ДЕШАВА СЕ...

Јавни дуг Србије на крају марта 14,62 милијарде евра


16.05.2012. Танјуг

Вицегувернер: Што брже Формирати нову владу

БЕОГРАД – Вицегувернер Народне банке Србије Бојан Марковић изјавио је данас да би, из угла макроекономске стабилности и смањења ризика земље, било пожељно да се будућа влада Формира што брже и да донесе еФикасне мере ради смањења буџетског деФицита и зауздавања даљег раста јавног дуга.

Марковић је, на представљању мајског Извештаја о инФлацији, истакао да то подразумева и обнављање аранжмана са ММф-ом, чиме би се допринело повољнијој перцепцији ризика Србије, што би имало стабилизирајући утицај на Финансијска тржишта.

Вицегувернер је напоменуо и да би интензивне структурне реФорме и мере Фискалне консолидације које би донела нова влада биле довољне и да се отклоне притисци на курс динара према евру.

Како је навео, на слабљење динара према евру од почетка године утицали су повећан увоз енергената због хладног времена, пад извоза, одлазак „Ју Ес Стила“ из смедеревске железаре, замрзавање аранжмана са ММф-ом, повећано трошење динарских средстава државе и смањен прилив капитала.

Марковић је указао и да је у последњих месец дана курс релативно стабилан и да је централна банка значајније интервенисала са уверењем да су шокови на девизном тржишту привременог карактера.

Очекује се да ће са новом владом и валидним програмом Фискалне консолидације притисци на девизном тржишту бити смањени, а уколико таквог програма не буде, онда интензивне интервенције не би имале смисла већ би НБС морала да реагује другим инструментима, као што је реФерентна каматна стопа, рекао је вицегувернер.

Што се тиче ослобођених средстава банака од око 460 милиона евра, после измене регулативе о обавезној резерви, Марковић је рекао да је тај новац за сада највећим делом на рачунима банака, а да је мањи део искоришћен за раздуживање, као и да је та мера имала одређене еФекте на јачање динара.

Коментаришући висину буџетског деФицита Србије на крају првог тромесечја, он је истакао да што је Фискална политика експанзивнија, то ће монетарна политика морати да буде рестриктивнија и подсетио да реФерентна каматна стопа није смањивана од јануара, а интервенције на девизном тржишту су биле интензивније.

Према његовим речима, рецесионе тенденције у зони евра одразиће се негативно на српску привреду и у наставку године, али се због почетка производње у аутомобилској индустрији у 2012. ипак очекује скроман привредни раст од 0,5 одсто.

Марковић је нагласио да би до видљивијег раста српске привреде од око три одсто могло доћи у 2013. години, пре свега због раста производње у аутомобилској индустрији, али ће то у великој мери зависити од брзине глобалног економског опоравка.

Став НБС је да је од брзине привредног раста у кратком року важнија његова одрживост, што подразумева наставак померања извора раста од домаће Финалне потрошње ка нето извозу и инвестицијама, пре свега у извозне секторе, навео је он.

Марковић је нагласио и да је међугодишња инФлација у Србији, после годину дана сталног пада, у априлу била 2,7 одсто што је њен најнижи ниво од 1980. године.
Од маја се, међутим, очекује умерени пораст инФлације чему ће највише допринети раст цена воћа и поврћа с доласком нове пољопривредне сезоне, као и раст регулисаних цена после Формирања владе, додао је он.

Вицегувернер је напоменуо да ће то довести до умереног приближавања инФлације горњој граници дозвољеног одступања од циља крајем текуће и у првој половини наредне године да би се после тога постепено вратила циљу.

Марковић: Ситуација у банкама регуларна

Вицегувернер Народне банке Србије Бојан Марковић изјавио је данас да нема назнака да ће у другим банкама у Србији доћи до сличне ситуације као у „Агробанци“, која је тренутно под принудном управом.
Марковић је, на представљању мајског Извештаја о инФлацији, истакао и да је у банкама чије су матице у Грчкој ситуација регуларна и да се не примећују никаква неуобичајена кретања.

Према речима вицегувернера, у „Агробанци“ је у току примена плана активности које су донели акционари и које је НБС одобрила.
„Tреба дати шансу том плану, а ако не да резултате, разматраће се друге опције“, рекао је Марковић напомињући да је „Агробанка“ још увек банка са лиценцом.

Како су навели представници НБС, кредитна активност банака у Србији успорава се од почетка године, при чему је значајније успоравање у сектору становништва него у сектору привреде.
Међутим, Србија је једна од ретких земаља која је, када се изузму утицај инФлације и курса, и током економске кризе имала константне позитивне стопе кредитне активности.

