ДЕШАВА СЕ...

Сутра парастос страдалим Србима у операцији “Бљесак”


Градишка – У Храму Покрова Пресвете Богородице у Градишци сутра ће бити одржан парастос за војнике и цивиле страдале у операцији хрватске војске и полиције “Бљесак”, првог и другог маја 1995. године, преносе агенције.

30.04.2012. Глас Српске

Након парастоса биће положени вијенци на спомен-плочу страдалим у Западној Славонији, а потом ће са “моста спаса” бити спуштени вијенци у ријеку Саву.

Обиљежавање ове годишњице страдања организују Удружење Срба протјераних из Западне Славоније и општине Градишка, а полагање вјенаца заказано је за 10.15 часова.

Очекује се да ће парастосу и полагању вијенаца присуствовати највиши званичници Републике Српске.

*******************************************************************************************

ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ…

 

Хрватска је, по већ опробаном рецепту, извршила нову агресију на Крајину, односно на западну Славонију 1. и 2. маја 1995. у акцији „Бљесак“, иако је то подручје било од почетка 1992. године под заштитом међународних снага.

У тој акцији протјерано је 15 000 Срба, колико их је у то вријеме живјело у западној Славонији, а убијено је или нестало 283 људи, од чега 57 жена и деветоро дјеце.

„За злочине почињене над Србима у току `Бљеска` на подручју сектора `Запад` још нико није процесуиран ни пред међународним нити пред националним судовима“, наводи се у саопштењу Асоцијације избјегличких и других удружења Срба из Хрватске, достављеном Срни.

Послије петнаест година, у току 2010. године извршене су ексхумације посмртних остатака у Окучанима /37/, у Медарима /28/ и Кукуњевцима на подручју Липика /19/.
На овом подручју налази се још неколико сличних гробишта /Врбовљани са 56, Доњи Рајић са 26, и више мањих локација/ са 102 посмртна остатка жртава из времена „Бљеска“, док за 73 жртве српске националности страдале у овој акцији за сада нема података о мјестима укопа.

„Ове ексхумације и идентификације могу се довести у везу са отварањем Поглавља 23 `Правосуђе и темељна људска права`, што представља један од услова за пријем Хрватске у чланство ЕУ“, сматра предсједник Асоцијације избјегличких и других удружења Срба из Хрватске Милојко Будимир.
Он каже да до масовнијег повратка није дошло, а десили су се многи инциденти над Србима повратницима, као и на објектима, посебно православним црквама.
„Неки повратници убијени су тако што су им на разним мјестима подметнуте мине или су умрли од посљедица физичког злостављања. Посебно забриљава чињеница да полиција није пронашла нити казнила починиоце тих гнусних недјела“, наглашава Будимир.
Према његовим ријечима, послије изрицања првостепене пресуде хрватским генералима у Хагу за удружени злочиначки подухват с циљем протјеривања српског становништва из Хрватске и отимања њихове имовине, избјегли и прогнани Срби доживјели су сатисфакцију, али с правом очекују и компензацију својих имовинских, људских и политичких права.

Извор: Јадовно
28.04.2011.

****************************************************************************************

Ко ће одговарати за злочине током „Бљеска“?

30. април 2011.

БАЊАЛУКА – Учесници округлог стола у Градишци, одржаном поводом 16. година од хрватске акције „Бљесак“, поручили су вечерас да је крајње време да неко буде процесуиран у Хрватској због ратног злочина почињеног над Србима у тој операцији.

Шеф Документационо информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац оценио је да је, после пресуде Хашког трибунала хрватским генералима за злочине над Србима током и након операције „Олуја“, очито је да је операција „Бљесак“ била само једна епизода у удруженом злочиначком подухвату Хрватске. Крајњи циљ таквог подухвата било је присилно и трајно протеривање Срба са читавог подручја Републике Српске Крајине (РСК), рекао је он.

Велимировић: Процесуирати све извршиоце и налогодавце

Директор Републичког центра за истраживање ратних злочина Јанко Велимировић сматра да је неопходно да се процесуирају сви извршиоци и наредбодавци злочина почињеног над Србима у западној Славонији, јер ти догађаји нису били обухваћени оптужницама у Хашком трибуналу.

Он истиче да је несумњиво да је у „Бљеску“ део злочина почињен и према становницима Републике Српске , као што је било бомбардовање Градишке 2. маја 1995. године, када су страдали недужна деца и цивили.

