Мишљење

Безалтернативизам као нови идеолошки образац


У овој нашој историјској периоди појавио се и један овакав идеолошки образац, безалтернативизам.

Ако сагледамо помало то духовно- унутрашње кретање овакве идеолошке поставке, постављамо себи једно питање: Шта може бити то безалтернативно? У покушају да дамо одговор, колико- толико приближан, долазимо до закључка да би то нешто безалтернативно могло да буде само нешто вечно, нека вечна вредност, непроменљива. Али безалтернативизам нам не нуди неку непроменљиву вредност, ако нам икакву вредност уопште и нуди, већ нас окреће  и усмерава према неком правцу као неки нишан. На прегледу тог нишана тренутно се налази ЕУ, једна пролазна и променљива вредност у историји. Као и свака империја и ЕУ империја је пролазног историјског карактера. Али замислимо сад да је њена сила и њен утицај прошао. Рецимо да је нова империјска сила Арапска Лига. Како би тада поступио одређени безалтернативизам? Његов нишан вероватно би био окренут ка тој новој сили тражећи у томе своје неко упориште.

Безалтернативизам је, ипак самозатварајућа идеологија. Отварајући нас према некој тренутној, пролазној могућности, он нас, парадоксално, затвара према свим другим могућностима. Тако да je безалтернативистичка идеологија суштински конзервативна, у оном негативном смислу, затварајући друштво према свим могућностима држећи га отвореним само према једној. То друштво кочи у развоју, не дозвољава му пун замах, изазива напетост у друштвеним односима, производи сукобе.

Безалтернативизам као да покушава да укине изборност као могућност и да не дозволи опредељивање. Вечно је безалтернативно, просто зато што је непролазно, јер после свих пролазности стоји једино оно Вечно, а то је вредност коју је, ако већ нисмо, неопходно пронаћи.

Давор Мандић

Категорије:Мишљење