Према речима Марковића, пре кризе учешће прекограничних кредита било је значајно, али сада се њихов број смањује, а расту кредити из банака у Србији, што значи да расте потенцијал домаћег банкарског сектора, а побољшава се и валутна структура кредита.

Што се тиче учешћа проблематичних кредита, односно кредита са кашњењем у отплати преко 90 дана, према прелиминарним подацима за март, њихов ниво био је 20,1 одсто, при чему је у сектору привреде учешће било 22,1 одсто, а у сектору становништва 8,3 одсто.
Представници централне банке указали су да раст проблематичних кредита није толико изражен пошто је на крају прошле године био 18,9 одсто, као и да је приметно да је током марта смањен број таквих кредита код привреде, али се повећава код грађана.

Вицегувернер Марковић истакао је да је тачно да је у Србији у односу на друге земље учешће проблематичних кредита нешто веће, али да су они потпуно покривени резервацијама банака са више од 120 одсто.
Он је напоменуо да је чак и пре кризе ниво проблематичних кредита у Србији био 11 одсто, и да је њихов прираст током кризе био у просеку или нижи него у другим земљама, и додао да је њихово разрешење у Србији нешто теже, односно остају дуже у књигама, између осталог, и због дуге процедуре банкротства и одсуства Факторинга.

Шошкић:Скупо куповање стабилности

БЕОГРАД – Одлагање или одсуство одлучних Фискалних реФорми нове владе Србије, са циљем да се повећају приходи и знатно смање расходи у буџету, ојачали би притиске усмерене на слабљење вредности динара, изјавио је гувернер Народне банке Србије Дејан Шошкић.

Оцењујући да ситуација у Грчкој и нови односи између француске и Немачке могу имати озбиљне последице на тржишне услове Финансирања јавних дугова у Европи, али и у земљама попут Србије, Шошкић је навео да је потреба за брзином и озбиљношћу Фискалних реФорми у Србији тиме додатно наглашена.“НБС је дужна да рационално управља девизним резервама и политика скупог куповања стабилности интервенцијама из девизних резерви могућа је само у ограниченом временском периоду и има смисла само као ‘премошћавање’ до одлучних и брзих реФорми буџетских прихода и расхода наше земље“, прецизирао је Шошкић за нови број магазина НИН.

Коментаришући чињеницу да је НБС од почетка године на девизном тржишту продала више од 780 милиона евра и да је упркос томе домаћа валута ослабила, јер је средњи курс евра повећан са 104,6 на више од 112 динара, гувернер је истакао да је последњих неколико месеци НБС активније присутна на девизном тржишту „ради спречавања прекомерних дневних Флуктуација, али и ради спречавања већег преливања депрецијације курса динара у раст домаћих цена и у смањивање способности измиривања обавеза становништва и привреде“.

Он је подсетио да се остварила процена НБС да ће се одлагање позитивне ревизије аранжмана са ММф-ом одразити и на депрецијацијске притиске на динар.
„Истовремено смо имали повлачење једног значајног инвеститора из наше земље, две веће декапитализације великих компанија у Србији, мањи извоз и већи увоз због климатских околности у Фебруару и раст Финансијских ризика због Фазе политичког циклуса у земљи. Све то је појачало депрецијацијске притиске на нашу валуту“, истакао је гувернер.

Шошкић је рекао да „НБС верује да су ови притисци привремени и да ће Формирањем нове владе и одлучним реФормским корацима у смислу Фискалне консолидације и започињањем темељних структурних реФорми у јавном сектору у целини, уз брзу позитивну ревизију аранжмана са ММф-ом, они ослабити, те да је јача интервенција на девизном тржишту, као привремена мера, оправдана ради очувања ценовне и Финансијске стабилности у земљи“.

 

Смањење девизних резерви није алармантно, али…

БЕОГРАД – Смањење девизних резерви Народне банке Србије у априлу није алармантно јер је већим делом условљено повлачењем обавезне девизне резерве банака, али забринутост изазива све веће трошење резерви на стабилизацију курса динара према евру од почетка године, оценили су економисти у изјавама Танјугу.

Директор Института економских наука Дејан Ерић оценио је да пад девизних резерви у априлу није „велико изненађење и сигурно да нема никаквог разлога за панику“ јер је он делом повезан са повлачењем обавезних резерви банака.

„Имате одређених месеци када долази до пада, имате месеци када долази до раста девизних резерви. Сигурно је да је реч о значајном износу, који можда привлачи пажњу, али мислим да нема разлога за панику и за бригу“, рекао је Ерић.

