АУТОРИ

Бранко Гајић: ИЗАБРАТИ НАЈБОЉЕ ИЛИ НЕСТАТИ


Бранко Гајић,

ЛИЧНИ СТАВ О ИЗБОРИМА 2012. ГОДИНЕ

Српски категорички императив

ИЗАБРАТИ НАЈБОЉЕ ИЛИ НЕСТАТИ

Зима нашег незадовољства

Пред нама је шестог мај 2012. године када излазимо на председничке, парламентарне и локалне изборе. Друштвена збиља невесела, депримирајућа. Национално смо понижени, држава све мања и мања. И нас је све мање и мање. Како је кренуло, изгледно је да ћемо ускоро сви под једну шљиву стати. Јер, даље немамо где да се иселимо. Лове нас као зечеве, касапе без анестезије и ваде виталне органе за тамо неке богаташе са Запада. Беда и сиромаштво на сваком кораку. Маса је без посла а и оно мало што ради, ради за ситну пару и од новокомпонованих газда и њихових менаџера трпи психичку тортуру и понижење, тако да је ближе истини да њима и не треба наш рад већ им ми требамо као топовска храна за њихове машине за психичко млевење меса.

Паја Јовановић, Сеоба Срба.

Неко рече безалтернативност а ја кажем: безизлаз и безнађе , јер сви путевио воде у пећину. Утамбурен систем тоталне зависности: узми или остави. Ако узмеш ропство. Ако оставиш- смрт. Исход је исти, само се у другом случају мање и краће мучиш…

И нису случајно, без обзира колико су наручена, истраживања јавног мњења показала масовну депресију код Срба и неповерење у политичаре.

Племе моје сном мртвијем спава. Да ли је то природно стање? Није. Животна енергија, клијавост је негде у стању хибернације. Чека повољну климу, делић секунде да експлодира. У празно као некада лудистички покрет. И ови избори ће проћи без наше одговарајуће пажње и без наше одговорности да изаберемо најбоље. Као да нас је неко масовно хипнотисао и успавао. Шемтрејлси, специјални зраци, храна, медији, … Можда и јесте

Да ли везати коња или газду

Добро је једино политичарима, соју и слоју који се интегрисао у политичку класу, којој припада ју и власници нашег капитала, менаџерски слој и уцењена и подмићена псеудо интелигенција. Политичари, тајкуни, менаџери, мафија, полиција, судије и бирократија су повезани као црева у непробојно змијско клупко, касту за себе. Припадност различитим странкама је само фарса за пре подне. Увече, иза затворених врата одвија се прави живот, мешетари, тргује. На талону су позиције и функције, послови, рекети и провизије. Што год је њима боље, народу је горе.

То је друштверна подела рада коју су спознали још стари Грци, рећи ће неко. Међутим, у овој нашој друштвеној збиљи, власништво над капиталом једних и непосредан, конкретан рад других је нешто што је извесно. Све остало је фарса.

У тој подели рада мора неко да се бави и управљањем. Међутим, треба то знати, умети, хтети и моћи. Процеси остају ван њихове контгроле. Шором шајке а Дунавом чезе, како каже она народна. Из авиона видљиви дилетантизам, шарлатанство, волунтаризам, искључиво лични и ускогрупни интерес и одсуство елементарне одговорности и моралних обзира. У таквим околностима, обичан човек, објекат њиховог управљања често долази у дилему да ли везати коња или газду. Зато се ови управници логора и гоничи робова устремљују на људе. Нарочито на старије и компетентне као незгодне сведоке.

Уопште није случајно што у тренутку када нам је најгоре, да су на површини најгори. Друштвена несрећа и негативна селекција кадрова чине спиралу пропасти.

Све се своди на национално и социјално

Понуда је танка. Обећања су слаба. Убоде неко по неко парцијално, по правичлу периферно питање. Хвале се да да имају програме. А када их прочиташ, они шупљи. Нема те академије наука или института који би од свих тих двадесетак програма могао направити један стручно и чињенично засновани и конзистентан програм. Зато и пробегавају компензацији у виду пљувачине по конкуренцији, илити негативне кампање.

