Љиљана Татић

Ако ја ‘одем’, за мном ће и припадници банкарског лобија који су покрали Хрватску!


Одласком на прошлонедељни састанак ‘звиждача’ са председником Јосиповићем, тврдњом да Хрватска никоме не дугује ни куне већ да нас каматаре опљачканим властитим новцем те речима да ће свима заинтересованима показати документе који потврђују те тврдње, загребачки златар Пашк Качинари је поново подигао прашину у јавности.
Познати златар и ‘звиждач’ Младена Бајића, Маријана Ханжековића, Фрању Луковића и Јакша Барбић проглашава одговорним за пљачку Хрватске и непроцесуирање те пљачке, тврди да је Санадер страдао јер се замјерио управо њима и наглашава да је рат договорен како би банкари и техноменаџери опљачкали све што вреди.
Аутор: Дамир Крамарић
ИНТЕРВЈУ: Пашк Качинари
Његове речи, по обичају, није пренео нити један већи медиј, но и текст на порталу Дневно био је довољан да се лавина знатижеље покрене. С познатим загребачким златаром, дионичари Загребачке банке и динамитни ‘звиждача’ недељу дана касније разговарали смо у његову луксузно уређеном канцеларији изнад златарске радње у Јуришићевој 1, где нам је из фиоке сваки час вадио документе које годинама скупља, а који потврђују одговоре на питања на која већина хрватских предузетника не би хтјела да одговори.
Ваша тврдња да Хрватска никоме не дугује ни куне, већ да је лопови каматаре украденим новцем, изазвала је доста пажње.Можете ли ту тезу појаснити?

– Већ 11 година истражујем начин на који су ‘приватизоване’ хрватске банке и хрватска предузећа. За то време прикупио сам целовиту документацију из које се види да је Хрватска доиста покрадена за око 47, 5 милијарди евра колико отприлике износи хрватски дуг, што значи да Хрватска никоме не дугује ништа.Хрватска се почела пљачкати још 1976. године, када су појединци основали банке у иностранству како би тамо, уместо у Народну банку Југославије, могли похрањивати девизе. Загребачка банка тада је такође основала кћери банке (ЛХБ Интернатионал Ханделсбанк АГ Франкфурт; Банкуе Францо Иугославие, Парис; Адриа Банк АГ, Виен; Англо Иугослав Лтд., Лондон; Тхе Девелопмент Банк оф Замбиа, Лусака) изван Хрватске, уз помоћ којих су касније покрали Загребачку банку и предузећа која су основала ту банку. Након што су овладали Загребачком банком противзаконито су изменили власничку структуру брисањем из књиге дионичара деонице правих власника банке, и то њих преко хиљаду и двије стотине. Људи који су незаконито преузели Загребачку банку опљачкали су и Град Загреб. Та пљачка још траје.Сада краду документе како би сакрили траг пљачке. Поседујем документацију о томе. Покраден је и спис који је држала Нинослава Зековић, која је задужена за имовину Града Загреба. Пред Градским уредом за имовинско-правне послове сам покренуо поступак указавши на чињенице да је Град Загреб темељни оснивач Загребачке банке, јер је оснивач Градске Штедионице од 1914. год., па самим тим Граду припадају деонице ЗАБЕ. То је пријављено и ДОРХ-у, но они шуте. Кривичну пријаву против тада челних људи ЗАБЕ Иве Ханжековић – Живковић, Маријана Ханжековића, Јакше Барбића, Фрање Луковића и других поднео сам 6. маја 2008. због злоупотребе положаја и овлашћења. Та пријава од тада стоји у УСКОК-у, а иста нити је одбачена нити се по њој ради, што је доказ да је заштитник свеукупног криминала у Хрватској управо Младен Бајић, заједно са Динком Цвитаном.

Говорите ли о случају у којем је суд пресудио да је Загребачка банка у власништву државе Србије, да би се ДОРХ, супротно свакој логици и здравом разуму, касније жалио на ту пресуду?

– Тачно. Причамо, дакле, о држави која ће ући у ЕУ, а у којој се догађају овакви скандали. На пример суткиња Општинског грађанског суда у Загребу Амира Хаџић пресудила је да је Република Хрватска сувласник ЗАБЕ, а све на основу документације коју је имала у спису. Међутим ДОРХ противно својој основној задаћи да заступа интересе Републике Хрватске, против споменуте пресуде улаже жалбу и тиме штети националним и државним интересима Републике Хрватске, а што је доказ да Хрватском не влада правна држава и независност судства, већ банкарски лоби на челу којег су Фрањо Луковић , Маријан Ханжековић, Јакша Барбић и људи који су покрали 1300 предузећа која су била оснивачи Загребачке банке, но којима су деонице украдене. Како? Они су били челни људи у тим предузећима и они су прикрили деонице. Зато говорим да се Хрватска каматари новцем који је украден и који се сада налази у Деутсцхе банк труст у Албаниан стреет у Нев Иорку. Та је банка куповала деонице Загребачке банке за некога одавде, а све то имам документовано.