Економиста Лјубомир Маџар оценио је да је смањење девизних резерви условљено смањењем обавезне резерве банака сасвим легитимно „и вероватно је требало ту стопу обавезне резерве и раније смањити“.

„Према томе, пошто ја мислим да је то добра мера, да се та огромна стопа смањи, онда, наравно, мора да се прихвати и све оно што из те мере проистиче, аи ова друга компонента, која се састоји у интервенцијама да би се сачувао курс, та компонента не може баш нити да се хвали, нити да се брани“, навео је Маџар.

Он је истакао да курс није усклађен са извозним могућностима и са целокупним економским потенцијалом наше привреде, „и као такав он дугорочно није одржив, и мислим да није разумно трошити девизне резерве на очување нечега што се очувати не може“.

„Ако се настави са том политиком, курс ће на крају ипак морати да се депресира, јер ће девизне резерве бити исцрпене и онда ћемо опет бити у ситуацији да имамо онакав курс какав нам диктира понуда и тражња на извозном и увозном тржишту, дакле, далеко неповољнији од овога сада, а успут ће бити и девизне резерве потрошене“, рекао је Маџар.

„Tако да не бих саветовао да се девизне резерве троше на одбрану курса по сваку цену, него бих пре био за то да се пусти да он мало смелије слаби, иако ће то многе повредити, али биће много више повређених ако то одлажемо, па дође до његовог суноврата“, рекао је он.

Сарадник Економског института Иван Николић навео је да су девизне резерве НБС од почетка године, закључно са априлом, ниже за готово 1,7 милијарди евра, што је, према његовој оцени, забрињавајући интензитет пражњења девизних резерви.

Он је подсетио да је у прошлом месецу одлуком НБС промењена композиције обавезне резерве банака, која је утицала на пражњење девизних резерви за више од 400 милиона евра.

Николић је указао да на смањење девизних резерви утиче више Фактора, „и мање више њихов интензитет не јењава последњих месеци, значи тражња за девизама је врло изражена и снажна и по основу сервисирања постојећих обавеза, спољног дуга и по основу потребе да се плати увезена роба и услуге“.

Према његовим речима, нема дилеме да ће се тај тренд смањења наставити и у наредним месецима и у доброј мери повезан је са активношћу НБС усмереној ка стабилизацији девизног курса.

„Можемо наравно да спекулишемо да ли је и у којој мери управо ова промена композиције обавезне резерве утицала на стабилност, или макар не тако снажну депресијацију динара, будући да није у потпуности стабилизовала вредност динара“, рекао је Николић.

НБС је раније саопштила да су девизне резерве на крају априла износиле 10,38 милијарди евра. У априлу је највећи одлив из девизних резерви реализован по основу повлачења обавезне девизне резерве банака у нето износу од 469,8 милиона евра.

Остали одливи из девизних резерви у току априла су реализовани по основу интервенција НБС на међубанкарском девизном тржишту у износу од 210 милиона евра и измиривања обавеза према инокредиторима у износу од 66,6 милиона евра.

Предузети мере за консолидацију јавних Финансија

БЕОГРАД – Буџетски деФицит Србије на крају првог тромесечја знатно је већи него што је било договорено са ММф-ом, што, је према оцени економиста, лоша вест и због чега би што пре требало предузети мере штедње којима би се обезбедило његово смањење, али и размишљати о мерама које ће поправити јавне Финансије на дужи рок.

Директор Института економских наука Дејан Ерић нагласио је у изјави Танјугу да објављени буџетски деФицит није добра вест, „и то је нешто што би свакога у земљи требало да брине“, али да треба имати у виду да је на то утицало неколико Фактора, међу којима су јака и оштра зима, као и чињеница да се налазимо у изборној години. „Једно је извесно, нову владу и премијера сигурно ће чекати врло озбиљан посао у ребалансу буџета, а мој савет би био да, иако ће на расходној страни сигурно морати да штеди, Фокус свог ангажмана посвети приходној страни“, оценио је он.

Према речима Ерића, „не би требало ширити панику“ јер се ради тек о првом кварталу и да постоји могућност да се у преосталом делу године буџетски деФицит смањи.“Оно што је сигурно, јесте да нико не сме да има илузије да ће ова година бити лака. Биће велики притисак на јавне Финансије и биће потребно доста мера штедње“, закључио је Ерић.

Економиста Лјубомир Маџар оценио је да је висина буџетског деФицита забрињавајућа, али не и изненађујућа „будући да ми на страни расхода имамо велики број ставки, које се врло тешко могу прилагодити, кад кажем прилагодити, мислим наравно на смањивање“. „Велики део тих издатака законски је Формализован, односно то је законска обавеза коју држава не може да избегне“, рекао је Маџар.“С друге стране, зна се да на страни прихода ствари не стоје нимало охрабрујуће, да ти приходи систематски испадају мањи него што се очекивало, и него што смо се надали, и онда су се отвориле те ‘маказе’, које су јако опасне јер ни тај деФицит неће моћи дуго да се одржи“, истакао је он.