Према његовим речима, извршилац овог страшног злочина, хрватски пилот Рудолф Перешин у Хрватској се слави као „херој домовинског рата“.

Крчмар: Правда није задовољена

Руководилац Оперативног тима за тражење несталих лица РС Горан Крчмар рекао је да тај тим поздравља пресуду Хашког трибунала хрватским генералима за злочине почињене над Србима током и након операције „Олуја“, али да правда није задовољена све док се не ексхумирају и идентификују сви Срби нестали на подручју Хрватске у операцијама „Бљесак“ и „Олуја“, међу којима има доста држављана РС и БиХ.

Он је истакао да је акција Хрватске војске „Маестрал“ на западнокрајишке општине РС наставак операције „Олуја“, истакавши да, уколико постоји удружени злочиначки подухавт за „Олују“, онда је то идентично и за „Маестрал „.

Митровић: Активирати план „З-4“

Председник Организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила РС Недељко Митровић сматра да је с једне стране потребна чвршћа сарадња Оперативног тима за тражење несталих лица РС са Комисијом за нестала лица Србије у погледу тражења несталих Срба у Хрватској, БиХ и на Косову, а с друге Тужилаштва РС и Србије ради заштите интереса српских жртава рата.

Митровић сматра да у Хрватској нема решења српског питања све док се Србима не врати право на политичку и територијалну аутономију, активирањем некадашњег плана „З-4“.

Жарковић: Ко брине о правима протераних Срба?

Председник Удружења протераних Срба из западне Славоније Крсто Жарковић истиче да је крајње време да се РС или Србија одреде која ће бити правни субјект који ће бринути о правима Срба који су протерани из РСК и Хрватске, а који су добили њихово држављанство.

У организацији Удружења протераних Срба из западне Славоније и општине Градишка, у Градишци ће сутра бити обележена 16. годишњица од егзодуса 15 000 Срба из западне Славоније у операцији хрватске војске „Бљесак“, 1. маја 1995. године.

У нападу хрватских оружаних снага на западну Славонију, која је била под заштитом Уједињених нација, у акцији под кодним називом „Бљесак“ убијена су и нестала 283 лица српске националности од чега 57 жена и деветоро деце до 14 година.

Обележавању 16. годишњице од страдања и егзодуса Срба из западне Славоније током хрватске операцији „Бљесак“ сутра ће у Градишци присуствовати и највиши званичници РС.

****************************************************************************************

Бивши дански војници УН-а су за лист Б.Т. објаснили да су 8 августа 1995 били сведоци погубљења девет хендикепираних Срба у хрватском Двору. Особе са инвалидитетом су убијене испред данских војника. Ликвидација је спроведена од стране 12 непознатих нападача у једној школи у близини данског УН- кампа са 200 наоружаних данских војника. Иако је неколико данских војника путем радио мреже истакло да се убијају цивили, никада нису добили наређење од шефа данских снага УН, пензионисаног пуковника Јерн Јенсена (Jørn Jensen), да интервенишу…

Истрага – испитати данске војнике
KASPER VEDSMAND – Søndag den 24. april 2011, 20:19
Недеља 24.април 2011

Једно од најмрачнијих поглавља у данској ратној прошлости тражи се сада од министра одбране Gitte Lillelund Bech (Левица) да испита. Следи након покривања од Б.Т. , о томе како су дански војници били сведоци суровог ратног злочина, без уплитања.

Причу је добила Enhedslisten ( Листа Јединства ), потпарол одбране Френк Ааен (Frank Aaen )да поднесе писмени захтев да ствар прегледа министар одбране.

– Министар мора да објасни шта ће учинити да испита случај до дна. Треба да се спроведе истрага, која јасно показује шта се десило са позиције, о томе да ли је било злоупотребе одговорности. Мора се пoставити питање одговорност, каже Френк Ааен.

Већина ликвидираних су инвалиди и били су старији људи, више њих користило је штаке и седели су у инвалидским колицима када су убијени са АК 47-пушкама и са неколико метара даљине.

Назад у 1995, тадашњи шеф данских снага УН, пензионисани пуковник Јерн Јенсен, објаснио је да је само ”неколико” данских војника видело погубљење, и да су зато били немоћни- поновио је јуче за ове новине.

Б.Т. реконструкција догађаја показује да је изјава лажна. Данци су имали неколико прилика да интервенишу.

