ДЕШАВА СЕ...

Понос Србије! Косово и Метохија: Самохрана мајка 11 деце


Сања Јаковљевић (44), из Племетине на Косову и Метохији, сама брине о једанаесторо деце. Да није туге за супругом, могла бих рећи да сам срећна жена. Деца су ми здрава и добра.

18.05.2012. извор: magacin

Соња Јаковљевић (44), из Племетине на Космету, већ четири година, откако јој је преминуо муж Мирче, сама подиже једанаесторо деце. Не жали се, јер сва деца су јој жива и здрава, а и грех би био, каже.

Једна од ретких фотографија на којој је већина деце са преминулим оцем

– Живимо солидно. Деца примају очеву пензију, најстарији син и ја смо запослени, па имамо новца за најосновније потребе – прича у складно опремљеном дому Соња. Њена породица функционише као мало предузеће у коме свако има своје задужење.

– Сваког јутра за доручак се поставља 10 или 11 тањира, у зависности од тога да ли су сва деца код куће. Ујутро рано замесим пет-шест хлебова, а понекад их и купимо. Тада нам је потребно седам-осам векни. Из села нам један човек свакодневно доноси два литра млека. Деца би попила и више, али превелик је то издатак.

Соња с љубављу набраја имена деце, и признаје да је сваки њен дан ипак испуњен бригом.

– Довољно је само помислити шта је све потребно за деветоро ђака, а да не помињем каква је брига одгајити децу и веровати да имају будућност на овако несигурном месту.

Али Соња је одлучна да овде остане, све док у Племетини буде иједног Србина. То, каже, дугује и свом супругу Мирчету, некадашњем коориднатору општине Обилић, који је љубав према Космету пренео и на своју децу.

– За време бомбардовања са децом сам избегла у Ниш, али она нису могла да издрже у расељеништву. Најстарији син, који је тада имао свега дванаест година, данима је седео затворен у соби. Зато смо се, чим је бомбардовање престало, вратили кући. Са једанаесторо деце не можете обијати туђе прагове ако имате свој дом. Само ми је важано да деца одрастају у миру.

Док Соња и њена двадесетдвогодишња ћерка Весна, студенткиња хемије у Косовској Митровици, посматрају како се у дворишту играју четворо најмлађих Јаковљевића, Лука (4), Младена (6) и близанци Миљана и Миљан (8), кажу да их у селу нико не узнемирава.

– Срећом, окружени смо српским кућама. Једино је сваки излазак из села помало ризичан. До Грачанице или Митровице одлазимо комби превозом, али проблем је када нам је, рецимо, потребна лекарска помоћ, па морамо да кренемо нашим колима. Тада помало стрепим, али срећом, до сада нисмо имали већих проблема.

Соња каже да је често проблем и адекватна лекарска помоћ у здравственим установама на Космету због недостатка лекова.

– Ћерка Тамара (19) је на четвртој години саобраћајне школе у Београду, па нам она отуда пошаље лек који не можемо да нађемо овде. Срећом, деца су углавном здрава. И живахна – додаје кроз смех Соња.

Осим двоје најмлађих дечака и близанаца, којима посвећује највећу пажњу, сви остали су у стању да брину сами о себи. Војислав (11), Предраг (13), Јован (16) и Стефан (17), који похађају основну и средњу школу, послушна су деца и добри ђаци, па мајка нема већих брига због њих. Старији подучавају млађе, сви су уредни и одговорни, па у дому Јаковљевића влада ред, готово непримерен породици са толико деце.

– Да није туге за супругом, могла бих рећи да сам ја срећна жена. Али нећу да се жалим. Некоме ко, као ја, има 11 здраве, праве и добре деце, не сме и не може ништа да буде тешко.

Извор: Вечерње Новости

Магацин: Да сте живи и здрави, да никада не оскудевате у ничему, и одрастете у добре људе уз Божију помоћ. Прелепо је видети овакву вишедетну породицу (на жалост без оца), која тера сузе у очи својом скромношћу, односно слогом, врлином која нас као народ ретко краси. Бог нека Вас чува!