Бомбардовање

ФБР фељтон: „У загрљају Милосрдног анђела (20)“


Бранко Станић

У ЗАГРЉАЈУ МИЛОСРДНОГ АНЂЕЛА (20)

Невоља нас Срба је што се свакој генерацији догоди нешто што будуће не смеју да забораве. И у тој, све удаљенијој, 1999. години догодило се нешто што исто тако не сме да се заборави, или мора да остане у сећању. Свеједно шта, ал’ изађе на исто. Била је то година, пред само пролеће, када су се на остатак осакаћене и онемоћале Југославије удружено обрушиле највеће силе света. Недељама су систематски са неба истресали на хиљаде тона челика у разним експлозивним облицима. Потресала се Србија и Црна Гора, заједнички, по ко зна који пут.

Управо о томе, шта још не сме да се заборави, говори овај дневник, који није ни писан с намером да буде дневник, већ је настао из сасвим других побуда.

Када је почело бомбардовање моја колегиница слала је поруке са мог рачунара својој сестри, која је са супругом и децом у то време била у Боцвани, на југу Африке. Било су јако забринути због ствари које су нам се дешавале, а удаљеност је још више појачавала њихову бригу. И како колегиница није увек била у могућности да долази и јавља се ја сам повремено почео, иако нисам познавао ни њену сестру, а ни зета, да им пишем шта се дешава у нашем крају, у Србији, у Југославији… Касније сам писао све више и тако су настали ови записи који су заправо сведочанство о „милосрђу“ нових кројача света.

Уторак, 8. јун 1999. године

Ремзи Кларк је испунио обећање. Почео је са организовањем протестних митинга по Америци против бомбардовања у Југославији. У једном интервјуу на телевизији је изјавио:

– Несхватљив је наставак бомбардовање када је Београд прихватио мировни план Г-8. Понашање Вашингтона није ново. Он се тако понашао и у прошлости када је угњетавао мале државе и мале народе над којима је Америка била технолшки далеко супериорнија…

Ремзи Кларк је потпуно у праву. У прошлом веку амерички војници су ишли у поход на Индијанце, у оно време, с најсавременијим ватреним оружјем. А Индијанци су били углавном наоружани луком и стрелом, понеким копљем И томахавком. Да ли су данас наше праге дорасле њиховим стратосферским авионима?

НАТО је прво саопштио:

Настављамо бомбардовање док се српске снаге не повуку с Косова.

А наше снаге не могу да се повуку зато што нема прекида бомбардовања и због сталних покушаја упада преко границе више хиљада Албанаца на територију Косова.

Убрзо је стигло и следеће саопштење НАТО алијансе:

Нема прекида бомбардовања док не почну да се остварује све тачке мировног плана.

Једина тачка која донекле зависи од нас је тачка под бројем 2, а односи се на проверљиво повлачење свих војних, полицијских и паравојних снага. Све остале тачке искључиво зависе од НАТО алијансе, а ако се негде и помињу УН, то се само помињу, јер зна се ко одлучује.

А цео хаос је изгледа настао зато што су се Американци преварили у процени ситуације. Предложили су мировни план који се не може прихватити, а овај наш је потписао и зафркн’о их. Сада се ни они сами не слажу са својим сопственим планом и са самим собом па своје властите предлоге тумаче на разне начине.

А и лудом је јасно да нико не може да се повлачи док га бомбардују.

НАТО је већ и при првом повлачења наших снага бомбардовао колону.

А Руси су се умрсили у своју дипломатију па им не ваља ни један преговарач кога пошаљу на преговоре. Сваки их заје.. . Изгледа да их је од свих преговарача Иванов најмање заје.. чим га поново гурају у први план.

Извињавам се на речнику, али свака ситуација има свој речник, а ова је врло заје…. .

Британија је незадовољна јер изгледа да јој измиче копнена инвазија. Американци би да наставе бомбардовање како би испробали још неку варијанту, јер тако им је најсигурније. Живот им је превише леп и скупоцен да би га тек тако олако окончали ломатајући се по овим нашим балканским гудурама. На крају века и миленијума Немачка, заједно са Италијом, испаде највећи миротворац. Француска је најтање прошла од велике четворке из НАТО алијансе. Остале из савеза нико ништа и не пита. Немају појма ни шта се дешава.

Русија није баш најбоље ухватила позиције у светској дипломатији. Кина се издалека чула, па је запад није најбоље разумео шта хоће. Индији увалише Кашмир. ОВК би да и даље остану политички фактор, па се и они оглашавају. Наши генерали се натежу са НАТО генералима у вези повлачења. А америчким и британским официрима никада није недостајало дрскости и ароганције па хладно убацују нове услове мимо утврђеног договора, па испаде да ми затежемо и одуговлачимо мировни процес. Њихови портпароли више пута поновише:

– Што дуже војска Југославије буде отезала са повлачењем са Косова то ће бити дубља хуманитарна криза.

