ДЕШАВА СЕ...

Смиљана ВИДИЋ: Борис у новом филму


01.06. 2012  Српски културни клуб

Boris Tadic

Борис Тадић је јуче говорио “Не, сигурно нећу бити премијер”, данас: “Спреман сам да будем премијер”, а сутра…? Опасно је коцкати се са радним местом Бориса Тадића!

Овако би данас, само примењен на Тадићев случај, изгледао онај предизборни спот ДС-а  у коме се приказује недоследност Томислава Николића по питању ЕУ. Није да га браним, али Тома је променио мишљење после три године, док је Тадићу требало 7 дана.

У ноћи након резултата другог изборног круга, Борис Тадић стао је пред новинаре огољен, пошто је морао да одбаци победнички говор који је ноћ пре тога увежбавао пред огледалом. Хтео је да ода утисак „није ми ништа“, па је у свом опуштеном наступу, чак допустио новинарима да постављају питања. И, шта се деси, неко га је упитао „Хоћете ли бити нови премијер?“. Како није имао припремљен одговор на ово питање, и како је први пут одговарао на спонтана питања новинара, Борис је платио данак неискуству и бупнуо „Не, сигурно нећу бити премијер“. Наредних седам дана његови, тј. сви медији и његови, тј. експонирани аналитичари, провели су убеђујући нас да, ако се Тадић не предомисли, нама живота нема!

Smiljana Vidić

Мислим, не би он, али мора да се жртвује због грађана и због Србије. Било би заиста нефер и нечовечно с његове стране да не уважи молбу и вапаје домаће стручне и стране јавности, истакнутих интелектуалаца и свеколике проевропске елите. Онда је некако, после недељу дана тешког премишљања, пристао да своју стручност, знање и утицај у свету искористи за добро Србије и да стане на чело владе јер је то једини гарант стабилности и просперитета. Тако је. Видела сам на РТС и читала сам у Блицу, Пресу и Куриру. Оно вече кад је Тадић рекао да пристаје, главни и одговорни уредници српских медија доживели су инфаркте од среће, али се то крије од јавности.

Они су упрли све своје полтронско-увлакачке капацитете да нам губитника представе као победника и да припреме терен за његово унапређење. Одједном су ексклузивно открили да Србија има Устав и почели да истражују које су стварне надлежности председника државе, а које председника Владе. Научили су нас да је председник Николић фигура са  протоколарном функцијом и да не одлучује ни о чему, и да је Влада, на челу са будућим премијером Тадићем та која доноси одлуке и врши праву власт.

Узалуд то што је други круг председничких избора био референдум на коме су се грађани изјаснили о Борису Тадићу и јасно му рекли да га неће, он се недостојанствено, без стида,  хвата за другу грану извршне власти, само да би остао у истој. Најдегутантније у мору спиновања за овог формално новог, а заправо старог премијера, били су неки његови наводни услови, те бориће се против корупције, те направиће ефикасну владу, те Тадић има план за незапосленост, те Тадић хоће праведније друштво… Еј?! Овде и најмање дете зна ко је држао сву власт у земљи и да су досадашњи резултати његове владавине срозавање стандарда, осамсто хиљада незапослених, презадуживање земље, корупција, дириговано правосуђе и контролисани медији…. Зашто је Борис до сада скривао тај план за запошљавање? Зашто се до сада његова влада није тако жестоко разрачунала са корупцијом како нам то данас срчано најављује. Зашто до сада није направио ту ефикасну владу о којој данас прича…. А, да, спречавао га Мирко Цветковић.
cvetko bolid
Борис Тадић, председник Владе, то је тај нови филм који нам је обећао 20. маја, а сада знамо и наслов и жанр – Наставак упропаштавања Србије, страва и ужас. У том филму, он са својим одлично уиграним кабинетом из Председништва заузима Владу Србије и наставља да господари животом и смрћу. Мирко Цветковић није добро кувао кафу претходне четири године, па покушава да се угура на место министра финансија, док ће посао кафе-куварице обављати Томислав Николић. Ако настави да га хвали и обраћа му се са „председниче“, улога новог шефа државе могла би да се претвори и у већ виђену ролу коју је глумио Милан Милутиновић у постпетооктобарској Србији када је председник Владе био Зоран Ђинђић.  Одличан пример да се може бити конзервиран председник Србије без икаквог утицаја кад имаш јаког премијера.

А хоћемо ли ми бити жртвени статисти или ћемо моткама растерати уиграну мафијашко-глумачку екипу, о том потом. Када се неко против народне воље форсира на место које је моћније од оног на коме је изгубио изборе, када се награђује неко ко је главни кривац за стање у којем се налази држава, акумулирано незадовољство у једном тренутку мора да ескалира. Да се преко медија, пропаганде и индоктринације не може све, показали су и резултати другог круга председничких избора.

2 replies »

  1. Sta ce jos uciniti prokrvavljenoj nam Srbiji, ko ce da joj vida rane…….jaoj majko Srbijo suzama te zalivamo dok jos nepresuhnu, da li ce jos ko ostati da te ozivi da nam zasvetlis kako dolikuje, da nam se proveselis, da nam srce zaigra od srece i ponosa…..da nam deca ostanu ovde…da…da…da……

    Свиђа ми се