Ко спречава распетљавање тог случаја?

– Када се неко у Хрватској почне распитивати о томе, онда се појављује Фрањо Луковић, председник Управе Загребачке банке, с најавом да ће купити државне обвезнице које се продају по енормној цени. На тај начин он контролише и држи у шаци хрватску државу. Имам овде потписе људи који су тражили рашчишћавање те ситуације. То је Стјепан Месић који је то чинио континуирано од 2002. године, то је Лука Бебић, а то је и Иво Санадер. Он је настрадао управо зато јер је тражио да се испита криминал у Загребачкој банци и зато се тако замерио Фрањи Луковићу и људима који су опљачкали Хрватску. Не кажем да Санадер нема учешћа у пљачки, јер то нисам истраживао. Но документи које посједујем потврђују да је у два наврата 2004. године послао ДОРХ-у и на друге адресе захтев да се испитају незаконитости у Загребачкој банци и да се покрену кривични поступци против појединих радника ЗАБЕ, но нико није реаговао. Санадер је због тога постао сметња.

Зашто хрватска јавност о томе врло мало зна?

– Банкари су закупили медијске просторе, па су грађани који плаћају РТВ претплату осуђени на оно што им се сервира. А сервира им се ЗАБА 90 секунди. Загребачка банка је закупила медијски простор, вероватно уз помоћ адвоката Ханжековића који уједно над хиљадама грађана покреће извршења ради неплаћања ХРТ претплате. Због те силне неправде хрватски грађани не могу чути истину на јавној телевизи која се тиче ЗАБЕ и криминалних радњи унутар банкарског лобија. Овде живим од 1959. године па све то схватам и видим јер гледам с друге позиције – помало са стране.Хрватском је грађанину најтеже јер се почео разочаравати у нацију иу домољубље. Када буде прогледао, бојим се да ће бити касно, јер ја и мени слични не могу допрети до медијског простора на ХРТ-у.

Колико дуго већ упозоравате на мутне радње око приватизације Загребачке и осталих банака?

– Једанаест година то истражујем, а први је о томе писао Гордан Малић у Глобусу, но он је тада био спријечен да напише објективан текст. У то време био сам у Италији и предавао папире у Уницредиту. Загребачка банка није у власништву Уницредита. Јер да јесте, онда би Уницредито дао гаранцију за ЗАБУ да подупре градњу аутопута у Црној Гори. С обзиром да нису могли дати ту гаранцију те да Јадранка Косор такође није пристала дати гаранцију, пропао је посао од три милијарде, а што нико у медијима до данас не проблематизира.

Да ли је могуће данас поништити конверзију и приватизацију Загребачке банке као и 95 посто противзаконито приватизираних хрватских фирми? Како би се то могло учинити?

– Наравно да је могуће, али уз одговорно и савјесно власт и владавину права, која неће штитити банкарски лоби и водити се циљевима интересних група. Важно је отворити медије јер медијски простор не сме бити блокиран због истине и људи који желе овом друштву добро.

Зашто главни државни одвјетник, према вашем мишљењу, штити претворбени пљачку? Има ли и он своје прсте у томе?

– Младен Бајић има све полуге којима може разрешити криминал, а ја и други који имамо документацију и желимо припомоћи смо маргинализовани. У више наврата лично сам и преко адвоката подносио пријаве Државном тужилаштву, но на жалост по њима није поступано. На Општинском државном тужилаштву у Загребу, у предмету К-ДО-2303/04 који је адактиран још 8. јуна 2004. године, у њега и надаље улажу све новопристигле кривичне пријаве у вези са Загребачком банком дд, те се не доносе никакве одлуке тужилаштва које је то тело дужно да донесе, већ се по предметима не ради ништа. Кривична пријава против Фрање Луковића, Јакше Барбића, Иве Ханжековић – Живковић, Игора Тепшић и других због више кривичних дјела поднесена је 6. маја 2008. године, а заведена је у УСКОК-овом предмету под пословним бројем УКР-759/08, да би из потпуно непознатих разлога 15. маја 2008. предмет био уступљен Жупанијском државном тужилаштву у Осијеку под пословним бројем КР-ДО-326/08, ау којем до данас није ништа учињено упркос многобројним пожурнице и тражењима. Општинско државно тужилаштво у Загребу, у предмету КР-ДО-909/09, поводом пријаве да је пронађена неукњижена имовина Републике Србије, односно да је противправно присвојена имовина Републике Србије у капитал Загребачке банке дд приликом усклађивања банке из друштвеног власништва у акционарско друштво, до данас није учињено ништа! Сами онда закључите каква је улога Бајића у свему томе! Морам овде да истакнем да сам њему лично достављао пожурнице и молбе да се по тим предметима ради, но он очито не мисли да су ти предмети важни или из неких других побуда ништа не чини.

