ДЕШАВА СЕ...

ДВОЛИЧНИ ЗАПАД: „СРБИ СУ НАПРАВИЛИ ШАЛУ ИЗАБРАВШИ БИВШЕГ ВЛАСНИКА ПОГРЕБНОГ ПРЕДУЗЕЋА ЗА ПРЕДСЕДНИКА ДРЖАВЕ”


  1. Косово је иначе украдено од Србије НАТО бомбардовањем 1999.године, и предат Албанским гангстерима који су пријатељи са Вашингтоном.
  2. Још од 1999.године, Србија је била полу-окупирана земља од стране НАТО-а. Српски политичари су морали да траже одобрење од Запада за све што су хтели да ураде у земљи. Многе одлуке су одобрене чак и од Америке.

30.05.2012. Vestinet.rs

  1. Косово је иначе украдено од Србије НАТО бомбардовањем 1999.године, и предат Албанским гангстерима који су пријатељи са Вашингтоном.
  2. Још од 1999.године, Србија је била полу-окупирана земља од стране НАТО-а. Српски политичари су морали да траже одобрење од Запада за све што су хтели да ураде у земљи. Многе одлуке су одобрене чак и од Америке.
  3. Врло запањујуће јер сви знају да су Немачка и Аустрија српски историјски непријатељи (Сарајево 1914.година). Били су међу првима који су спонзорисали хрватско и словеначко одвајање од Југославије. Између осталог, енергично спроводили своју вековну освету над Србима.
  4. Николић је модификовао своја бивша уверења и направио још ближи пријатељски однос са Русијом, због сугестије да Србија мора да „има пријатеље широм света“
  5. Главни тужилац хашког трибунала у то време је била Карла Дел Понте. Она је написала у својим мемоарима ,„Лов“, да је оптужница подигнута на захтев власти у Београду
  6. Разлог да се Шешељ склони из Србије је очигледан. Он је био популаран политичар, који је изгубио изборе од Милошевића, али када нема Милошевића на његовом путу, могао би бити тежак противник за спонзорисане про-западне политичаре од стране НАТО-а.
  7. Како је Југославија почела да се распада на захтев Хрватске и Словеније, постао је водећи шампион српског национализма. То је грубо значило да ако се Југославија распада са саставним нацијама, нацијама које су је створиле, Србија би требала да се врати у време када је била победник у Првом светском рату, пре креације Југославије, Другог светског рата и комунистичке поделе територија Југославије – укратко, „Велике Србије“.

Како је црни хумор у Србији специјалност, онда изгледа прикладно да су Срби само направили малу шалу изабравши бившег власника погребног предузећа за Председника државе.

20.маја одржан је Други круг избора за Председника државе и предусетљив менаџер и власник погребног предузећа, Томислав Николић је освојио нешто више од 50% важећих гласова, против актуелног и дотадашњег председника Бориса Тадића.

Тадић је иначе провео последњих осам година у канцеларији, радећи све да удовољи Западу, а они су у замену урадили све да држе Србију дистанцирану и понижену. Константно поређена са нацистичком Немачком, Срби су били изложени љигавој имитацији Нирнбершког трибунала, али ниједан Маршалов план није примењен за оживљавање економије у земљи. Тренутно стање у земљи је очајно.

Више од половине бирачког тела, вероватно због тога што су сами избори били један велики виц, није изашло на гласање. Николић је обећао промене, али не постоји ниједан знак да он има план који ће остварити.

Раније овог месеца, Парламетарни избори су били намештени од стране, и у корист владајуће коалиције. Чак и пре Другог круга, лидер Социјалистичке партије је већ склопио договор да формира коалицију са Демократском странком, сада бившег председника Бориса Тадића. Таква коалиција је фаворизована од стране западних амбасада. Дакле, Николић може само да фигурира, са Владом коју води премијер из Тадићеве коалиције.

Ипак, гласачи су ако ништа друго, добили шансу да с’ времена на време кажу „Не“ Тадићевој пролазној илузији о слободи.

