ДЕШАВА СЕ...

ЛИГА ШАМПИОНА: ЧЕЛСИ ПРВАК ЕВРОПЕ!!! Ивановић са србском заставом подигао победнички пехар!


После 57 година чекања, Лондон је добио првака Европе! Минхен није могао да верује шта види – Челси је прославио највреднију титулу у клупском фудбалу на стадиону Бајерна. Одлучили пенали, сјајни Чех и невероватни Дрогба.

20.05.2012. текст: Н.Ј. Мондо, фото: AP, за ФБР приредила Б.Диковић

Није коме је речено, него коме је суђено! Да, било је суђено да ове, 2012. године, Лондон добије првака Европе после 57 година чекања.

У минхенском финалу, Челси је после пенала победио Бајерн на његовом стадиону и освојио прву титулу у Купу, односно Лиги шампиона!

Одлучујући пенал постигао је Дидије Дрогба, човек који је из прве шансе на утакмици за свој тим, у 88. минуту, изборио продужетке, а потом и послао навијаче Челсија у делиријум.

На другој страни – неверица!

Бајерн је као четврти клуб који је имао привилегију да игра финале Лиге шампиона на свом стадиону био бољи 83 минута, тада је Томас Милер довео Баварце у вођство, а онда прво шокантан погодак Дрогбе, па још невероватнији промашај Арјена Робена са беле тачке у четвртом минуту првог продужетка (!?) и на крају…

…пети пораз у финалима Купа, тј. Лиге шампиона, други у последње три сезоне.

Минхен је гледао како се Лондон радује, у финалу Лиге шампиона у сезони 2011/12: Бајерн – Челси 1:1 (0:0), пеналима 3:4!

Пре четири године, Челси је у свом првом финалу у Москви, када је ова генерација била на врхунцу снаге, изгубио на пенале од Манчестер јунајтеда и то тако што се капитен Џон Тери оклизнуо о бусен у тренутку шута за титулу првака.

Пре две године, Бајерн је у свом осмом финалу у Мадриду био потпуно надигран од Интера и великог тактичара Жозеа Муриња.

Овог, 19. маја 2012, судбина се окренула у Челсијеву корист, не и у Бајернову – овај гигант остаће са четири титуле првака Европе (1974, 1975, 1976, 2001). Бајерн јесте један од највећих клубова Европе, али је ове суботе ушао у ред највећих губитника у финалима елитног континенталног такмичења.

Јувентус и Бенфика добили су другара по броју пораза у финалима – пет! После Астон Виле, Порта, Манчестер јунајтеда и Интера, и Челси је растужио Баварску.

Овај извештај немогуће је почети од почетка, када је завршен пенал рулетом. Почећемо од краја.

Капитен Челсија на овој утакмици Франк Лампард добио је на новчићу прилику да изабере страну на којој ће се изводити пенали и одрадио је то чудно, али мудро с психолошке стране – показао је на гол иза којег су били навијачи Бајерна.

Ипак, пенал серија почела је лоше по његов тим.

Филип Лам је савладао Чеха, а Хуана Мату зауставио је Мануел Нојер. Личило је да ће Бајерн наставити да доминира у евро-куповима када дође до пенала, односно да ће Челси наставити да пада. Први никад нису изгубили, а други никад добили на овај начин у историји!?

Сетите се – било је суђено…

Марио Гомез био је сигуран за 2:0, а тада се многим навијачима Челсија подигла коса на глави када се указала приказа „косијанера“ Давида Луиза како прилази белој тачки. Одатле, мимо очекивања, Луиз је укуцао лопту у мрежу и наговестио „до ор дие“ приступ до краја – 2:1.

Тада је, такође на изненађење многих, шутирао – Мануел Нојер. Хладнокрвно, голман је преварио голмана и Бајерн је био на 3:1, али је Лампард по средини гола пробушио Нојера и смањио на 3:2.

И онда – обрт.