Због чега Бајића онда подржавају баш све политичке опције?

– Зато што он подржава све опције и штити их, јер је очито особа која се не жели ухватити у коштац са спорним ситуацијама. Чини ми се да једино Ранко Остојић иде на све опције и треба га пустити да ради. Полиција је тражила од Државног одвјетништва да им одобри да иду истраживати пронађену имовину Загребачке банке, но ДОРХ није дао сагласност. Ништа се не може радити без сагласности Младена Бајића. Након свега, питам се штити ли га банкарски лоби.

Штити ли банкарски лоби и Иву Јосиповића?

– Њега не штити јер им је он главна сметња. Јосиповић је иницирао доношење промена Устава које не иду на руку банкарском лобију.Донео је Закон о незастаријевању кривичних дјела из конверзије и приватизације те о одузимању незаконито стечене имовине. Због тога је постао сметња том лобију. Присјетит ћу вас на телевизијску емисију у којој су се оштро сукобили Јосиповић и Ханжековић, ау којој је на видело изашло да управо Јосиповић жели проблематизирати крупни криминал и незастаријевање истог, док се Ханжековић томе оштро противио.

Каква је у свему томе улога гувернера Рохатинског?

– Мислим да је под снажним утицајем банкарског лобија који влада Хрватском те да је Хрватску народну банку претворио у институцију која не извршава своје законске овласти. То говорим зато јер о томе посједујем документе, а тичу се управо ХНБ-а који није извршио надзор над Загребачком банком иако је то од њега тражено. Кад су почетком деведесетих штампани први хрватски динари, нису довезени и депоновани у Хрватску народну банку, већ у Загребачку банку. Хрватска народна банка није се ни раздужила код Југославије с југо динарима, због чега није тешко закључити да је банкарски лоби Југославије, односно југо-техно менаџерски слој, заједно с хрватским техно менаџерима итекако умешан у бројне криминалне радње.

Тврдите да су рат изазвали банкари и технократе како би могли опљачкати бившу друштвену имовину. Можете ли ту тврдњу растумачити?

– Познато је да је Тито хтео да направи радничко дионичарство, но то није свидело Русима, због чега је направио компромис па је дао фабрике радницима. А то што они нису знали то да искористе, већ су усмерени у национализам, друго је питање. Циљано усмеравање на национализам почело је још 1981. године. Велик наталитет Албанаца сметао је неком и неко је то искористио као повод за договорени рат иза којег се догодила пљачка друштвеног богатства о којој говорим. Ни многи Албанци нису свесни да и међу њима има учесника у овој договореној пљачки. До данас нису рашчишћени сви рачуни. Југобанка је нестала у читавој Југославији и ван Европе постоји само једно њено седиште које се налази у Њу Иорку, где је према проценама скривено четири милијарде долара. Рат су, дакле, изазвале техноменаџерске структуре. Јер није једнако водити политику или бити навођен да водиш такву политику. Жалосно је да су људи који су крварили и патили данас опљачкани и обесправљени.

Шта сте ви све, у кратким цртама, пронашли истражујући криминал око Загребачке банке?

– Открио сам да хрватске банке нису унијеле своје некретнине у оснивачки капитал и приказале то да не би увукли државу у власничку структуру. То је најважније откриће, а мислим да су то направиле све банке у Југославији. Друго, кад су усклађивали банке, нису унели допуну оснивачког капитала коју су требали пријавити Трговачком суду. У Хрватској је осим Загребачке банке на тај начин покрадена и Плива, Т-мобиле, Творнице духана, јер су они седели у повезаним друштвима. Загребачка банка, осим тога, има власништво над зградама и становима који су имали хипотеке од Градске штедионице до 1958. године, али је Сабор 2008. године донео одлуку да све то не постоји и да се брише …

Какав је конкретно ваш интерес око ЗАБЕ?

