалног феномена који се догађа у земљама широм Европе.

Масовни генерални штрајк у Словенији је затворио око 600 школа, дежурне службе реаговале су само на хитне позиве. Штрајк је изазвао и застоје на границама са Хрватском. Синдикати су дозволу за протесте добили у Љубљани, Марибору, Цељу, Копру, Велењу, Новом Месту, Мурској Соботи и Крању. Но забрањени су им протести у Новој Горици и Птују, у којем сутра заседа влада Јанеза Јанше.

Advance.hr