ДЕШАВА СЕ...

Вила са Кошара – Невен Милаковић


Вила са Кошара

 Крвав мјесец врх Кошара,

Гробнице га србске скриле,

Језним ехом мрак дамара

… И јецајем горске виле.

Смртним ропцем шума збори:

Вратите се браћо мила,

Зар вам мушки рс не кори

посестрима ваша вила!?

Одсјекли јој, пси, увојке,

Сустигла је мрска хајка,

Ал` се неда зор ђевојка,

Нагоркиња наша, мајка.

Но крстаче ове стражи

И аманет витезова,

Јуначке им ране блажи

Старом пјесмом са Косова.

Тихо тужи и запјева,

Неневикла на окове,

К`о Косовка, негда, дјева,

Мртву браћу пјесмом зове.

Вратите се соколови,

Вратите се мени амо,

Траже од нас прађедови,

Да душмане ишћерамо.

Дижите се див јунаци,

Почивати не смијете,

Треба јарам да се збаци

И да опет погинете.

Нема Космет ко да брани,

трулије су њине кости,

дижите се опјевани,

а њима нек` Бог опрости.

Они мртви св`јетом ходе,

Нијесу ни били живи,

`ајде браћо, устај роде,

Јуриш соколови сиви!

А ја гледам лијућ` сузе,

Гдје нас мртви, живе, каде,

Ко нам Браћо душу узе,

Брзо сви на барикаде!

Невен Милаковић.

1 reply »