Западни медији и политичари, говоре да Србија служи само за једну сврху: да буде лош пример „национализма“.

У ери када у земљама Европске Уније било каква примедба против верске или етничке групе може довести до тужби за „подстицање расне мржње“, Срби су ту да би обезбедили карикатуристима, уредницима и филмским ствараоцима да стигматизују групу отпадника са садржајем по њиховом укусу. Српски најцењенији извоз у Европу су њени „геноцидни ратни злочини“ који иду у Хаг, да би нахранили Европу поносом са својим хуманитарним вредностима.

Дакле, најбоља ствар коју је Србија могла да уради Западу је била да изабере „екстремне националисте“, добро, не баш, него „бивше екстремне националисте“ или „бивше ултранационалистичке“ или „бивше високо националистичке“ људе да воде земљу.

Један од западних новинара је изјавио да је „Србија претрпела тежак ударац на Председничким изборима, и њена нада да ће брзим колосецима ући у Европу је пропала, са још једним поразом у низу који је доживео Тадић“.

Ови „брзи колосеци“ су још једна неслана шала. После 8 година попуштајући ЕУ притиску, све што је Тадић добио, овог пролећа је шкрта дозвола за Србију као „званичног кандидата“ у ЕУ. А када? Сада када Србија прави највеће „реформе“, И када, Београд прихвата „независност“ Косова. Косово је иначе украдено од Србије НАТО бомбардовањем 1999.године, и предато Албанским гангстерима који су пријатељи са Вашингтоном.

То је нешто што се Српска Влада не усуђује да уради. Барем не јавно. Николић је обећао исто што и Тадић у своје време: да ће водити два међусобно искључива политичка циља: чланство у ЕУ и одбијање да призна независност Косова, која је већ „независна држава“.

 

Грађански избор Николића показује да је ентузијазам ка придруживању ЕУ опао, у неку руку и има смисла, због тренутне кризе у еврозони. Али чак и брод који тоне може изгледати као спас дављенику.

Још од 1999.године, Србија је била полу-окупирана земља од стране НАТО-а. Српски политичари су морали да траже одобрење од Запада за све што су хтели да ураде у земљи. Многе одлуке су одобрене чак и од Америке. Николић је изузетак јер се окренуо ка бившем америчком амбасадору у Србији, Вилијаму Монтгомерију за савет како да побољша свој имиџ на Западу.

Као „бивши екстремни националиста“ може бити позван од стране „чувара капија ЕУ“ да још више (ако је то уопште могуће), докаже своју конверзију „Западним вредностима“. Почео је са врло запањујућим изјавама као то да је био вољан да се састане са Ангелом Меркел, његовим „најбољим савезником у Европи“. Врло запањујуће јер сви знају да су Немачка и Аустрија српски историјски непријатељи (Сарајево 1914.година). Били су међу првима који су спонзорисали хрватско и словеначко одвајање од Југославије. Између осталог, енергично спроводили своју вековну освету над Србима.

Николић је модификовао своја бивша уверења и направио још ближи пријатељски однос са Русијом, због сугестије да Србија мора да „има пријатеље широм света“. Бивши „екстремни националиста“, који је напустио Српску Радикалну странку да би основао своју Прогресивну Партију, не изгледа као човек који ће се супроставити западним мучитељима.

Како само „бивши екстремни националисти“ остају у Србији, логично питање је шта се десило са правим националистима? Шта се десило са Војиславом Шешељом?

Николићев политички ментор, адвокат и лидер Српске Радикалне странке, Војислав Шешељ је у затвору у Холандији сада већ 9 година, и његова суђења која наводно припадају „удруженом злочиначком подухвату“ више не воде нигде.

23.фебруара 2003.године сазнајући да је Међународно тужилаштво кривичног суда за бившу Југославију издало тајну потерницу за њим, Шешељ резервише регуларан лет за Холандију. Храбро је најавио да је убеђен да ће бити у стању да победи Хашки трибунал и побити све тврдње Запада против српског народа. Тада је и одржан опроштајни митинг у Београду.

