АУТОРИ

ФБР ФЕЉТОН: У ЗАГРЉАЈУ МИЛОСРДНОГ АНЂЕЛА (11)


Бранко Станић

У ЗАГРЉАЈУ МИЛОСРДНОГ АНЂЕЛА (11)

Невоља нас Срба је што се свакој генерацији догоди нешто што будуће не смеју да забораве. И у тој, све удаљенијој, 1999. години догодило се нешто што исто тако не сме да се заборави, или мора да остане у сећању. Свеједно шта, ал’ изађе на исто. Била је то година, пред само пролеће, када су се на остатак осакаћене и онемоћале Југославије удружено обрушиле највеће силе света. Недељама су систематски са неба истресали на хиљаде тона челика у разним експлозивним облицима. Потресала се Србија и Црна Гора, заједнички, по ко зна који пут.

Управо о томе, шта још не сме да се заборави, говори овај дневник, који није ни писан с намером да буде дневник, већ је настао из сасвим других побуда.

Када је почело бомбардовање моја колегиница слала је поруке са мог рачунара својој сестри, која је са супругом и децом у то време била у Боцвани, на југу Африке. Било су јако забринути због ствари које су нам се дешавале, а удаљеност је још више појачавала њихову бригу. И како колегиница није увек била у могућности да долази и јавља се ја сам повремено почео, иако нисам познавао ни њену сестру, а ни зета, да им пишем шта се дешава у нашем крају, у Србији, у Југославији… Касније сам писао све више и тако су настали ови записи који су заправо сведочанство о „милосрђу“ нових кројача света.

Овако мисли др Војислав Шешељ

Петак вече, 14. мај 1999. године

Нови масакр западне алијансе у селу Кориша код Призрена. Према првим информацијама убијено близу стотину избеглица које су се враћали својим кућама, углавном албанске деце, жена и старих људи, док је неколико десетина рањено. Злочин се догодио после поноћи док су избеглице спавале на тракторима.

На РТС-у, после другог дневника, гостовао је др Војислав Шешељ. Навешћу неколико његових реченица, које пишем по сећању:

„… Да смо потписали онај документ из Рамбујеа то би била капитулација. Е то нисмо могли…

… Највеће жртве овог рата су Албанци. Бомбардују их њихови савезници. А зашто их бомбардују? Па они неће да се Албанци врате својим кућама, на своја огњишта. НАТО жели још већу хуманитарну катастрофу па да се онда, кад настане још већи хаос, појави као једини спасиоци без којег се не може решити криза на Косову. Американци прво изазову катастрофу па се онда појављују у улози миротвораца. Њима је једини циљ да по сваку цену уђу на Косово, а кад уђу…

… Да смо дали Косово ту не би био крај. Даље би следио Санџак, па Војводина… Негде смо морали стати…

… Сада када смо толико излупани не долази у обзир да потпишемо капитулацију…

… Ја сам, то је мој лични став, а не став Владе, помало разочаран у Русе. Од њих сам очекивао већу помоћ, нарочито у системима за одбрану, С-300 на пример. Да смо имали то тешко да би се НАТО усудио да нас нападне. Учинили су Руси доста на пољу дипломатије, али лично, очекивао сам више…“

Напричао је Шешељ још много тога. Знате већ шта је он у стању да учини за сат времена.

Негде око 22 часа Србију је захватило страховито невреме. Најављивана непогода од јуче стигла је данас. Севало је и потмуло грмело са свих страна. И у граду и селима људи су у први мах помислили да је почело дејство НАТО авијације. Ове муње су тако обасјавале небо да је цео град бљештао у плавичастом светлу.

На крају се сручио пљусак. Ми и овога пута добро прођосмо. У вестима су јавили да је у многим местима падао град величине од 5-10 цм, а код нас само обичан пљусак. Страдала је околина Београда, Смедеревске Паланке, средњег Поморавља и Срема.

Нису се чула ни дејства наше ПВО ни НАТО авиона.

Дејства су била само на Косову и у Краљеву и Чачку.

Субота, 16. мај 1999. године

Погледао сам на Интернету шта пишу у вези масакра.

„НАТО потврдио напад на село Кориша.“ А затим додаје. „То је био легитимни војни циљ.“

CNN на свом сајту чак није имао ни један напис у вези овог масакра. Ни други се нису баш много претргли. Ни речи осуде.

Број жртава је нарастао на 87. Избеглице су ракетиране у три наврата са осам термовизијских бомби које развијају температуру до 2.000 степени.

Испред Венеције пилот НАТО алијансе изручио товар касетних бомби у море због сопствене безбедности. Ове бомбе се, наводно, не користе у агресији на Југославији, тврде портпароли западне алијансе. Рањена три морнара.