Између осталог био је у околини оклопни транспортер са људском посадом, опремљен тешким митраљезом, спреман, мање од 50 метара од места где су девет инвалида погубљени. Штавише, логор са око 200 данских војника могао се довести у акцију у року од неколико минута.

Дакле, данци су имали могућност да зауставе погубљење или ухапсе 12 извршилаца злочина.

– То је ужасна прича. Јасно ми је да је толико година покушавано да се скрива. Наравно да дански војници нису требали да стоје по страни и да само гледају када су имали могућност да заштите беспомоћне људе, рекао је Франк Ааен.

http://www.bt.dk/danmark/nu-skal-danske … ndersoeges

**************************************************************************************************

ртс, 2011. 01.мај – подсећање…

Годишњица страдања у „Бљеску“

На данашњи дан, пре шеснаест година, хрватска војска почела је акцију „Бљесак“ у којој је убијено више од 280 Срба а 15.000 протерано из Западне Славоније. У Србији и РС служени парастоси жртвама, док Хрватска обележава те датуме као успех своје војске.

У Србији и Републици Српској служени су парастоси и паљене свеће у знак сећања на српске жртве које су страдале током акције хрватске војске у операцији „Бљесак“, 1. и 2. маја 1995. године.

Годишњица страдања обележена је парастосом у Цркви светог Марка. Парастос је служио старешина цркве отац Трајан, уз присуство неколико десетина чланова рођака страдалих и чланова избегличких удружења.

Председник Коалиције удружења избеглица у Србији Миодраг Линта рекао је да одговорност за српске жртве у западној Славонији током операције „Бљесак“ сноси пре свих међународна заједница, пошто је та област била заштићена зона Уједињених нација.

„Последице хрвтаске операције ‘Бљесак’ за Србе из Западне Славоније су катастрофалне. Присилно је протерано око 20.000 Срба, убијено или нестало 283 Срба, међу којима 57 жена и деветоро деце млађе од 14 година“, рекао је Линта у изјави агенцији Бета. Линта је истакао да „део одговорности сноси и Србија“, и подсетио да за те злочине нико није оптужен – било директни починиоци или њихова команда.

У организацији Удружења породица несталих и погинулих „Суза“ положено је цвеће на спомен плочу у Ташмајданском парку, која је подигнута у сећање на српске жртве страдале у ратовима од 1991-2000. године на простору бивше Југославије.

Обележавање у Републици Српској 

У Републици Српској највиши званичници положили су венце на спомен плочу посвећену страдалима у Западној Славонији. У храму Покрова Пресвете Богородице у Градишки служен је парастос жртвама агресије хрватске војске на Западну Славонију. Председник Републике Српске Милорад Додик, који је присуствовао парастосу, рекао је да је потребно утврдити истину о догађајима на подручју Западне Славоније и истакао да злочинци морају да одговарају за злочине док су биолошки живи.
„Основа наше борбе у овом времену је управо то да се на адекватан начин прицесуирају злочини над Србима, који су широм бивше Југославије страдали, а за које нема ни правне ни моралне сатисфакције“, нагласио је Додик.
После помена, са „моста спаса“ којим су Срби бежали у Републику Српску, спуштени су венци у Саву.

Нико није одговарао
Акција „Бљесак“ почела је 1. маја 1995. године у 5.30 сати, а у наредних 36 часова 16.000 припадника хрватских снага заузело је део Западне Славоније, означен као зона под заштитом УН, сектор „Запад“.
Слика
Успоставивши контролу над 800 квадратних километара, Хрватска је успоставила и потпуну контролу над аутопутем од Загреба до хрватске границе и над железничком пругом према источној Славонији. Акција је резултирала егзодусом више од 15.000 избеглих Срба, од којих се релативно мали број вратио.

Према подацима Документационо-информативног центра „Веритас“, у „Бљеску“ су убијене 283 особе, од којих 57 жена и деветоро деце, за шта до сада нико није одговарао. Хрвати су покопали 168 убијених Срба, највише под ознаком „непознат“, који ни до данас нису ексхумирани и идентификовани, навео је раније „Веритас“.

„Бљесак“ је потпуно променио етничку структуру тих крајева у односу на 1991. годину јер су у куће избеглих Срба у великом броју дошли досељеници из БиХ и са Косова. Хрватска једина од бивших република није вратила одузета станарска права него је уместо тога донела програм стамбеног збрињавања, који не омогућава повратак Срба.