А остале земље из прикрајка посматрају шта се с нама дешава и чекају расплет. Не смеју да се огласе. А ко би и смео. Сила је то, нема ту заје….ња.

Једино Мугабе, из Зимбабвеа, осуди бомбардовање. А Мендела, из Јужне Африке, на питање шта мисли о кризи у Југославији рече да је јако уморан и да иде у село да се мало одмори.

Преко наших леђа ових месеци се оштрила светска дипломатија и свако је неком нешто доказивао хватајући некакве позиције у будућој главној подели светског колача. То није могло проћи без буке и успут наш добро излупаше.

Бане и ја смо на доручку. Разговарамо са шефом ресторана, Бобаном.

– Сад генерали преговарају о повлачењу! – каже Бобан.

– Нема преговора. Треба само да приме план повлачење. Тако је дефинисано у мировном плану од 10 тачака.

– Немогуће! Који би генерал то прихватио?!

– Донећу ти сутра да прочиташ.

Амерички борбени хеликоптер Апач AH-64

Био је у плану за копнену агресију на Југославију

Америка ће у мировној мисији ангажовати осам хеликоптера типа Апач, саопштава данас неки од портпарола.

Толико им је још преостало из оног контигента од 24 комада.

А кад смо већ код Апача, знате ли пошто су? Ни мање ни више него целих 16 милиона долара!

Ево још једног летка, прва страна:

Само слога ће спасти Србе

Кратко време пре своје трагичне смрти, чувени журналиста Славко Ћурувија, издавач Дневног телеграфа, је коауторисао отворено писмо Г-ну Милошевићу третирајући будућност Србије. О српском јединству је рекао:

„Ви сте уништили дух толеранције подстрекавањем вештачких конфликта и изазивањем конфронтација између богатих и сиромашних, села и града, између Србије и Црне Горе, полиције и војске. Ви сте окренули студенте против професора, писмене против неписмених.“

А данас је стање још горе…

Друга страна:

Докле ће ова лудост да траје?

Сада по српским варошима Милошевић окреће државне снаге против његових сопствених грађана који протестују против рата на Косову и Метохији. Као резултат бруталног угушивања протеста полицијом, читаве војне јединице са подручја Крушевца и Александровца, супротно наредбама, су напустиле своје положаје на Косову и Метохији и вратиле се својим кућама да заштите своје породице … … од њихових сопствених власти!

Само ваши уједињени гласови могу да услове промене

После првих срушених фабрика виђенији политичари су посећивали уништене објекте, а пре него што би отишли пред окупљеним новинарима и камерама би дали следећу изјаву:

– Направићемо већу и бољу!

А када је почело рушење мостова говорили су:

– Направићемо већи и бољи!

Да нам, не дај Боже…

– Ма нема везе, направићемо ми већег и бољег!

4 replies »

  1. Бранко, жао ми је што нисам знала ко је гостовао у Шапцу. Убудуће кад имаш фришке информације – обавести и мене. Поздрав!

    Свиђа ми се

    • Обећавам, али не верујем да ће Ћосић опет доћи. Жао ми је што нисам могао да купим његову најновију књигу да ми напише посвету. Он је наш највећи живи писац. То исто мисли и Љиља. А могао је комотно давно да добије Нобелову награду за књижевност. Али ми нисмо омиљени у свету, а имао би свет шта да прочита од њега… Љиљини ђаци веле да је Ћосићево „Време смрти“ боље од Шолоховљевог „Тихог Дона“…

      Свиђа ми се

  2. Јој, јадан ти сам ја као Србин у белом свету. За све је то крив мој отац и његова генерација. Изашли они на изборе па изабраше Милошевића. Мој отац и његова генерација је политицки збуњена беда. За време Краља, није била нека велика демократија а да не говоримо о Тиловој владавини… Ма где су они знали шта је ДЕМОКРАТИЈА и слободни избори. ”Ево сине Шећо” написао ми је мој отац из Србије, ”ми смо демократски изабрали Милошевића…”

    Ко зна, да су изабрали неког другог, можда не би било другачије…

    Свиђа ми се

    • Вечерас је у Шапцу гостовао Добрица Ћосић поводом његове најновије књиге „Босански рат“. У уводном делу Илија Радуловић рече: Већ две хиљаде година се говори о нечему што не постоји. О демократији…“

      Свиђа ми се