Бранко Станић

У ЗАГРЉАЈУ МИЛОСРДНОГ АНЂЕЛА (14)


 

Бранко Станић

У ЗАГРЉАЈУ МИЛОСРДНОГ АНЂЕЛА (14)

Невоља нас Срба је што се свакој генерацији догоди нешто што будуће не смеју да забораве. И у тој, све удаљенијој, 1999. години догодило се нешто што исто тако не сме да се заборави, или мора да остане у сећању. Свеједно шта, ал’ изађе на исто. Била је то година, пред само пролеће, када су се на остатак осакаћене и онемоћале Југославије удружено обрушиле највеће силе света. Недељама су систематски са неба истресали на хиљаде тона челика у разним експлозивним облицима. Потресала се Србија и Црна Гора, заједнички, по ко зна који пут.

Управо о томе, шта још не сме да се заборави, говори овај дневник, који није ни писан с намером да буде дневник, већ је настао из сасвим других побуда.

Када је почело бомбардовање моја колегиница слала је поруке са мог рачунара својој сестри, која је са супругом и децом у то време била у Боцвани, на југу Африке. Било су јако забринути због ствари које су нам се дешавале, а удаљеност је још више појачавала њихову бригу. И како колегиница није увек била у могућности да долази и јавља се ја сам повремено почео, иако нисам познавао ни њену сестру, а ни зета, да им пишем шта се дешава у нашем крају, у Србији, у Југославији… Касније сам писао све више и тако су настали ови записи који су заправо сведочанство о „милосрђу“ нових кројача света.

Понедељак, 24. мај 1999. године

Јутрос сам сазнао да су неки момци били на једном солитеру када је један авион обележио циљ, а иза њега су два бомбардера истресли бомбе. Налет је био преко града и прво су погођени вагони. Када су момци видели да се експлозије приближавају њима брзо су нестали са терасе. Неко помиње да су избачени и касетне бомбе, а да је избројано 17 кратера од бомби, а по неким изворима кажу да је експлодирала 21 бомба.

А ево шта пише ПОЛИТИКА:

Још једна немирна ноћ у Шапцу

НОВО РАЗАРАЊЕ СТАРОГ ГРАДА

На већ гађани северни део Шапца претпрошле ноћи испаљено још 14 пројектила. – Укупно у четири напада на овај град пала 31 бомба.

Шабац, 23 маја

Непријатељска авијација НАТО алијансе ни ноћас није оставила Шапчане на миру. Агресори су други пут узастопце гађали објекте на Старом граду на Сави. Овога пута још жешће и са већим бројем – пројектила 14. Било је то у току овог месеца четврто гранатирање града на обали Саве, а укупно је бачен 31 пројектил и причињена је огромна материјална штета на стамбеним и пословним објектима. Права је срећа да је толико разарање прошло без жртава и повређених.

Канонада снажних детонација, од којих су се у целом граду тресле зграде и пуцала стакла, започела је тачно у један час и два минута. Агресорске бомбе оштетиле су железничку станицу, индустријски колосек у дужини од 50 метара и потпуно демолирале два железничка теретна вагона у композицији која се налазила на овом колосеку. Скоро у целини уништен је и друмски пут, који води ка плажи и туристичком комплексу и згради.

Скупштине општине на Сави. Уништена је и шеталишна стаза, као и улична расвета уз овај пут. Претходне ноћи већ демолирана зграда Скупштине општине претрпела је додатна оштећења, као и сви други објекти на овом терену. Слично разарање из ноћи између петка и суботе, причињено је и ноћас у ужем градском језгру месних заједница Баира и Камичак. Ј.Р.

У тарџет друштву

Брујање са неба

Уторак, 25. мај 1999. године

Данас је празник. Дан младости!

Момци су јуче били ревносни. Пребројали су 47 рупа, већих и мањих, а и те мање нису баш мале. И све су ископане за само пар секунди у ноћи између суботе и недеље.

Не знам да ли је до Вас стигла вест о којој пишу данашње Новости:

У вишедневним бомбардовањима затвора у Истоку

УБИЈЕНО 100 ЗАТВОРЕНИКА

– Најмање двеста осуђеника и чувара рањено – Користећи бомбардовања НАТО вандала део заточеника побегао

Према информацијама покрајинског секретара за организацију управе и прописе Косова и Метохије Јовице Јовановића, у вишедневном бомбардовању казнено-поправног Завода „Дубрава“ код Истока погинуло је око 100 затвореника, док је двеста њих теже и лакше повређено. Међу настрадалима и рањенима су и службеници обезбеђења као и заменик управника затвора Неџмедин Каличај. …

Ето, НАТО и даље проширује листу легитимних војних циљева у Југославији. Сада су и затвори легитимна мета.

Борбени комплет за Југославију

Ово већ постаје традиција. Сваког уторка у раним поподневним часовима НАТО авиони циљају исти објекат.

Затекао сам се на центру. У том тренутку сам разговарао са колегама и друговима, Драганом и Прибом, о локаторима, о ХААРП-у, како се разбијала Југославија…

– Јел’ чујете! – прекиде нас Приба у једном тренутку. Начуљисмо уши. – То су авиони!

– Јесте, у праву си! Чују се авиони!

Веома су високо, процењујемо по звуку. А поред нас сваки час неко пали или пролази аутомобилом и од буке мотора се не чује брујање авиона.

– Склонимо се одавде! Могу гађати СУП! – упозорих Драгана и Прибу.

Гледамо праву у зграду. Од нас једва да је удаљена нешто више од 60 метара.

– Ај’ испричај то што си започео!

– Ма где сад да вам причам! Могу сваки час да окину!

– Заврши брзо, па да кидамо!

Скратих причу на две реченице и само што смо замакли иза ћошка и стигли на пола улице до Тржнице кад од Масарикове поче да грува. Потрчасмо да се склонимо с чистине. Изгубих обојицу из вида.

Продавци испред тржнице не знају где ће. Неки стоје, неки беже. И продавци цигарета с паклицама у рукама и торбама преко рамена се устумарали. Голубови са кровова се распршише, па се скупише у јато и направише круг изнад околних зграда.

Замакох иза Тржнице. Зачу се нова серија детонација. И наши жестоко узвратише. Прашти ли, прашти. Склоних се у улаз једне зграде преко пута. Ходник се већ напунио људима.

Прође пар минута. Не чује се ништа. Неки већ излазе напоље.

– Ено дима! – примећује неки пролазник.

Ја га не видим. И тек кад се нађох између две зграде угледах огроман редак облак како се шири.

– Комшија, па ти опет долазиш после бомбардовања! Где си сад био? – упита ме комшиница Снежа кад се појавих на улазу наше зграде. У ходнику иза ње видех још неколико комшија.

– На центру! Зезнуше ме! Не стигох да купим јагоде. Мораћу да се вратим.

Одјекну још једна детонација веома близу и све се смири.

Среда, 26. мај 1999. године

Новости пишу:

Шабац

ПЕТ ПРОЈЕКТИЛА

Како јавља дописник Танјуга, авиони непријатељске НАТО авијације, јуче су нешто после 13 сати са најмање пет пројектила напали урбани део Шапца. Више снажних детонација одјекнуло је у југозападном делу Шапца, а за сада још нема података о последицама овог гранатирања.

Радио Шабац је објавио да је једно лице подлегло повредама од гранатирања, а пет је лакше повређено.

Струја се код нас нешто стабилизовала.