Једна порука се своди на то да нам се лоше пише и да све што год се деси добро да је то чист ћар. Друга порука се своди на то да Курту треба изабрати не зато што је добар, већ зато што је Мурта лош, црњи и од најцрњег гаврана.

Трећа опција, која једино и може да понуди нешто ново, је сасечена у корену. Шта је то треће? Па треће је српска политичка патриотска радничко-сељачка алтернатива. Класична политичка организација је запала у ћорсокак у мери свог неморала. Јавна сцена жељно очекује нови профил политичара: компетентног, одговорног и високо моралног професионалца. Таквих људи има, али они не могу да избију на површину јер на површини плива олош, да не употребим једну ружнију реч… Можда је ова опција у овом тренутку нереална. Коалиција политичке алтернативе и високо моралног дела опозиције, десног центра са јасним националним питањем и левог, радничко-сељачког центра са јасним социјалним питањем, је нешто што је реално, али је пропуштено. Ова коалиција је следећи, неизбежан корак.

На јавној блебетаоници дошло је до хипер продукције речи. Народ се игра семафора, окреће се једнима, другима, трећима и ништа не разуме.

Програмски, све може да се сведе на национално и социјално питање, само је питање како ускладити све елементе та два могућа програма.

Свети ратници (део фреске из манастира Манасије)

Нисмо ми ни мелези, ни мутанти . Митови, епика и национална самосвест, част и понос су наши генетски кодови, али и наше природно право. Јуначки је то сој. А јунаци неправду нити чине, нити трпе. Тако је одвајкада и тако мора да буде све док буде постојала будућност и све док нас буде.

Персонално, или према припадности друштвеним групама, нека ми опросте националне мањине, ни душманину не бих пожелео да истовремено буде Србин и радник или ситан сељак. Од тога постоји нешто још горе: све то и још са Косова и Метохије и без запослења. Наравно, постоје и друге социјалне припадности и друге још горе комбинације, али би нас напуштање овог шематизма одвело у расплињавање и скретање са суштине.

Међутим, за ову црну дијагнозу нема праве програнске терапије. Нити се национа држава маже по хлебу, нити се у празној кући има шта социјално праведно поделити.

Енормне, до перверзије велике разлике у зарадама и распоне у платама нико не доводи у питање. Ту настраност можемо разумети код заговорника евроатлантских интеграција јер је то одатле и дошло. Међутим, поборници суверене националне државе не показују намеру да са тим евроатлантским копилетом избаце и неофеудалну и неоробовласниочку саможивост, хедонизам , суровост и презир према свету рада. Нити могу да одговоре на питање како је могућ слободан и достојанствен колективитет, национ састављен од понижених појединаца.

Срп и чекић, симбол јединства радника и сељака

Најсажетије, десница јако маше национализмом а запоставља социјално питање, док левица стидљиво и млитаво маше социјалном правдом а запоставља национално питање.

Идеолошка пропаганда деснице је левици, раднику и ситном сељаку набила комплекс кривца за све недаће кроз које смо прошли у задњој декади двадесетог века, тако да је знатан део ове овако деидеологизоване групације спреман да гласа против свога интереса.

Дакле, има леба нема масти, има масти нема леба. А и када понуде хлеб, онда је то танка кришчица са седам кора, а када понуде маст, онда је то нешто на врх кашчице и то још ужегло…

Фарсичне изборне кампање

Ево, гледамо их како , попут вашарских илузиониста у црним отрцаним оделима, иду од сале до сале, од штале до штале, од тора до тора, од кокошињца до кокошињца . Знају и они да нико не верује ни њима ни њиховим паролама. Лажу они нас, лажемо ми њих да им верујемо а возови пролазе јер је дан Д све ближи.

