КОСОВО И МЕТОХИЈА

ФЕЉТОН СТАРИ СРБИ (1): Баба Перуникино зборење – ПЦОВАЊЕ ЈЕ НАЈЛОШ ТАБИЈЕТ КОД СРБЕ


НАПРЕ МУШТИШТАНИ НЕ ПЦУВАЉЕ

24.04.2012
Разговор забележио Драгомир Станисављевић Живкин

Можда, синко, не би требало да забељежуваш вој моје зборење. Све лошо зборим. А, не ћиним тој штопа сьм лоша жена, наксан жена, љамкава баба… Не, тике, тако је тој дьньске… Све сал лошотиња око нас. Иструље се људи, иструље марифет, табијет, обићаје, зборење… И све… Ете, дете моје, тој пцување дозлогрди ћовеку. Де ступнеш, ћујеш пцување. И тој млого безобразно, млого манито, млого шашаво а, Бог-ме, и млого, млого глупаво. Некоје пцување, тољико је срамотно, да ми дођује да бљувам кьд га ћујем.

Жене из Старе Србије, 1957. година

Пцује се све: море Бог (Боже ме опрости), море љеба (Боже ме опрости), море слунце (Боже ме опрости), море мати, море тата и све, тако, редом. А пцујев сви редом: и стари, и млади, и мужи, и жене, и деца, и школовани, и нешколовани и… Сви бре! Ћик и тој дете у кољепку које поћиња да збори. Прво што наући мицко бебће је пцовање. И тој бебћетово пцовање је за родитеље најгољема радост и гољем успех за њино дете, па му пљескав руке, викав „браво“, цуљивав га, дизав у вис и што ти-не ћинив од што су радосни и поносни што ги дете наућило да пцује. Кољико су поносни на дететово пцување, види се кьд ги некој дође у госте. Ћим ги седне гост у кућу, одма викав дете и, уместо да га ућив да се поздрави, они га терав: „Ајде, Иги, опсуј Чику.“ На тој ће дете, ка из топ: „Ебем ти мател цико.“ Ћим дете тој ућини, настанува пљескање, смејајње и врискање, ка да дете ућинало незнем-што.

А нема, синко, де не-се пцува: у кућу, на уљицу, у аутобуз, на тељевизор, у биоскопе, на приредбе, у филмове, у књиге, у новине и де ти-не. Море, најнезгодно ми је кьд, веј моје унућићи, пцујев дома. Моји унуци пцујев млого и тој своје родитеље а, Бог-ме, и мене. Мојему унуку сваки други збор му је „јебо те“: „ Баки, јеботе, прошетај мало, јебо те. Усмрдећеш се, јебо те, у тој собичини, јебо те.“

Напре, дете моје, Муштиштани не пцуваље. Уместо пцовке користиље кљетве: „ Бољест те не-утепаја“, „Враг те не-изеја“, „Ћор те не-оћореја“ и разне дроге кљетве, аљи све, божем, да ти некој трећи уради нешто лоше. Е, моје дете, и тьд теј лоше работе не ги збореље истински и озбиљно, па испред теј њи дпдаваље збор „не“, ка што је „не-утепаја“ и „не-оћореја“. Најбезбобразно пцовање било кьд ти некој рекне: „Отац ти вьрзь матер“. И тьд се занло да је, тај што пцује, млого, млого љут.

Видиш, дете моје, и тьд се викало да тој срамотно иљи лошо некој трећи ти ућини а не тај што те пцува. Е, тој било па прошло. Посље се окрена работа сьс пцовање у Муштиште и у целу Метохију. И тамо поћело одьмна да се пцује ка овде, и тој још по срамотно и још по безобразно. Аљи, што ћеш тако је, како је. Ај бол си писај, остај тој ћитапће и плајвајз. Одмори мало и попи тај планински ћај што сьм ти сварила.
_____________

1 reply »

  1. СВАКА ЧАСТ РЕДАКЦИЈИ!

    ПО ПРВИ ПУТ ЈЕ НЕКО ПОКАЗАО ИНТЕРЕС ДА ПИШЕ О НЕКИМ ДРУГАЧИЈИМ СРБИМА, „НЕСТАНДАРДНИМ СРБИМА“, СРБИМА КОЈИ СУ У ЈЕДНОМ СПЕЦИФИЧНОМ КУЛТУРНОМ РЕЗЕРВАТУ ОПСТАЛИ И САЧУВАЛИ СВОЈ ПРАСТАРИ ДИЈАЛЕКАТ, ОБИЧАЈЕ И НОШЊУ. ЗА ЊИХ СВИ ЗНАЈУ И СВИ ИХ ВИДЕ, АЛИ СУ ОНИ ЗА ЊИХ ВРСТА НЕИДЕНТИФИКОВАНИХ И НЕАРТИКУЛИСАНИХ, ПА ЧАК И „ФАЛИЧНИХ“ СРБА „КОЈИ СУ ПОД УТИЦАЈЕМ ТУРСКЕ, АЛБАНСКЕ, БУГАРСКЕ И МАКЕДОНСКЕ КУЛТУРЕ ПОПРИМИЛИ НЕЈАСНА СРПСКА ЕТНИЧКА ОБЕЛЕЖЈА“. МЕЂУТИМ, ОНО ШТО ЈЕ НЕИДЕНТИФИКОВАНО, НЕАРТИКУЛИСАНО, ФАЛИЧНО И НЕЈАСНО ЈЕСТЕ САМО ЗНАЊЕ ОВИХ УБЕЂЕНИХ „ЗНАЛАЦА“ СРПСКЕ КУЛТУРЕ И СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ. НЕКА БУЕ СВИМА ДАТО НА ЗНАЊЕ: МЕТОХИЈСКИ СРБИ СУ ПРАВИ И СТАРИ СРБИ СА ЧИСТИМ И ИЗВОРНИМ СРПСКИМ ЈЕЗИКОМ, ЈЕЗИКОМ ИЗ КОГ СУ НАСТАЛИ СВИ ШТОКАВСКИ ДИЈАЛЕКТИ. ПУНО ПОХВАЛА ЗА РЕДАКЦИЈУ ФФБРепортера!

    Свиђа ми се