АУТОРИ

РАЗГОВОР: Драган Симовић – Реч о Песми Природе и Човека (интервју- фбр редакција)


Нова књига „ПОЋИ ЋУ ДА НАЂЕМ ЗЕМЉУ СВЕТИХ ПРЕДАКА“ нашег најчитанијег аутора књижевника Драгана Симовића је уникатно издавачко дело аутора Симовића и СРБског ФБРепортера…

За почетак овог разговора прочитајте део из предговора књизи:

************

Кад Пева слово – Песник се у Знано пресијава

Љубав је покренула Унутрашње биће Песника и он се записао, од Праискона свет у себи и око себе, да сваки раб Божији разуме. Чистота осећаја овог Песника на необично пријатан и топао начин долази са сваким изговореним, записаним и непрочитаним словом, и нежно и питомо распростире бићем и Свеколиком Васељеном! Јасно испреплетана музика Душе и дух Сопства са жељом да Свест о пореклу коју поседује преда свима и тако је утисне у вољено Србство записано за свагда, за оне пре, ове сада и оне који ће доћи!

Овај наш Песник, онострани, овдашњи, јединствено Стваралачко биће, Човек Србства – објавио је више од тридесет књига, и може са задовољством рећи да је обавио свој овоземни задатак, записан пре рођења у књигу Постојања. Радосно, он не пева зарад света, већ пева у славу Божанског Бића и Битија!

………………………

На радост и у здрављу корачали овим Писменом које је испред вас поштовани љубитељи лепе писане речи. Када стигнете до последње странице немојте се забринути што нема више речи, то се јасност и чистота душе Песника у вас Преселила…

***********

Поштовани Песниче, одакле потиче Твоје физичко биће, да ли си истраживао своје Корене…

* Рођен сам, као првенац у родитеља, 5. ледног, илити јануара, 1949. године, од оца Милете и мајке Станке, девојачко Тановић, на Звездари, у Београду. Моји су старином Горштаци, Херцеговци, који су се преко Требиња, Дурмитора и Оногошта, а то је данас Никшић, доселили у Ужичку нахију. Наше старије презиме, до пре стопедесет година, јесте Врањеш. Још је и мој прадеда имао два презимена Симовић Врањеш.

Симовићи смо по мојему чукундеди Симу Перуновом Врањешу, великом ратнику, који је по пропасти Устанка у Херцеговини прешао у Црну Гору, а из Црне је Горе, будући да је наступила гладна година у братској нам држави, са осталим ратницима Херцеговцима, исељен у Ужичку Црну Гору, према договору Књаза Николе и Краља Милана. 

Још од ране младости сам почео да истражујем своје корене. И, могу рећи, да сам доста тога открио и сазнао о својим Прецима. Ми припадамо великом племену Врањих Срба, оних Срба који су пре дванаест векова кренули из Срберије илити из Србистана, преко Персије и Русије, да би се негде у једанаестом веку обрели на овим балканским просторима.

Врањи Срби значи Црни Срби...

* Заиста, моји Преци, моји саплеменици савременици, па и ја, дакле, сви ми личимо на Северне Индусе Аријевце. Горштачке црте, орловски нос, високо чело, издужен врат, а витак стас. Моји ми индијски пријатељи кажу, да су менгде другде срели, поверовали би да сам њихов, да сам рођен негде подно Хималаја!

Поезија је по свему што си до сада записао – Твоја судбина...

* Поезија и Језик. Још сам од детета почео, на свој детињи начин, да истражујем језик. Да размишљам о речима, да их ослушкујем. Да повезујем сличне и сродне речи, да их упоређујем по звучности, по смислу.

Речи су за дете звучне живе слике 

* Свака је реч за мене била и остала слика. Детињство сам проживео у брдима између Златибора и Јавора, на водопадима, буковима и слаповима Великог Рзава.

Природу сам одувек волео. Не само да сам је волео, ја сам одувек био једно једнијато са Природом.

Песник и Природа у теби се допуњују, преплићу и заједно дишу…

* То је отуда што су у мојему племену, у мојој породици, одувек биле присутне обе вере, стара и нова. Стара Словенска вера, прожета са Новом Хришћанском вером!

Никада се те две вере, у мојему племену, нису међусобно потирале. Обе су се стопиле и срасле у Право Славље, Словенско Право Славље. Наша је крсна слава Савиндан, Свети Сава. То је крсна слава оних Срба који су се последњи покрстили.

Леп спој: Вера, Свети Сава и Природа…

* Драго ми је што је Свети Сава наш заштитник, зато што је веома љубио србски језик! Протерао је грчке калуђере из Србије, и увео србски језик у Цркву!

Стара Словенска Вера јесте Вера Природе. А Вера Природе јесте чиста поезија, праискона поезија. Природу сам одувек појимао и доживљавао као Велику Мајку. Онако како су је појимали и схватали наши Велики Преци. И дан-дањи, Природа је за мене Велики Зелени Храм!

Чудесно је то са којом љубављу у песмама говорите о речима, о србском језику уопште…

* Србски је, уистини, Пра Језик, из којега су произишли сви ини језици. Језик у којему је свака реч звучна жива слика, праслика! Србски је изравно повезан са Акашом илити Пољем Беле Сварге. А то значи да је Србски језик којим су говорили Богови, песнички речено.

Свака Реч Србског Језика има тако чудесне трептаје и титраје, да тренутачно допире и до најудаљенијег звезданог јата. Свака Србска Реч има и исцељујуће дејство! Наравно, искључујем оне скаредне речи које су ушле у Србски Језик, а уопште нису Србске!

Ако било коју Реч изговоримо тихо или у себи више пута, ако је уједначемо понављамо у срцу, она ће имати исцељујуће дејство.