Хрват Ивица Олић, преплашеног лица, пришао је судбини и Чех је коначно зауставио ударац, јер је и претходна три пута погодио страну, али није успео. Олића је препрецизним шутем казнио Ешли Кол – 3:3.

Зебња се увукла у кости Бавараца, а човек који је поготком са пенала у петој серији на крају полуфинала са Реалом из Мадрида ућуткао Бернабеу, узео је одговорност и овог пута и – промашио. Чех је прочитао и Бастијана Швајнштајгера, окрзнуо лопту и преусмерио је на стативу.

Тада је постало јасно да ће велики играч Дрогба имати прилику да испише најсветлију страницу у историји Челсија. Није је пропустио – 3:4!

Челси је избацио Наполи после 1:3 у Напуљу, преживео голготу у Барселони и онда победио Бајерн у Минхену. Јуначки! И то, четири године после Москве, када су носиоци игре већ ушли у позне године и када привремени менаџер Роберто Ди Матео није могао да рачуна на чак шесторицу стандардних, због суспензије, међу којима је био и наш Бранислав Ивановић.

Он се минут после Дрогбиног гола тријумфално попео на пречку гола „Алијанц Арене“, стадиона који ће остати споменик још једне незаборавне фудбалске утакмице у којој је срушена и традиција да Немци избацују Енглезе на пенале. Можда зато што су, поред свих њих на стадиону, у 94. минуту послали Холанђанина да изведе најважнији пенал у историји Бајерна, јер је Ули Хенес ову утакмицу назвао најважнијом у историји Бајерна.

У мечу сезоне у европском фудбалу, морало се у продужетке. И ти продужеци почели су једнако шокантно као што је и „регуларних“ 90 минута завршено.

Дрогба саплео је Франка Риберија са леђа у свом шеснаестерцу, Педро Пруенса није се ни секунд двоумио, показао је на белу тачку, а одатле у 94. минуту Арјен Робен није погодио!

Чех му је одбранио шут! Робен је промашио једанаестерац и у реванш мечу полуфинала, против Реала у Мадриду, али је тада имао среће да је Бајерн прошао даље после „пенал рулета“. Овог пута он је био трагичар, упркос промашајима Олића и Швајнштајгера.

Тачније, Чех је одбранио! Не једном, три пута…

На „Алијанцу“ је настао мук и неверица.

Пре тога, после тоталне офанзиве у другом, али и већем делу првог полувремена, Бајерн је коначно повео у 83. минуту голом Томаса Милера, после центаршута Тонија Кроса и ударца главом са три метра од Петра Чеха. Лопта се одбила прво о земљу, па о пречку и ушла у мрежу!

„Експлодирала“ је тада „Алијанц Арена“, веровали су Немци да су дошли до пете титуле првака Европе, али…

…Челси ове године у Лиги шампиона чини чуда. Из првог корнера на утакмици, прве праве шансе, Дидије Дрогба је надвисио све на петерцу и укуцао лопту главом под пречку, а све на центаршут Хуана Мате. Мануел Нојер је само окрзнуо лопту – 1:1 у 88. минуту и шок за већину присутних. Био је то Дрогбин девети гол у последњих девет мечева који су директно одлучивали о трофеју.

Баварци су били бољи тим после првих 45 минута, али нису искористили три велике шансе које су имали. Робен је погодио стативу, а Гомез и Милер нису били прецизни из идеалних позиција за гол. На другој страни, Челси се добро бранио и тек повремено покушавао да угрози Нојера, а најближи да га савлада био је Калу.

У другом полувремену, Бајерн је додатно појачао притисак и постигао један гол у 54. минуту, али је он оправдано поништен због офсајда у којем се налазио стрелац Франк Рибери. Тада је Арјен Робен шутирао са ивице шенсаестерца, Ешли Кол успео је да заустави лопту, али тако да је „упослио“ Риберија.

Срећа Колова, па је Француз био иза леђа одбране.

И после тога, Бајерн је имао неколико одличних шанси, вођство седам минута пре краја, али прича није желала такав крај.