Од тада је у затвору у Хагу.

Главни тужилац хашког трибунала у то време је била Карла Дел Понте. Она је написала у својим мемоарима ,„Лов“, да је оптужница подигнута на захтев власти у Београду.

17.фебруара 2003.године Зоран Ђинђић је изјавио: „Што се тиче Шешеља, имамо само један захтев, одведите да и никада га не враћајте“. Ђинђић иначе дугује свој положај као Председник Владе Србије НАТО-у. Убрзо је убијен, после ове изјаве.

Разлог да се Шешељ склони из Србије је очигледан. Он је био популаран политичар, који је изгубио изборе од Милошевића, али када нема Милошевића на његовом путу, могао би бити тежак противник за спонзорисане про-западне политичаре од стране НАТО-а.

Шешељев случај илуструје оригиналну сврху Хашког трибунала, баш како је описано од стране једног од дизајнера истог, Мајкла Шарфа, саветника у Стејт Дипартменту. У августу 2004.године је изјавио:

„У стварању статута Трибунала за бившу Југославију, требало би поставити три циља: Први је да се српски народ образује, јер је дуго био заведен Милошевићевом пропагандом, подразумевајући акте агресије, ратне злочине и злочине против човечности, који су почињени од стране његовог режима. Друго, да олакша национално помирење, који такође полажу основну одговорност на Милошевићев режим, такође и других високих лидера, као и откривање начина на који је Милошевић навео Србе да почине такве злочине. Треће, промовисање политичке катарзе, или омогућавање Србији и новоизабраним лидерима да се дистанцирају од репресивне политичке прошлости“.

Када би се погледало из мало другачијих термина и погледа, сврха Трибунала би била обавезивање српског народа да прихвати НАТО верзију догађаја у својој земљи.

Већ 1992.године, амерички државни секретар Лоренс Иглбергер, је позвао да се оснује Трибунал за ратне злочине да би се натерао српско становништво да посматра ствари на њихов начин. Рекао је:

„Док народ Србије заједно са њеним лидерима чекају да им дође до памети, морају схватити да ако овако наставе, земља ће им остати изолована и осуђена на економску пропаст и искључена из породице цивилизованих народа. То ће трајати све док буду хтели да следе самоубилачки сан о Великој Србији. Србији је потребно да схвати да други Нирнберг чека све практиканте етничког чишћења, и да пресуда историје чека за народ у чије име су злочини почињени“.

У стварности, Трибунал је направљен искључиво због Срба, јер је Запад интервенисао у комплексном грађанском рату против српске стране, и док Трибунал никада није био веродостојан већини Срба већ је служио само за јачање српског национализма.

Непријатељи Срба, Албанци, Хрвати и босански Муслимани користили су Западну антисрпску пристрасност за сопствене потребе. Пре свега, да се представе као невине жртве, без одговорности за хаос који је поцепао Југославију. Та верзија је сувише једноставна да би могла да убеди Србе, који су свесни сложености, чак и када су признали да су злочини почињени са њихове стране током крвавих сукоба.

Далеко од тога да се подстиче помирење, Трибунал је цементирао поделу и довео до тога да је евентуално помирење немогуће.

Шешељ је, међутим, посебан случај. Нема доказа да је учествовао у рату, још мање у ратним злочинима или да је имао било какву командну одговорност. Придружио се националној Влади убрзо након НАТО бомбардовања Југославије 1999.године. Али остатак времена је жесток и горак противник тадашњег председника Слободана Милошевића.

Као сведок на Милошевићевом суђењу у Хагу, изненадио је тужилаштво тиме што је инсистирао да је он био тај, шампион „Велике Србије“, док је Милошевић увек тврдио и мислио супротно од њега, тако што је хтео да очува мулти-етничку Југославију. Милошевић је умро у својој ћелији у Хагу, пре завршетка суђења.

Укратко, Шешељ троши године у Хагу за оно што је рекао, а не за оно што је урадио.