Слика савременог политиканта

Битно је да је то камера забележила, да је обезбеђен рам за слику. Параван. А за то време армије њиховог чланства обилазе бираче, убеђују, обећавају, евидентирају сигурне гласове. Изборни штабови по општинама и градовима кобојаги прате кампању и извештавају дежурне у централама странака… Речју, фарса.

Неморал, рећи ће неко. Тачна, али и излизана дијагноза која више никога не узбуђује. А управо је неморал узрок многих пропасти… Нема нам спаса а пропастин нећемо. Ни то више никога не узбуњује. Адаптирали смо се попут оне постепено куване жабе. Значи да ћемо још дуго, дуго нестајати на тихим мукама.

Глас за власт, привилегије и капитал

Они што су нас јуче гледали са висине, што нас од мноштва нису разликовали, што су нас подразумевали, што су нам на радном месту душу испијали на сламчицу, одједном су се профинили, постали су напрасно љубазни, интерересују се за здравље наших давно умрлих родитеља, чак су на ти са нашим кравама, овцама, кокошкама, само да добију глас.

Како и не би. Неки од њих ће постати посланици, други високи чиновници у министарствима, трећи ће постати функционери у локалним самоуправама, четврти ће постати директори у државним дирекцијама, агенцијама, предузећима, установама, пети ће постати чланови управних и надзорних одбора са пристојном апанажом, … Наравно, где је власт, ту су привилегије и капитал.

Посланичке и одборничке листе су објављене. Али оне остале нису. Чланови изборних штабова се држе на штапу и шаргарепи. Неко ради а већина мешетари, умрежава се са свим могућим опцијама како би спремно дочекали сваку опцију. Правило је да су чланови једне странке а увече по приватним линијама кокетирају са конкуренцијом, мада их има и са три чланске књижице. Плашим се да су се хохштаплери толико укоренили да их је се немогуће отарасити.

Глас ипак има огромну вредност

Избори су прилика да глас једног обичног човека добије на цени. Када ће ако за време избора неће? У случају победе једне опције са милион гласова, то је један од милион гласова. Нула, па запета, па пет нула и онда јединица…

Сваки глас има више од десет муштерија. Колико муштерија, толико пута већа вредност.

А ако мали број гласова одлучи победника, а по свој прилици трка између Курте и Мурте ће бити изједначена, онда тај један глас добија на цени вишеструко. За онога који држи до себе то је капитал.

Лисица, гавран и сир

А муштерије, ко муштерије, једна овако, друга онако. Свака би да му обори цену, добије глас у бесцење. Чак и за џабе, преваром попут оне лисице из приче о лисици, гаврану и сиру.

Српски категорички императив: ИЗАБРАТИ НАЈБОЉЕ ИЛИ НЕСТАТИ

Цена тог једног гласа не може се изразити новцем без обзира на неке тривијализације. Једноставно, бирачки глас је једна од ствари која не може да се купи новцем. Тај глас се даје за програм, за циљеве, за људе са циљевима који се поклапају са нашим циљевима, за наше боље сутра.

Отуда и огромна одговорност бирача када се нађе иза паравана.

Дошли смо до дна, између осталог и због непромишљености приликом избора, неодговорности за свој глас.

Српски бродоломници

Ако је тачно, а тачно је да никада није било горе и да су нас до овога стања довели најгори, до преокрета може доћи само ако нас поведу најбољи!

Време је за препород. Можемо доћи у апсурдну ситуацију да се преко ноћи препородимо, уозбиљимо и кренемо као нови бирачи и изаберемо старе политичаре.

Од нас, обичних људи и треба да крене препород јер се преко наше грбаче и преко наше части све прелама.

То што се нашло на талону, односно на листићима, то је то. То је реална политичка понуда.

Ми се налазимо пред категоричким императивом који гласи: Изабрати најбоље или нестати.

Зато и треба сто пута одмерити и једном заокружити. Свака листа је посебна и са сваке треба изабрати најбоље.

Мало нас је да бисмо изборну грешку сутра исправљали куком и мотиком.

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.