– Акционар сам којему нису дали припадајуће дионице већ су их уништили, а ја сам им ушао у траг кроз целовиту документацију коју поседујем и која је доказ да ми дугују преко стотину милиона евра.Питање налазнине тих дионица се тиче и Србије и Косова, но највише Хрватске и Града Загреба. Хрватска с том налазнином и процесуирањем те налазнине долази до ситуације да више није дужна никоме ништа! Али Хрватска се још краде. То вам је као кад неко провали у огроман простор па му треба дуго времена да све украде. Плен се још увек износи ван.

Хоћете ли остати активни у политици те како објашњавате слаб резултат Савеза за промене на протеклим изборима?

– Маринко Филиповић, који познаје Ивана Пернара, замолио ме да се укључим у Савез за промене. У последње три недеље кампање укључио сам се испред националних мањина. На моју одлуку утицало је и то што је у Италији пао Берлускони, који је био спољни чеп који није дозвољавао рашчишћавање криминала, око Загребачке банке, док је унутрашњи чеп сво време Младен Бајић.Кад га хрватски народ смијени, криминал ће се моћи истражити и тада ће се видети да Хрватска никоме ништа не дугује. Спреман сам одговарати ако ми нетко докаже супротно. Подастријет ћу документе који то доказују. Кроз политику ћу покушати изнедрити ове интересе.

Зашто вас, Ивана Пернара, Сулејмана Табаковића, професора Славка Кулића, као и све остале који говоре о погрешној монетарној политици и великој банкарској пљачки, медији баш и не воле?

– Банкарски лоби контролише медије јер се боји револта и бунта народа. Зато сваку од поменутих особа покушавају у јавности да дискредитујемо и према сваком деструктивно делују. Према Пернар су наступили врло агресивно. Мени не могу ништа јер са 62 године ис искуством које имам у трговини, банкарству и економији, не насједају на провокације и не обазирем се на дискредитације.

Је ли могуће без подршке медија преокренути ствари у Хрватској?

– Није могуће јер су синдикати као и бранитељска удружења разједињени. Спремам се, стога, назвати Нинослава Павића, власника Европа пресс холдинга и питати га хоће ли отварати праве теме, а притом мислим хоће ли отворити простор у којем ће се чути и друга страна која ће прозвати криминал и криминалце.

Је ли опасно говорити то што ви говорите, односно упирати прстом у људе у које ви упирете?

– Наравно да је опасно. Али говорити истину или оговарати некога није једно те исто. Вјерник сам (римокатолик) и ради истине сам спреман и умрети. Но, за оне који би евентуално наручили моју ликвидацију, такав расплет не би био добар. Зна се ко би имао прсте у томе …

На шта сте мислили када сте рекли да постоји списак оних који требају ‘отићи’ ако ви ‘одете’?

– Неће ваљда морати ‘отићи’ овај што чисти улицу, ако ја ‘одем’.Знам ко стоји иза свега и ко је имао прсте у крађи коју желим расветлити јер је свако оставио свој отисак у томе. Адвокат Маријан Ханжековић је оставио отисак, његова бивша супруга Ива Ханжековић – Живковић је оставила отисак, академик Јакша Барбић је оставио отисак, Фрањо Луковић такође. Нисам напао Цркву ни Хрватску, већ људе који су украли. Да сам Хрват ис оваквом главом и са својим ставом, то бих решио у року од две недеље. Онда не бих био етикетиран. За све што говорим имам аргументе и писане документе. Ако кажем да је Санадер тражио да се рашчисти питање Загребачке банке, онда значи да имам аргументе за ту тврдњу. Је ли он играо двоструку игру, то не знам, али знам да се други пут сукобио са Луковићем када га је током 2008. године позвао да смањи камату, као и када је запретио да ће у супротном у Загребачку банку послати инспекцију. Имам разлога да верујем да га је то стајало политичке каријере. Уверен сам да је прогон против њега иницирао банкарски лоби. Није исто да ли је неко украо 10.000.000 или 47 милијарди. Питам вас, стога, што је ту већи проблем и кога би прво требало истражити?

Ко стоји иза вас, односно ко вас подржава и штити, када се усуђујете да овакве ствари јавно говорити?

– Штити ме најпре Бог, а има и других који ме штите. Било би сулудо када бих јавно рекао ко ме све штити. За мене се зна да нисам лопов нити преварант, да сам предузетник и занатлија од 1972.године, да имам 62 године, да сам тврдоглав и да се не бојим рећи истину. Али кад нешто причам, увек за то имам аргументе. Свестан сам да чињенице које износим отварају многе проблеме. Но Хрватска се мора суочити с истином, а ова истина ће многе заболети.

дневно