Пре 20 година, Шешељ је постао познат код Западних медија са изјавом „да ће вадити очи Хрватима зарђалом кашиком“. Ово је била главна хорор прича која је направиле Србе као геноцидне манијаке.

Шешељ никада није био забринут око политичке коректности. Стекао је углед раних 1980-тих година, као најпознатији политички затвореник. Интернационално признати интелектуалци групе Праксис су се повезали у његовој одбрани на основе слободе говора. Шешељ је у то време био жестоки анти-комуниста. Чак и његови противници признају његову храброст и интелигенцију.

Под Милошевићем, политички затвореници су били пуштени, и почетком 1990-тих је основао и постао лидер Српске радикалне странке. Ишао је по принципу главне историјске српске странке, која је доживела процват Србије у раним 1900-тим, пре Првог светског рата, и стварање Југославије на Версајској конференцији.

Како је Југославија почела да се распада на захтев Хрватске и Словеније, постао је водећи шампион српског национализма. То је грубо значило да ако се Југославија распада са саставним нацијама, нацијама које су је створиле, Србија би требала да се врати у време када је била победник у Првом светском рату, пре креације Југославије, Другог светског рата и комунистичке поделе територија Југославије – укратко, „Велике Србије“.

Милошевић никада није одобрио ову идеју.

1991.године, растао је конфликт између етничких Срба и националистичких Хрвата у региону Хрватске, где су Срби били већинска популација. Неки од Срба су избегли у Србију, плашећи се повратка нацистичких Усташа. Иако је сукоб изазван из српског страха од Усташа, такође, Хрвати су се прибојавали Четника, (српски герилци за време Отоманског царства и нацистичке окупације).

 

Те године је Шешељ био гост у сатиричној емисији Минимаксовизија, која је углавном исмејавала оптужбе на рачун Срба.

„Ви Четници опет кољете људе?“, питали су Шешеља. А Шешељ је безизразно одговорио:

„Наравно, само смо сада променили методологију. Сада, уместо ножева користимо кашике за ципеле. И како су зарђали кашике, не може се утврдити да ли је жртва умрла од клања или тетануса“, то је био црни хумор који је схваћен у Београду, али не свуда.

Западни новинари су добили ову Шешељову изјаву од њихових пријатеља Хрвата, тако да су целу причу узели за озбиљно. Неукусна шала је постала сведочење, тако да је испало да се Шешељ хвалио како ће његови људи клати Хрвате зарђалим кашикама.

Од тада, Шешељ је неколико пута објашњавао да се шалио. Али прича живи и даље.

Уверење да су југословенски ратови искључиво последица злих Срба, имитација Хитлера, било је потребно да би се оправдало НАТО бомбардовање Југославије, како би „сачували Косоваре“. Овај мит би требало да се сачува за даље НАТО“ хуманитарне интервениције“, или када Америка и НАТО одлуче да још негде збаце Владу. Док НАТО ради на покварен начин, Срби немају никакве шансе да постигну истину или правду. Могу само да се утеше са својим црним хумором.

превод Маја М.

за: Vestinet.rs

2 replies »

  1. NJIMA JE DO ŠALE JER SVAKAKO USPEVAJU U SVOJIM MONSTRUOZNIM PLANOVIMA DA SRBIJU IZBRIŠU IZ SPISKA DRŽAVA. IZABRALI SMO ISTOVREMENO I PREMIJERA KOJI SE ZAKLINJE DA ĆE TU LIKVIDACIJU IZVRŠITI DO KRAJA. eTO TAKO JE TO NARODE SERBSKI. BIRAO SI PA SAD BUDI PREDMET IZRUGIVANJA. TVOJA INTELEKTUALNA ELITA TE JE DOVELA DO TOGA. RADNIČKA KLASA JE IONAKO NA ZAPADU GDE RADI ISTO ŠTO BI RADILA I OVDE DA IMAMO DRŽAVU. SRPSKA ELITO A GDE ĆEŠ TI POSLE SVEGA? NAJVEROVATNIJE NA ĐUBRIŠTE ISTORIJE GDE TI JE I MESTO.

    Свиђа ми се