ДЕШАВА СЕ...

ФЕЉТОН СТАРИ СРБИ (2): Баба Перуника ударила збор на пољитику – требамо да имамо кондзула у Призрен, ка` у турско време!


Благодарношћу Драгомира Станисављевића Живкина, уредника сајта www.musutiste.forums.lu, и покретача фејс-група „МЕТОХИЈСКИ ПОДГОРЦИ-СТАРИ СРБИ“ и „MUŠUTIŠTE FORUM“, које промовишу културно-историјске вредности Срба села Мушутишта, Русеничког Подгора и Призренског округа, СРБски ФБРепортер је у прилици да своје читаоце упозна са етно-карактеристикама Срба овог простора (Русеничког Подгора) које су, за многе (па и саме Призренце и људе из окружења), потпуна новост и права сензација у етно-културолошком смислу. Нажалост, језик којим су Срби овог простора, говорили и говоре (дијалекат српског призренског говора, подгорског наречја) не може се на адекватан начин записати, јер је „вуковица“ неподесна за неке гласове (лј, дз, ь), па Драгомир Станисављевић врло често уместо тих гласова користи апострофе или комбинује приступачне знакове.

**********

 БАБА ПЕРУНИКА УДАРИЛА ЗБОР НА ПОЉИТИКУ

ТРЕБАМО ДА ИМАМО КОНДЗУЛА У ПРИЗРЕН, КА` У ТУРСКО ВРЕМЕ

Јако су на муке веј наши Срби што останаље на Косово. А, Бог-ме, и за теј мало Србе што останаље и у Метохију. Њи никој више и не помиња. На муке смо и ми што побегосмо сьс српску војску и, ете, дванајес године не можемо да видимо наше имање, наше цркве, гробове од наше претке и ништа… Ић не знамо што се збива у теј наше крајеве. Ни јен наш новинар не сме да дзвирне у ниједно косовско место (саьл тамо идев де владав Срби, јадно њино владање).

Па се мисљим, како напре, за време турско, било по издржљиво робство сьс теј кондзуље. Аљи Србијанац да не бине кондзул. Ни Црногорац да не бине кондзул. Млого се, дете моје, иструље веј дьньшњи Србијанци и Црногорци. И матер своју би продаље за пљеву, а да не зборимо за паре што би ћинаље. Само Рус да бине кондзул у Призрен. Рус, ка` тај Јастребов што бија у турско време. Биље, тьд, кондзуљи и Срби, ама не могље да помагав Србима ка` Јастребов. Некако, биље млого меки људи. Ете тај Нушић. Бол добар ћовек и гољем списатељ, аљи не знаја турске и арнаутске злобе, лукавштине и шерије. И млого мек ћовек беше. Туј њекње, сретнала сьм Љенку Призренку и узеље смо збор за наш крај. Она ми је једина и гољема другаћка. Истина Призренка је (и тој тај права, стара Призренка), аљи гу млого ујдисувамо. Госпођа жена! Врснице смо. Исто и она школована, аљи по више се школовала од мене. Завршила Вишу медицинску школу. Е, она ми испричала како зна какав бија Нушић ка` ћовек. Њојњ парадеда, некој Лука Стевановић, бија служитељ код Нушића. Нушић имаја јену жену јако неваљашну по марифет.

Јако била ђамкава. Кьд год се Лука врати из дугајње, де куповаја арћ за кућу, иљи нешто друго, стално му викала: „Вој не си требаја да купиш, вој не ваља што си купија, вој си скупо платија …“ Лука, јено време, ћутеја аљи кьд прекипело ћовеку, река` Нушићу: „Господине, ја не могу да работам код тебе. Напуштам службу. Твоја жена главу ми исцепа сьс карање, пребацување и гунђајње.“ А Нушић му река`: „Не иди, Бога-ти! Она је таква. Како гу ја трпим тријес и кусур године, дьн и ноћ, а ти не мош јену годину по пола дьн?“

Ете, како мога да бине кондзул ка Јастребов, кьд не мога своју жену да доведе у ред, да гу тури у колан. A, и Цинцар бија. Аљи, душа ваља, бол и он ућинаја за Србе у наш крај. Ама, не ка` Јастребов.

Дете моје, млого би знаћило да имамо некога тамо кој би пазија и помагаја тема Србима што останаље тамо а, и нама који би ишље да посећујемо, куће, имања, гробља, цркве…Аљи ђабе што зборим. Што викав: „Збор те уста да несте пуста.“ Никој не мисљи на нас. Ић… Никој! Држава Србија једва ћека да се ослободи од нас, ка` да смо гу камењ везан за шију. А зьр ми смо криви за тој? Сама се упетљала сьс тај камењ. Сама ишла мећке на рупу.

Кьд се сетим само како се Милошевић мућија што ће ћини сьс Косово. У његово време пољитићари не могље никако да се сложив око Косово. Једни оћаље да га продадев (ћик и цена се некоја помињала), други да га подељив сьс Албанију, трећи да бине „држава у државу“ (ка у Титово време), ћетврти да се даде „више од аутономије, а мање од независности“….. И разне бљувотине. Пошто, ни сам не знаја што да ћини (а увек се праија паметан, и пребацуваја одговорност на друге), Милошевић организоваја разне „српско-српске дијалоге“. Тураја на власт теј, божем, што су против њега (Драшковића, Шешеља, Панића), организоваја разне референдуме за свако питање везано за Косово и …Ништа! Видеја свет да не знамо што ћемо сьс Косово, узеја ни га и даја га Шиптарима, који знаље што ћев сьс Косово. Веј, сьг што су на власт, мало-помало давав Шиптарима тапије за Косово. Само, гољема мука смо ги ми, живи косовски Срби. Све би даље да не нема. Тој се види, сьг, око Јариње и Брњак. Ете, по млого се нервира Бејаград него љи Приштина, па бејаградски пољитићари осорно и љутито порућував Србима: „У вашим главама немате ништа, осим балване. Склањајте се са тих барикада! Хоћете да жртвујете остатак Србије. Зарад ваших бедних домова и полусрушених цркава, неће нас примити у ЕУ.“

Добро, дете, тој како је, тако је. Аљи ми морамо да гљедамо своје ћаре и да не ћекамо на друге. Напре, јено време, наши свештеници млого бев пожртвовани око нас и око Косово, аљи, сьг, и код њи се устуловило нешто и млого се дељив и свађав међу себе.

Затој, синко, викам да ни треба јен кондзул у Призрен. Без кондзула све ће пропадне, све ће се забраји и ништа не ће се зна за нашу имовину, за наше цркве и нашу судбину. Да не биље кондзули у турско време, сьг не би знаље што и како све било у тој време.

Куку мене, ја ударила на пољитику! Де сьм ја за пољитику, тике оћу тебе да поућим, божем. Можда, некој пут, ће бинеш гољемаш па да знаш и вој што зна манита Перуника.
Еј, дете, немој да пишеш вој моје зборење. Може некој да не затвори. Ај, одмори мало. Остај писање.

Драгомир Станисављевић Живкин

1 reply »