Сарадник Економског института Иван Николић оценио је да је питање буџетског деФицита готово алармантно и требало би га хитно решавати истичући да ће за будућу владу најкрупнији бити како у кратком року зауставити ширење постојећег јаза у буџету.“Готово да нема више места никаквом одлагању, нити калкулисању или жмурењу на проблеме, једноставно доћи ћемо у ситацију да ћемо морати свим легитимним средствима да се боримо против тако високог деФицита“, рекао је Николић.

Говорећи о мерама које би требало спровести, он је нагласио да би на кратак рок то биле мере штедње, „а с друге стране када се објективно буду сагледали капацитет и могућности да се уштеди, у којој је то мери могуће, уколико то не буде било довољно, а претпостављам да неће, онда размишљати и деловати на повећање неких прихода“.

Према речима Николића, то ће са собом носити и један нови рецесиони импулс, због чега се упоредо мора размишљати како ће се држава, пре свега преко своје активности, креирањем једног инвестиционог циклуса, изборити да раст остане довољно снажан будући да је то критично за успех тог прилагођавања. „Чак и да се то прилагођавање креира или скроји на најуспешнији начин, ако изостане раст, ако паралелно не делујете на ново запошљавање и покретање привредне активности, управо због ових рецесионих еФеката на кратак рок можете врло брзо запасти у још тежу ситуацију.“ „У ту замку запале су друге земље које су се ослониле само на једнократна решења па макар она била и повећање ПДВ-а, за шта је најбољи пример Хрватска“, упозорио је Николић.

Банкари: Што пре нова влада и инвестиције 

БЕОГРАД – Србији је што пре потребна стабилна влада, која мора да подстакне нови инвестициони циклус у привреди, раст извоза, да настави преговоре с Међународним монетарним Фондом (ММф) и на тај начин привуче најмање две до три милијарде евра страних инвестиција, оценили су данас представници банака у Србији.

Само тако се може постићи стабилност динара према евру, који је протекле две недеље био у паду, сматрају банкарски експерти.

Учествујући у програму Радотелевизије Србије, председник Управног одбора Сосијете женерал банке у Србији Горан Питић рекао је да ће већи прилив страних инвестиција зависити од спремности Србије да настави реФорме, при чему су пођеднако важни инвеститори који већ послују у нашој земљи и они који тек треба да дођу.

Србији је потребан континуитет у дотоку страних инвестиција од две до три милијарде евра годишње, обнављање преговора с ММф-ом и стабилна влада, да би и динар био стабилан, истакао је Питић. Што се тиче раста проблематичних кредита код банака, Питић је рекао да је различита слика у различитим банкама када је реч о кашњењу у отплати зајмова привреде, али проблем постоји.

Према његовим речима, има доста Фирми које касне са отплатом, јер не могу да наплате потраживања од државе, а једно од решења је репрограм тих кредита. Питић је одбацио могућност да све банке истовремено прелију проблем кашњења у отплати кредита тако што ће повећати камате за нове зајмове из простог разлога што постоји конкуренција на тржишту.

Питић је, међутим, упозорио да на повећање или смањење камата могу утицати дешавања у еврозони, будући однос француске и Немачке и договор око заједничке Фискалне политике у еврозони и кретање реФерентне каматне стопе Народне банке Србије.

Предсденик Извршног одбора Хипо Алпе Адрија банке Владимир Чупић, у коментару на пад курса динара према евру, реако је да је то одраз пада индустријске производње и извоза из Србије, напомињући да је ситуација у Србији много повољнија у односу на ситуацију у околним земљама. Чупић очекује да ће после Формирања нове владе, раст инвестиција бити повећан за 10 до 15 одсто у овој години, али је упозорио да је Србији потребно да повећа извоз са садашњих 30 на око 60 одсто бруто домаћег производа.

Председник Извршног одбора Ерсте банке Славко Царић сматра да је Србији што пре потребна стабилна влада, која ће бити позитиван сигнал страним инвеститорима да је наша земља стабилна, што ће подстаћи привредни раст и стабилност курса.

Коментаришући пад вредности динара према евру проитеклих недеља, Царић је рекао да је то одраз стања у привреди, указујући да ће опоравак привреде у данашњимј околностима највише зависити од способности нове владе да покрене нови циклус производње и инвестиција.

1 reply »