Лета 2003. године Роман Абрамович купио је Челси у намери да од њега створи шампиона Европе и до данас у клуб уложио више од 600 милиона евра. Пет пута у последњих шест сезона Челси је играо полуфинале ЛШ, једном и финале, када је ова екипа била много јача, млађа и полетнија, увек би се нешто испречавало на путу ка остварењу сна, попут судије Овреба, бусена у Москви, Инијестиног гола у 93. минуту, непостојећег поготка Луиса Гарсије за пролаз Ливерпула у финале, итд, итд.

Овог пролећа, непуних девет година касније – Роман је од Челсија направио првака Европе и уврстио Лондон у ред градова који могу да се похвале да имају најбољи тим континента, а не само финалисту.

Београд има и једно и друго већ дуго, дуго…

МИНХЕН. Стадион „Алијанц Арена“. Гледалаца: 70.000. Судија: Педро Проенса. Стрелци: Милер (83) – Дрогба (88).

БАЈЕРН: Нојер – Лам, Тимошчук, Боатенг, Контенто – Швајнштајгер, Крос – Робен, Милер (од 86. Ван Бујтен), Рибери (од 97. Олић) – Гомез.

ЧЕЛСИ: Чех – Босингва, Луиз, Кејхил, Кол – Микел, Лампард, Бертран (од 72. Малуда), Мата, Калу (од 84. Торес) – Дрогба.

Било је записано негде…

Бројке и статистички подаци не играју утакмице. Играју их људи. Али, бројке и подаци могу да буду додатни зачин успеху. Ево неких у вези са Челсијем.

Тако је било суђено.

Пре четири године Џон Тери се оклизнуо и промашио је пенал у првом финалу Лиге шампиона у историји Челсија. Тада је више среће имао Манчестер јунајтед.

Четири године касније, Челси је освојио „ушати“ пехар на пенале! О томе како је Челси дошао до финала Лиге шампиона, а потом преживео и нападе минхенског Бајерна у таласима, па се вратио из мртвих у пенал-серији, још ће се причати.

Занимљиве су неке бројке и подаци које прате овај успех Челсија, највећи у 107 година постојања клуба из Лондона:

Челси је први клуб из Лондона који је освојио титулу првака Европе. Шест европских престоница може тиме да се похвали: Мадрид (9), Амстердам (4), Лисабон (2), Букурешт (1), Београд (1) и Лондон (1).

– Челси је други тим који је у истој сезони освојио ФА Куп и титулу првака Европе. То је успело још само Манчестер јунајтеду у сезони 1998/99.

– По десети пут један италијански тренер је освојио титулу првака Европе. Роберто ди Матео је први Италијан коме је то успело са једним тимом који није из његове земље.

– Ово је била 100. утакмица Челсија у Лиги шампиона откако је Роман Абрамович постао власник клуба јуна 2003. године. Од тада, само је Барселона освојила више бодова од Челсија у ЛШ. Каталонски клуб је освојио 190 бодова у 91 утакмици, а Челси 180.

Неколико података о утакмици:

– Бајерн је упутио 35 удараца ка голу „плаваца“, али само 23 одсто у његов оквир. Занимљиво је и то да је Арјен Робен најчешће покушавао да савлада Петра Чеха – 15 пута.

– Четири од пет играча са највећим бројем остварених пасова на утакмици играла су за Бајерн. Водећи је Тони Крос, са 111 пасова.

– Одбрана шампиона Европе блокирала је више удараца противника него на иједној утакмици ове сезоне у ЛШ.

– Само су Френк Лампард, Џон Оби Микел и Хуан Мата више додавали лопту од свог голмана.

– Судећи према статистици Би-Би-Сија, Челсијеви противници шутирали су укупно 159 пута ка Петру Чеху у седам утакмица елиминационе фазе. Тај податак наводи нас на закључак да је чувар мреже „плаваца“ просечно био суочен са 23 противничка ударца, односно – по једним на свака четири минута!