На Студију Б се огласио СПО поводом интервјуа др Војислава Шешеља на РТС-у. Окривио га је за ратно хушкачку политику и да не даје простора међународној заједници за мирно и дипломатско решење.

Недеља, 17. мај 1999. година

Опет су ноћас била дејства на подручју Београда, Новог Сада …

Данас сам у вестима чуо да су демонстранти у Њујорку, њих 6.000, пустили црне балоне. То вам нисам причао, исто то се догодило и у Вашингтону на самиту НАТО алијансе поводом првих 50 година постојања, а надам се и последњих. Срби су организовали протестни митинг. И поред тога што били спречени да дођу у Вашингтон из Канаде, а такође и из многих америчких градова, опет се окупило око 20.000. Један поп је одржао говор. По причи коју смо чули кажу да се појавила дуга, а кад су демонстранти пустили црне балоне сви су пали на Белу кућу.

Ноћас сам дежурао у трећој смени. Била је таква помрчина да се није видео ни нос, а камоли прст пред носом.

Још једна мирна ноћ у Шапцу пред понедељак.

Протест под афричким небом, Габорон, Боцвана

Са истог протеста

У потрази за локаторима

Пита Лала Била Клинтона:

– Колико сте досад потрошила пара?

– Око 5 милијарди долара!

– Та што то нисте уситнили па нам бацили доле, сами би се ми потукли.

У Недељном поподневу, 16. маја 1999. Павле-Паја Минчић пева:

На земљи локатори,

Горе кокатори,

А у глави блокатори…

Ако до сада нисте чули за локаторе, ево укратко. То су у ствари радио локатори, а намењени су за навођење ракета на циљ, тако смо мислили у почетку како нам је речено преко телевизије. Било их је много на Косову после одласка 2.000 посматрача који су их тамо сејали током своје осматрачке мисије. Касније су избацивани из авиона које куда по Србији.

Људи су се пели по крововима трагајући за тим справама. Нисмо ваљда такви баксузи па да баш на нашу зграду падне локатор и навуче нам неки томахавк, говорили су станари. И по крову шабачке поште шетао је чувар, а кров баш и није раван. Права је срећа како се неко није стрмекнуо одозго. А народ се питао, ако их тако безвезе бацају шта онда натовци уопште гађају. Могу исто тако и бомбе истрести, па где падну. Званично нисам чуо, али су неки, наводно, знали да се помоћу радио локатора прикупљају метеоролошки подаци, други су говорили да служе за ослушкивање покрета војних трупа и још којешта. А зашто су бацани, то најбоље зна само НАТО, али неће да нам каже.

Ремзи Кларк, бивши амерички државни тужилац, поново у Југославији.

– Када се вратимо – вели Кларк са својим тимом – организоваћемо митинге почетком јуна на којима ћемо говорити америчком народу где се троше њихове паре намењене за социјалну заштиту…

То је изјавио у суботу, 15. маја 1999. Шта ће у Србији још остати да се полупа до почетка јуна?

Када се у Хашком суду туже Срби онда „сви су веома брзи“. Саслушаше озбиљни, белим перикама покривени, нашу тужбу, али правда има своје токове, а изгледа и рокове. Треба чекати, чекатиии…

4 replies »

  1. … или како писац Томислав Арсеновић написа у једној од својих прича из збирке Доба Раних Хладова:

    ”У зиму је Прота Матеја отишао са делегацијом у Москву, 1804, да моли за помоћ. Примио га је министар иностраних дела Чарторијски. Текао је овако: Србија је од Русије далеко. А и ми смо са Турцима у пријатељским односима.
    Како тада, тако и сада.
    Увек је Матушка далеко.”

    Свиђа ми се

  2. Оно што је Шешељ изјавио: ”…Ја сам, то је мој лични став, а не став Владе, помало разочаран у Русе…” није ништа ново када је ”наш” БАЋУШКА умешан. Руси су, кроз све прохујале векове помагали Србију, само када су њихови а не Српски интереси штићени.

    Свиђа ми се

    • Мој пријатељу, Шећо, све си у праву. А Русија је добила право да се петља у наше ствари и тако оштри своју дипломатију на Балкану по завршетку рата са Турском 1774. године. Турци су поражени и исте године је склопљен мир у Кучук-Кајнариџију. Тада је Русији добила, између осталог, и право заштите хришћана у Турској. То је све лепо испроповедао Богдан Секендек у својој књизи „Којекуде… његовим трагом“

      Свиђа ми се

      • Док су друге земље, мењале се као окупатори Србије, Русија је монополисала Српску унутрачњу дипломатију до почетка Индустриализоване Револуције а потом, просто, КОЛОНИЗОВАЛА Српску инострану дипломатију… е, вук длаку мења, па шта очекивати од ”нашег” Баћушке…?

        Свиђа ми се

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.