Ако ставимо длан на болно место, и у себи, у срцу својему, певушимо и треперимо Реч, после кратког времена осетићемо да је бол уминуо, да смо исцељени.

Свака је Праизворна Србска Реч, уистини, Божанска Мантра, како би рекли хималајски мудраци.

Срби радије уче стране језике, многи на жалост не знају основе србског језика, не знају ћирилицу…

* Већина Срба и нема ту Свест, да је, заиста, благослов Божји што су на рођењу добили на дар један Свети Језик. Кад говориш Србски, онда те разумеју и схватају и бића из Духовних Светова. Зато је страшна србска клетва!

На другим језицима, можеш да кунеш докле хоћеш и ништа се неће догодити, али на Србском, ако само једном изговориш клетву, она допире и до најудаљенијих звезданих јата,и отуда се враћа као судбина!

Остаје нада да ће се некада и научници у области језика бавити духовним богатством и свима показати вредност србског језика…

* Србски Језик има дванаест ступњева, илити нивоа, значења и дејства. Седам ступњева у овостраном, и пет у оностраном, у заумном, у Духовном свету. Наука о језику не долази до тих познања. Верујем да ћу будућности једна духовна лингвистика доћи до тих открића.

Гете је рекао да је једино Поезија чиста Уметност! Она је посебан дар Човека, а твоја је израз великог посвећеника и зналца Речи…

* Поезија је чудо од лепоте и дивоте Србскога Језика!

Свака Реч у поезији има енергетску и нумеролошку вредност стотине речи у уметничкој прози! Снага Поезије није у реченом, већ је снага у ономе иза, тамо негде иза, што није речено, а наслућује се! Песника не чини Песником оно шта, већ како! Поезија није оно што се пева, већ како се пева!

Поезија се не може научити!

Постоје школе и академије за све уметности, само нигде у свету нема ни школе ни академије за песнике!

Гете је рекао да је једино Поезија чиста Уметност! Све друге уметности јесу опонашање Поезије.

Ипак се Поезија данас мало или уопште не чита, некада је заиста било другачије, шта је по твом мишљењу разлог томе…

* Зато што је лако поробити ум човека који не чита Поезију. До тог познања је, међу првима, дошао Мигел Де Унамуњо, велики кастиљански песник и философ.

Велики Брат никада не може да пороби ум човека који чита Поезију! Постоји одговорна и озбиљна духовна наука која је дошла до тих познања. Деценијама је вођена једна прљава, перфидна пропаганда против Песништва, да би се народ одвојио од Поезије, а онда лагано, у ходу, поробио!

Свети владика Николај је рекао да су песници – првосвештеници, чега се боје ови зли господари…

* Поезија је Божанска Мантра. Ако читаш Поезију, ти си онда под заштитом Виших Духовних Бића, и на тебе тада не утичу мантре од Господара овога света! Нема случаја, ни у овоме свету, нити у иним световима! Све што се чини, чини се са неким вишим смислом. А тај виши смисао не могу да докуче они који нечитају Велике Песнике. Све свете књиге писане су у стиху. Све је то Поезија који су Божански Песници стварали. Зато је и Владика Николај Велимировић рекао, да су ми песници – првосвештеници!

И тако Песници једног дана почну да живе своје Певање…

* Ја сам сада дошао до познања да живим своје Певање, своју Поезију. Нису ми више важне књиге које сам објавио. То више и нису моје књиге! То сам предао Роду и Племену. Моје су само оне књиге које се у овоме часу рађају. А када се роде, и њих ћу предати Роду и Племену.

Поезија је за мене Вера.

Поезија је за мене философски поглед на свет.

Поезија је за мене поетика живота иживљења.

Поезија је за мене Смисао у свету бесмисла!

Све сам рекао!

Шта је за тебе Песника Пријатељство…

* За мене је Пријатељство Божја Заједница! А то значи, да ја пријатељима никада ништа не замерам, шта год ми учинили из Љубави! Просто обожавам сваког Пробуђеног и Освешћеног Србина, сваку Пробуђену и Освешћену Србкињу! Мало нас је у овоме свету Опсене и Омаје, па се стога морамо чувати узајамно! Онако како се чувају Ратници Светлости!

За крај овог разговора порука Песника који пише душом, срцем и речима Срба са свих простора и из многима непознатог времена…

* Моја поетика јесте поетика Песника из неких других светова и пространства. Ја нисам ни Човек ни Песник западног света. Ја сам више Биће и Битије Северо-Истока, а то је Стриборија, Хипербореја! Моје је као Песнику, да сведочим. По древном учењу Ведских Белих Срба, велик је грех сакрити и прикрити знање које си Одозго примио. Знање се мора предавати! Отуда србска реч ПРЕДАЊЕ за Традицију! Ја предајем и Роду на Земљи, и Роду у Небесима!

Књига: ПОЋИ ЋУ ДА НАЂЕМ ЗЕМЉУ СВЕТИХ ПРЕДАКА нашег најчитанијег аутора, књижевника Драгана Симовића, је уникатно издавачко дело аутора Симовића и СРБског ФБРепортера… 

ЗА ЈЕДНОСТАВНО УПУТСТВО (У СЛИЦИ И РЕЧИ) КАКО ДА НАРУЧИТЕ КЊИГУ- КЛИКНИТЕ НА ОВАЈ ТЕКСТ. НАВЕДЕНА ЦЕНА У ДОЛАРИМА ЗА КУПЦЕ ИЗ ЕВРОПЕ СЕ АУТОМАТСКИ КОНВЕРТУЈЕ У ЕВРЕ(9.85 + ПОШТАРИНА)

Support independent publishing: Buy this book on Lulu.(ЛИНК ЗА КЊИГУ)

ФБР РЕДАКЦИЈА…