АУТОРИ

ФБР ФЕЉТОН: У ЗАГРЉАЈУ МИЛОСРДНОГ АНЂЕЛА (10)


Бранко Станић

У ЗАГРЉАЈУ МИЛОСРДНОГ АНЂЕЛА (10)

Невоља нас Срба је што се свакој генерацији догоди нешто што будуће не смеју да забораве. И у тој, све удаљенијој, 1999. години догодило се нешто што исто тако не сме да се заборави, или мора да остане у сећању. Свеједно шта, ал’ изађе на исто. Била је то година, пред само пролеће, када су се на остатак осакаћене и онемоћале Југославије удружено обрушиле највеће силе света. Недељама су систематски са неба истресали на хиљаде тона челика у разним експлозивним облицима. Потресала се Србија и Црна Гора, заједнички, по ко зна који пут.

Управо о томе, шта још не сме да се заборави, говори овај дневник, који није ни писан с намером да буде дневник, већ је настао из сасвим других побуда.

Када је почело бомбардовање моја колегиница слала је поруке са мог рачунара својој сестри, која је са супругом и децом у то време била у Боцвани, на југу Африке. Било су јако забринути због ствари које су нам се дешавале, а удаљеност је још више појачавала њихову бригу. И како колегиница није увек била у могућности да долази и јавља се ја сам повремено почео, иако нисам познавао ни њену сестру, а ни зета, да им пишем шта се дешава у нашем крају, у Србији, у Југославији… Касније сам писао све више и тако су настали ови записи који су заправо сведочанство о „милосрђу“ нових кројача света.

Социјална страна агресије

Четвртак вече, 13. мај 1999. године

Први пут, после 50 и више дана, мислим да сам и ја видео авион. Прешао је небом као светла тачка и нестао. А изгледа да сам први пут видео и рушење томахавка. Нешто је плануло као велика лопта у мноштву малих лоптица.

А моје комшинице су већале да ли то из правца Цера сева или су то експлозије пројектила. Данас су у вестима јавили да ће бити погоршање времена, па просто не могу да не поверују нашим средствима информисања. Биће ипак да то сева. Али ово нешто много сева и све из истог правца. Раније нису била оваква севања, а и ведро је небо, где тад сева. Ипак су то експлозије, закључиле су коначно комшинице.

Ова НАТО агресија има и једну социјалну димензију. Много се више дружимо. Ја се са мојим комшиницама и комшијама сада испричам више за једно вече него раније годинама. Када ми је увече у стану досадно сиђем доле. Увек неког има. У улазу или испред улаза. По склоништима не чуче много.

Прво вече у подруму, станари зграде из Сремске 4, у Шапцу

Неста светла у суседном кварту. У нашем и даље сија. Улична светла се данима уопште и не укључују. Да нису опет бачене оне графитне бомбе? Још неки делови у Шапцу немају струју, а нема ни у селима, чујемо телефоном.

На радију јављају да су поново бачене графитне бомбе и да су многи делови Србије без струје. А таман се била стабилизовала.

Ови наши електричари су сада изгледа добро реаговали. У мом кварту уопште није било прекида. Нас само први пут изненаде, а онда ми њих изненадимо. Не дамо се баш тако лако.

Исто вече, исти подрум

Петак, 14. мај 1999. године

Јуче сам погрешио. У среду су биле су четири узбуне, а не три. Заборавио сам за прву, око 11 часова. А јуче су биле три. Досад их је било близу стотину.

Јутрос у вестима јавише да су над Шапцем срушена два крстарећа пројектила. Сигурно је синоћ она пламена лопта била погођени пројектил.

А прошле недеље Шапчани су псовали оног брадоњу са „Пинка“. Ја не знам шта је он тамо, али неки причају да је власник те ТВ куће, али знам да води емисије политичке садржине. Ја га нисам слушао, али сам чуо од других да саветује Београђане да кад почне ваздушна опасност да пакују кофере и драгоцености, и с децом право у Шабац. Тамо је, каже, најсигурније, некакво свето место.

– Ау лудака, избаксузираће нас, сигурно смо ми следећа мета – чуо сам од многих Шапчана.

И начеше нас, у уторак 11. маја 1999. године.

Руска дипломатија нешто сплашњава и све се више баве сама собом. Прву пукотину сам приметио кад је Черномирдин изјавио у Бону да се преговори настављају следеће недеље, а била је средина недеље.

Кинези ни сами не знају шта хоће. Нешто су се као ражестили па час траже јавну осуду напада на њихову амбасаду, а час одустају.

А када се и они издувају онда ћемо остати сами на овој планети да спасемо свет од новог устројства.

Сада су нам најпоузданији пророци и видовњаци. Шта дипломатија и политичари могу то смо видели. А шта каже једна Италијанка, астролог, читамо ових дана. Текст је на осам страна. Ево неких краћих извода:

Албанија охрабрена подршком Америке напаст ће Југославију. Албанци широм Србије правит ће диверзантске акције по градовима. Тако ће на видело избити право лице Албаније и Шиптара…

Отворит ће се велико ратиште на Балкану. До краја године проширит ће се на Македонију и на борбе у Егејском мору (Грчка – Турска). Доћи ће до распада Уједињених Нација и НАТО-а и стварања два нова блока. Поделе су сасвим другачије него што је био други светски рат. Доћи ће до поделе међу народима у целом свету…

Ова збивања у Југославији, касније, бити ће разлог грађанског рата у Америци. Мало ће европских држава бити на страни Америке. Неке државе, као Француска и Италија, касније ће видети да су веома искориштене и окренути леђа Клинтону и Америци…

Стратешки циљеви

А шта пише ПОЛИТИКА:

После разговора са Жак Шираком у Москви о Космету

ПОЛИТИЧКО РЕШЕЊЕ МОГУЋНО У НАЈСКОРИЈЕ ВРЕМЕ

Француски председник „мало боље схватио шта се у самој ствари догађа и шта је даље неопходно чинити“ – изјавио специјални представник Бориса Јелцина.

Ђијанг Цемин оштро критиковао НАТО и САД

Кинески председник осудио западну алијансу за „хегемонизам“ и „бесно и разуздано бомбардовање Југославије“ и поновио да сваки план за политичко решење на Космету мора да има сагласност суверене СРЈ.

Поново отворено питање бројне турске националне мањине у Бугарској

КЕНАН ТРАЖИ АУТОНОМИЈУ ЗА ТУРКЕ

Лидер забрањене партије која окупља припаднике турске националне мањине у Бугарској Адем Кенан затражио је да Бугарска обезбеди аутономију за 800.000 Турака у тој земљи.

Ја сам био у Бугарској пре две-три године и један Бугарин ми је причао:

– Оно што су за вас Шиптари, то су нас Турци.

Они Турке називају Мухамеданцима или Бугарима мухамеданске вероисповести, и по њему тада их је било 300.000.

Тако је то у данашњој ПОЛИТИЦИ, осим оног мог боравка у Бугарској.

Мило Ђукановић и Зоран Ђинђић посетили Немачку. Дигла се велика прашина око тога на нашим медијима.

Последње вести:

У понедељак, 17.05.1999, у Београд стижу путнички авиони Луфтханзе, тако нам јављају телефоном из средишта Европе.

Пре један и по час је почела ваздушна опасност, прва данас.

Мирно је. Нисам слушао вести на шта се окомила НАТО авијација, али у овом тренутку радио Београд емитује стару народну музику уз шаљиве скечеве.

Сада је тачно 13 часова и 32 минута.